Srpski književni glasnik

Голгота. 415

1. Р.: Па истина је! Коњи се муче док извуку из блата кола ! А пара лети по блату и киши и снегу увек једнако! Већ

кака јој је брзина на сат!

3. Р.: Добро је све то, добро! То само изгледа тако; али то ипак не мења ништа на ствари! Бол остаје бол! А данас је више бола него га је било у старе дане! Нека мени говори ко шта хоће, тако је!

Средња група са сврдловима. 1. Радник би хтео да ради, али му не иде. 2. Радник пали једну цигарету за другом и нервозан је, а трећи је Ксавер. Он седи и зури преда се као мумија.

2. Р.: На, гледај ову марву! То нису људи! То су марва! Ја не знам што би се морало догодити да пробије њихову кожу! Ето! Они раде нормално као обично! Шта се све то њих тичег

1. Р.: Па ни не знају ваљда сви што се догодило! То се држи тајно!

2. Р.: Шта не би знали Нема у арсеналу човека који не би знао што је! Мрцине подмукле! Знаду! Сви врло добро знаду све — али тако!

1. P.: E, na aa! A mira he? Машина! Цели је наш живот једна велика машина! Шарафи! Шта се ту Moxe? Људи се боје! Није то све мала ствар!

2. Р.: Подмукле су људи животиње! Подмукле! Грозно подмукле ! Ја никада нисам мислио да је човек тако подмукла животиња. Мрзим људе! Tane MH ce! Ha комаде бих могао да их сечем живе!

1. Р.: Сви смо ми људи, и то је баш оно! Не: могу! Не могу да радим! Нека све враг носи! Већ ми је свега преко главе! (Баца алат.)

2. Р.: Ја не знам! Ја нисам плакао већ не знам како дуго! „Када ми је жена умрла, било ми је истина тешко! Али ипак нисам био плакао! Али јутрос су ми сузе само текле...

1. Р:: Четири човека, мој драги, у једној јединој минути! Сада јеси, а сада ниси! На зид, и готово! Онако дивне људе! Ма Бога ти, ту би се морало нешто учинити! Ваљда се нећемо дати овако подмукло заклатиг Без речи! Та ту се ради о нама! О мени, о теби, о њему! О нама свима!

2. P.:: Ја и сам заправо не знам што да мислим! Пуши ми се у глави, као да сам пијан! Видим саме крваве мрље по поду и по рукама и по свему: на, све је крваво!