Srpski književni glasnik

Голгота. 253.

Чује се тутањ топовских котача и топот поткова. Дуга и неугодна станка, пуна депресије.

Крисшијан: Дакле молим! Ти иду у арсенал! А када сам ја час пре рекао да ће још ноћас окупирати арсенал, навалили сте на ме као на животињу!

Павле . То су те твоје добре везе! То и јесте оно! О ничем другом и није реч!

Крисшијан: Још само слово реци, знаш —

Павле: Па да! Ето! Код полиције су знали да ће окупирати арсенал! Одатле и ти —

Крисшијан: Докажи, гаде, докажи!

И опет би се били заскочили као петлови, али у то са врло близога звоника одбија три кварта. Ветар по празним улицама.

Клеменш: Скоро ће време.

Иван: Дајте, људи, Бога вам, време је! Што ту има да се мисли Касно је! Свака минута вреди! Дајте, молим вас, седнимо! За ове наше личне рачуне имамо још кад!

Павле : Нису то никакви лични рачуни, опрости, него је то врло важна ствар! У осталом, ја сам своје рекао! Јуда седи међу вама!

Крисшијан: Куш!

Павле: Не! Нећу да будем куш! Ти си Јуда! Треба те бацити ван! (Хоће да се потуку, али их раставе.)

Клеменш, Иван, Тома: Павле! Молим те! Павле! Седнимо! Седнимо! ;

Сви су у некој уморној апатији попустили и сели за сто, осим Павла, који је демонстративно отишао до ормара и тамо се о њ наслонио леђима.

Клеменш : Дакле, овако је ствар! Понављам ! Ситуација је најкритичнија што се само може да замисли. Осам ће уапшеника на станици бити сутра стрељано. То ће бити у два сата. Заповед је издана и потписана! Сада ће поноћ! Ако арсенал сутра дозна да су ова осморица стрељана, то ће бити од злог ефекта! Људи ће се препасти и сутра ће дакле бити за деведесет перцената теже провести штрајк него ноћас.

Тома: Штрајк треба да се проведе. То хоће централа!

Иван: Не само централа него и положај!

Гласови: Да! Штрајк се провести мора! Шутња. Станка. >

Крисшијан: То је технички неизведиво! Људи су расејани по целоме граду! Како да их се скупиг Иван: Зато је најлакше!