Srpski književni glasnik

У Гостима. 11

–— Настави, настави! — Не — рече хладно студент, чије ме смело држање

задиви. — Ником не допуштам да ме прекида.

Тада мршави практикант поскочи са свога места, потражи оловку и бележник и седе до студента:

— Мопзгеиг, сћег топзеиг, — рече афектирајући — регтенНег ! Допустите ми да препишем ову јединствену песму и дајте ми вашу тврду реч да ћете ме првом приликом

у Београду представити песнику Васиљеву. Он, без сумње,

ординира код „Три Шешира“ 7

Никола је изгледао страшан.

— На колена! — грмео је он млатарајући се -— нек, ог-луви и чов-ек и Бог!

Мршавко подиже главу и свечано испружајући кажипрст у таван, упаде:

— И Југославија.

А Никола се заблену у њега и као под сугестијом отеже:

— И Југошлавија, да кажем.

Па се грозно искрљешти на мене:

— Скочи! — И опсова ми матер.

У узбудљивом ћутању које настаде после овога, чуло само шкргутање његових зуба, које незнам како није поломио, ваљда савлађујући се да не удари мене или кога другог, док се ја одлучно не подигох тврдо решен да напустим друштво.

Али ме он зграби:

— Седи... мораш... седи! Дошао си код побратима; какав ти је, такав ти је! А после ћемо, јел'те господо, да му покажемо знаменитости 7 Нећемо се постидети, побратиме. И овде нешто има од цивилизације. А кад видиш Словенкињу 2

~

Па се одвратно насмеја. — Да му уступим Словенкињу 2

— Господо — рекох — извинте ме. Уморан сам... морам ићи.

— А, неможе. Нећеш. Пи! — дерао се Никола.

— Нећете, нећете — потпомагали су га остали и цигани

ме заглјушише крештањем...

А дувански дим бивао је све гушћи док сам ја празнио чашу за чашом. Нисам, напослетку, хтео да се замерам и да будем изрод. Оно што је најодвратније у једном веселом друштву то је: кад се неко прави мудар па се издвоји и не иде у корак са општим расположењем. Грцао сам, пио сам