Srpski književni glasnik

О АЊА O

Pe, ћу |

Oe Nr “АЊА * ', LJ ( | УУ и

32 Српски Књижевни Гласник.

је двоструког рода: она се састоји из стручне спреме и личних (психолошких и моралних) особина критичаревих. Кад узмемо: у у обзир околност коју помињем, видећемо да је Скерлић био и по моралним особинама критичарским достојан критичар, и да је био у ствари мање личан но што се чини на први поглед. Његова улога какву је он на себе узео, и положај који је заузимао усред покрета, у самој средини тока и вртлога књижевног, нису никад без опасности врсте о којој говоримо. Скерлић је цео, духом и телом, да тако кажем, стајао у борби. Он се интересовао за струје, покрете, пратио је лелујање борбе између противничких сила на целом попришту, читао је новине, часописе, слушао предавања, узимао у руку сваку књигу, читао сваки чланак, и улазио је сам у борбу, и стајао је у средини боја. Он је ударао, добијао ударце, и одговарао на ударце, — не водећи рачуна само о најнижим учесницима у том метежу. Узмите човека који је у тишми и гужви; сетите се како такав човек изгледа: сва осећања подигнута, све силе напрегнуте, све тежње на врхунцу напона, — тежња да одбраните своје интересе, да одржите свој положај, да потиснете непријатеља, да однесете победу за своју праведну ствар. Не само док је у тишми и гужви, но и кад из ње изиђе, он по нужности остаје још неко време онакав какав је у тишми био, загрејан, с гестима, с гласом који носе траг и задржавају: одјек ранијих радња и осећања. За критичара је један од. i најглавнијих услова да прво буде сам себи критичар. Потребно. је да човек исто толико гледа у себе колико око себе. Ко може у. таквој борби то чинити увек, и с оном дубоком, усредсређеном пажњом која је ту потребна! Ко може у таквим. приликама стишано и потанко одмеравати ударце, правити до ситница разлику између лојалног и нелојалног противника, ценити ударце по правилима вештине, и за време док су Ž мачеви замахнути одати признање некој лепој шари и“ нај склопу нелојалног противника 2 У тешким приликама, у жестини | борбе, добар човек може много што шта: може ићи право – и узимати крупна правилна решења; може за време оре али не узимајући учешћа у њој, посматрати задубљено, као > Архимед, своје шестаре; може чак, као Ламартин, држати | обликом беспрекорну и заносну беседу док му један од бун- – товника држи бајонет под његовом брадом; — али не може : потанко и стишано судити о суптилним стварима, цепати длаку