Srpski književni glasnik

Белешке. 639

· Преводилац је радио савесно свој посао и у целини дао добру књигу. Што је давао нове параграфе, дуге реченице делио, мењао интерпункцију не значи да је запостављао оригинал. По негде, било из недовољне тежње, или због оску·дице бољег израза, или, најзад, због штампарских погрешака, у збирци се нађу ствари које су могле бити боље. На пример: „Ја ћу својим репом продрљати“ није исто што: „Ја“ 7 repom рогапјет“, „како ће пожети“ није „Како розјаујјо pridelek“; „Ja ћу гумно начинити“ има слободнији превод „Ја рпргеуш ро4“; „оврхоше“ јаче је од „зКопсаћ 50“; „царски човек“ није „kraljev človek“; „зе шје“ много је слабије од „разбије и цркне“ и т. д. (Међед, свиња и лисица). Оваквих и сличних погрешака, или испуштања речи и запостављања карактеристичних појединости има и у осталим преводима. Наравно све то не иде много на штету целе књиге и Учитељска тискара је добро учинила што је ову збирку издала и добро опремила.

· |

| e „1914—1918, Spomeni jugoslovanskega doDroУ 01јса“. — Још једна књига ратних проживљавања и догађања,

. неуспела у целини као права књига о рату, а занимљива са понеким епизодама и са расположењима која је имао један добровољац. Писао је Витомир Феодор Јеленц, Словенац, књижевник и новинар, добровољац у рату. Исписао је успомене, од разне врсте : личне доживљаје и туђе удесе, победе и поразе, одушевљено-наивно, фразерски, али искрено. Био је романтичар и од темперамента, и на ствари је гледао само на један извесан сведен начин: његов темпераменат преиначио је у успоменама стварност, и давао је површне слике из ње. Његова књига вредеће као материјал, а највише по томе што остаје као докуменат о једној нарочитој осећајности за време рата, сналажењима једнога честитог добровољца, и његовим тешким пожртвовањима. — Књига: је штампана и издана ретко укусно (Учитељска тискарна, Љубљана 1922), после ране смрти овог младог

искрено одушевљеног и интелигентног Југословена. Б. М.

„Књига стихова“. — Ј. Андрић (Чачак 1922) несумњиво је одушевљено и дуго читао и волео наше најбоље старије песнике. Они су му дали подстреке, и он је од њих понео многе реминисценције, од Јакшића до Дучића. И он је врло течно, са понегде топлијим осећањем и у понекој лепшој слици, а без снаге и оригиналности, добро уритмовао многе

опште теме. Б. М.

„Годишњак Српске Краљевске Академије“. Наша Академија издала је ове године свој тридесети Годишњак,