Srpski književni glasnik
342 Српски Књижевни Гласник.
Ксавер: Павле!
Павле: Ја сам! Ко говори 7 Јуде! Сви све ви Јуде! Проклети били! Кристијан издао, крв, полиција, проклети били сви! Ксавер се тргне и хоће да изађе и да отвори.
Жена. (као луда вришти): Ти си луд! Ти си луд! Ти ћеш нас упропастити! Устрелити ће те! Само преко мене мртве! Па добро је! Иди! Али да знаш, само преко мене мртве! Пограбила је нож са стола, и бије се и навлачи са Ксавером, и док се муж и жена ту туку, чује се кавалерија како је протутњила крај куће.
Жена: Чујеш ли7 Коњаници! Ти си полудео! Устрелити ће те, убити ће те! Слушај мене, молим те, слушај мене, дођи, пусти то, дођи к мени.
У оној гужви савладала је некако Ксавера и погасла лампу и повукла мужа к себи на постељу под перине.
Огњичава, катастрофална, болесна визија смрти, нерва, ветрењача, магла и ветра. Иза оне прве кавалкаде што је у облачинама прејашила сцену у галопу у звекету мачева и топоту поткова, јури сценом руља црних појава са светиљкама. Бискупи у гала орнату са митром и сребреним крстовима; црквењаци са жутим и модрим стеговима са ликовима светаца; полиција И полицајна псета и детективи, и официри у паради и солдати у кацигама и бајонстама, жене, деца, просјаци, господа у цилиндру и бунди, даме у крзну, све то пројури кроз сцену уз лавеж паса, звоњаву и ветар, и као да гази преко Павла, који лежи у својој крви. Опет кавалкада која се враћи.
Коњаник : Хало! Амо натраг, људи! Натраг ! Ту десно је траг ! Хало, натраг! (Скочио је с коња, и са светиљком по трагу, виче.) Натраг! Натраг ! Ту се јасно види ! Крв! Хало! Још је топла! Људи! Хало!
Кавалеристе се вратили, поскакали с коња и траже траг светиљкама. Гласови коњаника:
Близу је! Мора да је близу, проклети! Неће нам утећи! Лопов лудачки! Звер! Овамо! Овамо! Позовите људе натраг! Нашли смо траг! Хај, хај, хало! Натраг!
Један коњаник (осветли Павла): Ево га, људи! Овде је! Крвав је! Мора да смо га настрелили!
Један га гурне ногом, да се рањеник два три пута преврне.
Мртав је!
Коњаник се један сагнуо до Павла:
Још је топао! Што би био мртав! Причиња се само!
Глас: Поставите га на ноге, нека се врати, бештија!
Коњаник (што је сагнут): Овога више никада нећеш ти на ноге поставити. Тај је готов! Срце му виси на паучини!
. Глас: Па што би онда с њим, враг га однео! Баш смо се ознојили, а за ништа! |