Srpski književni glasnik

284 Српски Књижевни Гласник.

се увек молим докле ти спаваш, и устајем те отворим завесе на прозорима. Твоја женица спава овамо сасвим сама, а ветар тако тужно напољу фијуче. Како ли мора бити, драго моје, теби самоме досадно! Да ли није твоја соба сувише ружна 2 Цео дан са нестрпљењем очекујем твој мили телеграм, који долази било о вечери било око једанаест... Лишће пожутело и поцрвенело ! толико га је већ опало: јесен је на прагу. Рањеници су тужни; ретко могу више седети на пољу; ране их сад више боле. Сви су као барометри. Чим се мало залече, шаљемо их одмах на Крим. Ања је јуче ручала горе са нама. Данас је Исин рођендан, те сам је позвала да са нама руча. О, мили мој, — две недеље како си отишао, — љубиш ли ме још онако силног Како бих желела да те загрлим, па да ти слатко лице љубим и да ти гледам у лепе очи, — е не можеш ме, мали неваљалче, спречити да ти то не напишем. Кад ће нека од драгих нам војски пружити ми ту радостг Зар не би била награда видети тебег“

* Ж ж

„Тета Олга, готово полулуда, дође од Павла, причајући да је револуција почела, да ће бити велико крвопролиће, да ће нас све погубити, и да је Павле морао побећи Горемикину. Сирота жена! Код мене је постала мирнија и отишла је сасвим мирна. Она и Мадра су вероватно заплашене; и то долази све из Петрограда. Стари |Горемикин] ми је долазио; тешко му је: министри су гадни према њему. Најгори је Сазонов, ларма и узбуњује све. (Ако нема што друго да ради) не треба да долази у министарске седнице; то је нечувено. То бих ја назвала штрајком министара. Када се скупе, они говоре о свачему, чак и о ономе о чему немају права. Требало би да пишеш староме да забрањујеш да се напољу прича оно о чему се говори на министарским седницама,“ Овако пише царица 6 септембра, а одмах сутрадан: „хладно, ветар, киша — брише путеве. Сад сам читала новине; у њима нема ништа да су наши напустили Вилну. Опет неки сумњив успех ; срећом, не може бити друкчије; а ја се радујем и најмањем успеху. Чини ми се да Немци неће смети даље; било би сасвим лудо да уђу дубље у земљу, јер ће доцније доћи наш ред. Да ли су муниција, гранате и пушке приспеле у реду 7 Твоја сирота глава мора да је преморена од толикога