Srpski književni glasnik

350 Српски Књижевни Гласник.

цијом бити намењена радном свету, па био он ма кога занимања. Мислим ово: да се словенски народи својим духом и на свој оригиналан начин изразе у организацији државе, у начину и правцу социалног и економског рада, и нарочито у науци и уметности; да њихове цивилизације не буду копије некога од постојећих типова европске културе, већ да ор'гански израсту из народнога духа и да се оснивају на његовим најоригиналнијим и најплоднијим особинама. А такве особине постоје; и Словени као целина и њихове поједине групе имају у многоме друкчије основне психичке особине но остале велике етничке групе у Европи, и зато у многоме на друкчији начин реагирају на појаве спољнога света и жиBOTA. A пошто су словенски народи по најдубљим психичким особинама сродни, многе ће се струје њиховог рада стапати, и тако ће синтезом постати словенска цивилизација, као нов тип. Надајмо се да ће се она моћи ближе примаћи истини, правом живету и Богу, но садашње европске цивилизације.

Таква словенска цивилизација не само да не би била у супротности са општом светском цивилизацијом, у колико она постоји, већ би је помагала, допуњавала, усавршавала. Ничим ми не можемо више допринети развијању опште културе, него стварањем своје самосталне, у многоме специфичне цивилизације, која својим друкчијим начинима и резултатима може оплодити општу; јер, у колико ова постоји, она је у многоме синтеза старих и нових, европских и ваневропских цивилизација. У том би се смислу и словенска цивилизација стопила са општом. — Обратно, у колико ми Словени будемо дубље упознавали разне типове данашњих и старих цивилизација, у толико ће наша култура бити плоднија и богатија аспектима и проблемима; можда је потребно нарочито поменути да у сферу нашег интересовања улазе и т. зв. источњачке цивилизације, Исток, од кога су дошле многе дубоке "опсервације о људској природи, и одакле су потекле неке од најоригиналнијих и највеликодушнијих мисли и осећања.

Тежња за стварањем словенске цивилизације у обележеном смислу нема везе са идејом политичког панславизма, јер ма да поједини словенски народи имају заједничких политичких интереса, међу њима има и политичких супротности, и зато би уношење политичког момента шкодило идеји за'едничке словенске цивилизације.