Srpski književni glasnik

340 Српски Књижевни Гласник.

свер не може сада за казну никако да умре. Кућа му је погорела, благо покрепало, деца помрла, а он још и данданас“ слеп бата светом и не може да умре, проклет и несретан!“ Чудно! Чудно! Јеси ли ти каде слушала за то7 Што 7 Жена: Никада ! Ксавер : Баш чудно! И то деца по школама пишу ! (Станка.) Павле се довукао некако до врата и покуцао. Жена. (у по гласа у треми): Јеси ли чуо 7 Ксавер: Што је опет 2 Жена: Неко је куцао! Ксавер: То је несносно, каква си ти вечерас! Ко би куцао 7 Где је ко куцао 7 То је ветар! Ништа друго него ветар! Жена: Баш онда није било ветра никаког ! Тишина. Станка. Талас ветра. Куцање, овај пут гласније. Жена (сва згрчена од страха): Но! Јеси ли чуо 2 То није ветар !

Ксавер (и сам збуњен): Да! Доиста! То није ветар! Станка. Куцање.

Ксавер (код прозора, брутално): Ко је 7

Павле : Ја сам!

Ксавер : Ко је то7 Шта желите7 Шта јег

Павле: Ја сам! Човек један!

Жена : Реци му да то није крчма!

Ксавер: То није крчма, мој драги! То је приватан стан! Ту се не може спавати!

Павле: Ја то знам! Али ја сам изгубио пут! Ветар, киша! Смилујте се!

Ксавер (у оклевању, скида пушку са стене): Хм! Што да радим!

Жена: К'о Бога те молим, не отварај! Ваљда ниси полудео 2 Тако је и у млину било! И млинара су тако измамили!

Ксавер, замишљеш, изашао је ван, к вратима. Жена, панично запрепашћена, ломата рукама.

Ксавер: А откуда идете 7 Град није више далеко!

Павле: Изгубио сам пут! Ја идем из града! Крварим!

Ксавер: Шта-а 2 Крварите 7

Павле: Да! Напали су ме пси и издерали свега!

Ксавер: То је лаж! Ту су сви пси на ланцима!

Павле: Па ипак! Издерали су ме! Крварим сав! Пао сам с моста и поломио кост!

Ксавер: С моста сте пали7 Што 2 (Шутња. Станка. Ветар.)

Жека : То је лаж! Све је то лаж! Не веруј ни речи! Све је то ступица! -