Srpski književni glasnik

Истина о Колубарској Битци. 51

брзог. пада Ковионе. Ствар стоји дакле сасвим друкчије него што то пуковник Г. Милосављевић представља

Исту нетачност пуковник Г. Милосављевић чини и на страни 71, где тврди: „најзад успешно завршена тродневна битка на огранцима Сувобора...“ и т.д. Ја питам шта би било од нас да је непријатељ својим огорченим и бесомучним нападима са целом својом У армијом (8. и 17. корпус) на фронт Варовница—бКосмај, 23, 24, 25 и 26 новембра, успео да овлада овим фронтом, па да после, опијен еланом, управи све своје напоре у правцу ка Крагујевцу И једном лаику мора бити јасно да би ово било катастрофално по нас, а тродневни бој [ армије на Сувобору, коме пуковник Г. Милосављевић приписује цео успех битке, отишао би у ветар.

По овоме се види какву је пресудну важност у последњем стадиуму битке по нас и наш дефинитиван успех имао фронт Варовница—Космај, у моменту кад је непријатељ напао на њ свом снагом У армије. Ову опасност је Врховна Команда на време осетила, па је с тога и ојачала Команду Одбране Београда, која је бранила фронт Варовница—Космај, са две дивизије 1 позива из састава П армије (тимочка 1 и моравска 1). Тиме је успела да непријатељу осујети извршење његових намера које је он већ био манифестовао.

Непријатељ је био уложио максимум својих напора да овлада фронтом Варовница—Космај, који је био у нашим рукама. Њему је било јасно да му је то једини спас од катастрофе која му је претила. Успехом на овоме фронту, и брзим и енергичним продирањем ка Крагујевцу и у позадину наших армија, непријатељ би довео у један безизлазан положај сву нашу војску, која би, због свога јачега експонирања ка западу, била од Крагујевца одсечена, а Врховна Команда није у томе времену располагала ни са каквим јаким општим резервама, да би могла отклонити ову опасност.

Даље у току битке, а према ново створеној ситуацији на војишту (непријатељ групише на фронт Варовница—Космај јаку снагу, целу своју У армију), Врховна Команда је концентровала главни део своје оперативне снаге (П и Ш армију и Одбрану Београда, која је већ била на северном фронту) на север, у правцу ка Београду (Београдска операција), и у току операција 27, 28, 29 и 30 новембра одлучила битку на Раљским положајима 30 новембра у нашу корист. После енер-