Srpski književni glasnik

Јован Скерлић. 43

добрим критичарским особинама, о високом појму који је "имао о дужностима књижевног критичара, о тој чињеници да __je он једини српски критичар који је устопице пратио сву "текућу књижевност, о његовој неуморној вредноћи, о његовом јасном и сјајном стилу. ја говорим баш о правилности његовог књижевног суда. Са незнатним изузецима, који у општем “суду о њему остају „количина без значаја,“ његов критички “рад је био један од најправилнијих и најздравијих. Он би чинио ___MaCT и осталим већим књижевностима но што је наша. Отуда ништа није погрешније но држати да је, између толиких његових сјајних особина, правилност суда била једна од његових најмање сигурних. Она је напротив једна од његових најзнатнијих особина, и свакојако највиша, јер је правилност суда увек и свуда највиша међу другима.

го Отуда се „о Скерлићевим судовима може дискутовати“, као што се може дискутовати о сваком суду, и о суду најбољих критичара; али кад се буде о њима дискутовало, видеће се само како су ретко, и у малој мери, били погрешни, и како су небројено пута били здрави, прави, проникљиви.

и WR

pa

Сада кад га нема више, његова ће се вредност још боље умотрити по празнини коју за собом оставља. Неће више бити у сваком броју Српског Књижевног Гласника оних (аких и живо-· _ писних критика које су и писци и читаоци с нестрпљењем оче___KHBand, H KOje cy сведочиле о најпреданијем, најискренијем и не–_ уморном интересовању за добро и корист српске књижевности. фи Њега то интересовање није остављало ни на самртној постељи. Четврт часа пред његову судбоносну операцију, он је још говорио о текућој књижевности. Последњи његов бол коме ми је било суђено бити сведок тицао се Српског Књи– жевног Гласника, у ксме је он био усредсредио свој критички Еред и своју најактивнију љубав према српској књижевности. _ У вече оне ноћи кад је издахнуо, у Санаторији, седео сам |: · крај њега, и говорио сам му, и ако је једва остајао зрачак _ наде на оздрављење, да кад оздрави, мора узети одсуство, ићи на Ривиеру, одморити се, седети и сунчати се, на тераси свога _ хотела, међу палмама, с плавим морем пред собом. Он ме је _ гледао право у очи, не одговарајући ништа. Је ли мислио да оће умрети 7 Ако је то мислио, храбар и хладан за све време | своје тешке болести, и у последњим часовима, он то није дао а