Srpski književni glasnik

630 Српски Књижевни Гласник.

на уму, да су се у Арбанији за сада инсталисали енглески и француски капитали, и да Италија има својих нарочитих интереса и тежња. Поред тога, не треба заборавити да ће се, са консолидовањем унутрашњега стања у Арбанији, развијати и арбанска солидарност и национализам. Време је да се имајући то“ двоје на уму, још сада спреми један план, по којем ћемо од Арбаније створити не само једнога доброга нашега суседа и савезника, него и браниоца начела Балкан балканским народима, чији је најупорнији заточник била Србија и мора бити то и наша данашња држава. Од онога што се данас тамо ради зависиће и наш положај у Вардарској Долини, а без ове долине, — то треба непрекидно имати на уму, држава југословенска неће бити никад јака, здрава и сигурна.

Остављајући да кажемо идући пут нешто више о нашим односима са Бугарском, којој је Министар Иностраних Дела дао место у своме излагању пред Народном Скупштином, додаћемо да нам није ништа казао о нашим односима са Немачком од које зависи толико очекивана и код нас и у свету ратна оштета. То је данас централна тачка европске политике и најважнији проблем мира и економске обнове Европе. Зашто је наш Министар Иностраних Дела оставио ту осетљиву тачку програма владе Г. Н. Пашића о којој се данас бави цео свет па и наша Народна Скупштина 2

ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — СКУПШТИНСКИ ОДМОР.

Седнице Народне Скупштине одложене су. То је одлагање решено једним свршеним чином: не чекајући одлуку Скупштине, народни посланици разишли су се кућама. Док није изгласан зајам и буџет, и док нису изабрани државни саветници, Влада је још успевала држати на окупу своје клубове. После тога, Влада више није била у стању, — а можда није ни хтела, — зауставити своје посланике у Скупштини. За свој поступак народни посланици наводе као олакшавајућу околност: замор од дугог рада и неиздржљиву београдску жегу. Али чак ако им се, човечански, ово и призна, остаје против њих једна отежавајућа околност, и то крупна: важност предмета који су стајали на дневном реду Скупштине. То су: закон о накнади ратом причињене штете и закон о чиновницима грађанског реда. Утисак је по народне посланике у толико неповољнији, што им се може пребацити да их је ревност за рад издала тек кад су од закона који непосредно интересују Владу, — зајам, буџет, — прешли на законе за које су осетљиви у првом реду поданици.

Узастопце, 3 и 4 августа, рад Народне Скупштине морао је бити прекинут због недостатка кворума и Председнику. Парламента није остало ништа друго до да 4 августа закљу-

|