Srpski književni glasnik

502 Српски Књижевни Гласник.

ова до три милиона Срба, који су постепено из Турске. с нама пребегли, двоструко радовали своме материалном благостању, кад би имали доказа да се с љубављу цени оно што им је најмилије, њихов свети језик. Треба психолошке сметње уклонити психолошким средствима, љубављу за љубав. | () осталим турским Србима, који се данас боре за слободу, | | и онако је познато, да своје очи упиру. језиком и вером. | сродном али далеком северу, јер данашњи бог изгледа да се“ 5 мало о њима брине. И само у Бечу, зборишту свих Словена,“ била би така катедра старословенског језика на своме месту | и од опште користи.“ Треба, по његову мишљењу, просветити || и културно подићи српски народ, што се може постићи поди- | зањем народног језика на ступањ књижевног, и оснивањем“ школа на народном језику. |

У овоме се његово научно убеђење поклапало са поли тичким тежњама. Отуда његови толики чланци о Доситију, и: тако похвални одзиви о бедним почетцима српске књижев-“ ности. „Ако јужни Словени једном добију европско уређењеу то ће њихова литература постати опасна супарница руској. Српски је диалекат много ближи старом словенском црквено језику... Јужно небо и старословенски црквени језик пре-“| васходства су која не треба превиђати“. Отуда његово одушевљење за царски патенат којим се оснивају школе за православне Србе и Влахе, и жеља да наименовани директор“ Нестровић у томе послу успе. „Тада ће се брзо подићи не само источне (т. ј. православне) гимназије и академије, већ | (можда у Карловцима) и један университет (четири милиона ваљда заслужују један) са самим својим народним професо-. рима и притицајем не само домаћих већ и суседних турских | и руских Грка, Влаха и Словена ступити у утакмицу са | западним университетима. Амин“. Отуда његово онолико заузимање за оснивање српске штампарије у Бечу, и добијање || права да се и ту могу штампати српске књиге. Извештавајући“ о томе Ханку вели: „Како би лако било у овом погледу све! Русима откинути, 57 зарегепе. НЂмци“. Његов рад с Вуком | само је продужење дотадашњег његова рада, само с већом енергијом што је Вук у практици изводио оно што је он у георији проповедао. 3

Неколико пута дала му се прилика да поверљиво о то с пише аустријској влади, и ту те идеје отворено и опширнк