Srpski književni glasnik

256 Српски Књижевни Гласник.

Тома (је скочио од стола): Преглупо !

Људи су почели бубњати по столу, пунити луле, устајати. Гибање.

Кристијан: Ма што сте толико нервозни 2 То је формалност! Па добро! Пуштам то по страни, да је то формалност! Али, људи, молим вас, отворите очи! Колико нас има овде 7 Зар то није симптом 2 Знало се је да је предмет важан, и то је нарочито наглашено! Па ипак, ето! Никога нема!

Клеменш: Ти добро знадеш да је Матеј страдао ноћас! Матеј и још тројица! Онда, Андреј није могао доћи —

Крисшијан : Није могао г

Клеменш: Наравна ствар да није могао!

Крисшијан: Да, тако је то, тунеле бацати у зрак! Али овде њега никада нема! Никада он још није овде седео и радио. Лако је то, романтично, све у зрак, блеф, блеф —

Павле: Дакле, шта је, људи7 Идемо ли7 Да или не7 Пустите овога нека саботира! Идемо!

Вани одбија девета ура. То није исти тон као пре.

Гласови: Идемо, идемо !

Крисшијан: Још реч! Људи! Бога му! То се не може само тако! То није као попити литру вина! Та то је катастрофа ! Ми ћемо разбити себи главе ! Сви до једнога! Коначно! Што је мени стало до MeHe? О нама се лично и не ради! Овде се ради о организацији, као таквој! Она је ту о којој се ради! Да! Да! Она! О њој је реч! Ма чекајте, људи ! Молим вас! Још само да нешто велим!

Литерарно сентиментално слатко и депласирано овде и овако. Али на ту се бљутаву слатку текућину барбарске душе лепе као мухе:

Пропасти ће наше организације! Када се само сетим оних дугих пробдивених ноћи по овим попљуваним и задимљеним собама, када се само сетим колико је ту требало док се је један једини ормар ту скрпао и сабио, па други ормар, ја не могу да сам тако лакоуман да све то сада наједанпут бацим на коцку ! Добро је! Нека буде на вашу ! Добро је! Сутра ће арсенал бити разваљен! Све ће лађе бити потопљене! И Република и торпеди, све под водом! Али питам ја вас шта се догађа са две хиљаде четири стотине двадесет и двојицом наших другова Са женама, са децом7 Они ће помрети од глади! То — ми који имамо децу —

Клеменш: Нисмо ми ништа на коцку бацили! Ми смо на коцку бачени!

Глас: Тако је!