Srpski narod

№нр <шарина ллаћене у готеау

РПСКИ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ Београд, 16 јануара 1943 Бр. 2. Год. II. ПРИМЕРАК 3.— ДИКАРА

Млаки

Има код нас један број људи који, како се го обично каже, хоће да седе истовремено на две, па и више столица. Хоће људи да се обезбеде. Са националистима су националисти, а пред левичарима се држе тако као да немају ништа против ^да и ови завладају. Не знају људи шта носи дан, а шта ноћ, па Тако: за сваки случај! Кад их питате какви су то они националисти, они изврџава}у да вам јасно и одређенџ одговоре: јесу ли за српску Недићеву политику, или су за југословенску политику Лондона? Кад их зовете да се ангажују за обнову ојађене Србије, они се устежу и гледају да јавно ангажовање ва сваки начин изврдаЈу. Понекад, кад већ немају куд, раде они и оно што власг захтева, али преко воље, па парче. И притом се они осигуравају. Јер може се десити да генерал Недић одиста имадне право! Кајго би се оии онда могли прсити да су и они били за обнову Србије ш препород српског народ«г Може ее лако догодити да после од њих иико пе буде у стању да доће до речи. „Па и ја сам, брате, био за Недића", говориће они, и својии лактовима чжвиће све да одгурну у позадиву оне, који су своје животе стављали иа коцку за спас СрбиЈе и српског варода. Мећу овиш шпекулантима и опортунистима ииа и таквих којима је ово ратно време добродошло за њихово лично богаћење. Да би прикрили своје прљаве послове, тргујући весрећом свог сопственог народа, они гдегод стигну грде Немце и нањнх бацаЈу сву кривицу за тешко стање, које је стварно последица једног бесмисленог и изгубљеног рата. Они су и главни разносачи лажних вести иностране пропаганде. Тиме као да хоће да докажу своЈ национализам, док су стварно онн ти који највнше ометају сређивање наших прилика, као ц обезбеђење реда и рада, који данас једино могу да зајамче живот и опстанак нашег народа. Времена су таква, да се не сашо појединци, већ и народи морају јасно опредељивати. Онима који хоће да седе на више гтолица лако се може десити да гресну о ледину. Данас је иарочито актуелна прича о Буридааовом магарцу, који је стојећи взмеђу два пласта сена умро од глади јер није могао да се реши коме да приђе. И Христос је те неопредељене, „млаке", нај■ оштоије осудио. . ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

Г0ДИН6 ДПНД СВЕТСКЕ ПОЛИТИКЕ

Протекла гоЈ^гна била је сва у знаку напр5<гнуте политичвд акције, кај<3м је, напоредно са војним збивањима, праћено судбоносно разрачунавање у свету. Није, истина, у 1942 години: било оних., великих и на око изненадЈгах преокрета, којима фу обиловале прве три ратне Јчздине. Али су се зато политичка настојања.и једне и друге зараћене стр^не, а самим тим и целога света, продубила у једним утврђеним правцима. Поред све јаснијег постављања -војних фронтова извршено је и, углавном, пречишћавање на дипло ; матском и политичком фронту. Снаге света, државе свију континената су се определиле. Ако не војнички, а оно политички. Нови рвд у Азији Почетатс године био је сав под утиском догађаја на Лалеком Истоку. Рат, који је букнуо у првој половини децембпа 1941 године на Пацифику, изменио је из основа основне политичке претпоетавке на кошма је била саздамА зграда амгло-америтеог импери!алног склопа у свету. Између Велике Британије и С.једињених држава, чије су се линије утицаја и додиривале у пацифичком простооу, по^авио се снажан зид, баријера која је англосаксонске савезнике раздвојила. Уместо да цели огромни простор измећу Индије, Аустралије и западне обале америчког континента буде и остане домен. сачуван од рата и тиме резервоар за привредно обнављан^е заинтересованих сита, поругаен је мост преко Пацифика, а најбогати.ш предели света одузети су британском и америчком утицају. Поред ове чисто економеке и стратегиске последице уласка Лапана у рат и губитка Та^а, Бурме, Малаке, Сингапура, Холандске Инлије, Филипина и низа острва Оцеаније, догађаји на Далеком Истоку имају и преваехо.дно политички знача.ј на положај ангчосаксонаи.а у Азији уопште. Из колонијалног освајачког периода преостали поредак у томе простору, који је сготине милиона становника жуте расе подвргао колонијалној екс^ плоатацији, почео је да се ломи. Што је начелно и политички посматрано најважније, није једна колонијална империја заменила другу, као што је то у ис.торији тих крајева, од Шпанаца и ПортЈЧ-алаца до Амеоиканаца, чешће био случај. Овога пута сами народи тих земаља, учлањени у простор јапанске далеко-азијске империје, почињу да формирају своју историју. Они настављају тамо где ,су пре много векова прекинули свој разво! са доласком колонијалних, белих освајача, који су дотли да простране области у Пацифику учлане у систем европског капитализма. У%азак Јапана на позорницу догађа]а је далеко важнији, но што је сам војно-политички резултат, који је за најкраће време у томе простору постигнут

снагом јапанског оружја. Ради се о начелном преокрету историског домашаја. Заиста се ту може са пуним правом да говори о стварању новога светскога поретка, који је сав у супротнзсти према нечелима капиталистичкога империјализма, која су до сада владала у томе делу света. Јапан и бела раса Приговор, да је за Европу и за белу расу јапанско освајање опасност и губитак није тачан. Стварање аутохтоне самосталност.и Далеке Азије, п.од организационим воћством Јапана, претставља само за плутократски каг.италиазм ненакнадив губитак.

капиталистичко] рачуници скученога броја финансијских магната Лондона и Њу-Јорка. Тај скучени број наметнуо је свој интерес целоме свету и потрудио се да га у очима беле расе идентификује са општим интересом њеним. Од колонијалне трговине, међутим, имали су користи само релативно малобројне компаније и фирме, које су из ње црпеле џиновска богаства. Беле масе, међутим, од колонијалне експлоатације нису имале никаквих користи. Ако ће, међутим. обновљени и привредно уједначени и хармонизовани далеко-азиски простор ступити сам из себе, као изграђена целина, у привредне везе

Јодзн од кгјважни]их догађаја сге годике је долазал немачких и италијанских трупа на француску сбалу Средоземног Мора. На спкци: немачки војник пред стубом са обавештенима у Марсеју (Ро1о: Ве18га<1ег В]МацепШ)

А јапанске армије су опасност само за оне силе, које су се у својој целокупној политичкОј концепцији идентификовале са капитализмом. Као што се Европа ослобођава ланаца старог,' капиталистичког реда ствари, тако се стеге капитализма ломе и на другом крају света. Једна обновљена Европа, некапиталистичка, у којој привреда неће бити оруђе профита финансиског капитала, већ органска делатност удружених европских народа, моћи ће од обновљене Источне Азије имати утолико више користи, уколико ће ова бити развијенија. Бели и тамнопути свет је досада подједнако биб подвргнут

са ^едним на исти начин организованим езропским простором, уз искључење капиталистичкога профитнога рачуна, — онда ће благодети те размене осетити заиста сви чланови сутрашње европске заједнице подједнако. Отуда је борба Јапана идентична са борбом Европе, а њени успеси су, политички гледано, истовремено и успеси Европе, јер погађају противнике нашег континента и дробе његову снагу. Индија — вечити проблем Колико је јапанско продирање у простор Пацифика и Индискога Океана узнемирило плутократске силе показује јасно Ужурбаност око Индије. Док су

раније комисије, које су се бавиле проблемом реорганизовања Индије радиле по неколико година, стим да на крају израде огромне извештаје са „препорукама" и „предлозима", дотле је Лондон сматрао потребним да одмах по појави Јапанаца на границама Индије ' изнесе пред конгресну странку, кнежеве и муслиманску лигу свој предлог о постепеном стварању индиске самосталности у оквиру Британске Империје. Мада и |Лондон зна тачно, да се са општим устанком у Индији не може рачунати због раздрузганости раса, вера, културе, народносги, која тамо још увек није преброђена напорима за политичко уједињење,. ипак је психолошко дејство закорачења Јапана у индиски простор за Британију веома опасно. Мит о несавладивости Британије, на којој је засновано енглеско господство у Индији, порушен је. Оно јединство, чије отсуство омогућава несметану владавину шаке Енглеза над близу четиристо милиона мрких становника Индије, могло би да се створи баш због близине Јапана и због његових успеха. И зато је и план, који је Крипс поднео Индији садржао легализовање расцепканости Индије за сва времена, вештом географском и политичком изме&аношћу између самосталних кнежевина и опште индиске територије, вештом игром између хиндуса и муслимана. Догађаји у простору Далеког Истока и Индије од прворазредног су значаја за целокупни политички развој у свету. За Англосаксонце је ту, а не у Европи, кључ њихове владавине светом. А за европску борбу је оно, што се збива између Цејлона и Аустралије, Хонг—Конга и Хаваја исто толико важно, као догађаји у самој Европи и у њеном простору. Оио Јужне Америке Данашњи, у правом смрслу светсхи рат обухватио је у 1942 години Јужну Америку као нову, досада поштеђену област. Није важно, што су неке од јужноамеричких држава прекинуле дипломатске везе са силама Осовнне, нити што су извесне од њих објавиле Немачкој и Италији рат. С>но, што је у комплексу Јужне Америке најзначајније, јесте њено подвлашћивање под интересе и господство Сједињених Држава. Вашингтон је искористио ратиа збивања да избаци из Јужне Америке све остале стране утицаје и да чврсто зграби у своју руку државе и народе Јужне Америке и њихову политику. Што је том приликом ударио првенствено на интересе Лондона није га спречавало у акцијн. Напротив, целокупна политичка делатност Сједињених Држава у Иберо-Американским држа- , вама, носи изразито анта -британски карактер. Велика Брита- I нија је раније била економски

(Наставак ва следећој