Srpski narod

23 Јануар

СРПСКИ НАРОД

Страна 13

ЖИВОТ И ДЕЛО НИКОЛЕ ТЕСЛЕ

Никола Тесла родио се у селу Смнљаиу, 10 јула 1856 године. Отац Николе Тесле, Милутин Тесла, био је српски православни свештеник, а његора матц Ђука, пореклом је из старе српске породице Мандића, која је дуго давала свештенике томе крају. Отац Теслдн био је син официра који је сјјужио у Наполеоновој војсци. Он је у својој младости добио^ војничко васпитање, али је доцније напустио војску и одао се свештеничком позиву. Био је то учен човек, философ натуралистичке школе, писац и одличан беседник. Мати Николе Тесле била је обдарена великим проналазачким способностимзОна је изумела више практичних справа за кућну и земл>орадничку употребу. У изради женских ручних радова била ј-е права уметница. Теслино школовање У гимназији је Тесда показивао велику склоност за математичке и физичке науке. Поред тога, необично је волео да чита. Кад год је могао завлачио се у библиотеку свога оца и читао. . Између Тесле и његових родитеља постојала је дуго несугласица у погледу даљег Теслиног школовања. Њггови родитељи су одувек желели да им се син посвети теолошким наукама, док је Тесла волео да учи технику. Међутим, по сврвденој матури. Теела се разболи од колере која је тада беснела у тим крајевима. Када је био у највећој кризи отац, несрећан и забринут за живот свога јединца, Стаде га тешити и храбрити. „Можда ћу и оздравити, рекаб је.~Тесла, ако ми дозволиш дд учим за инжињера". — „Отићи ћеш у најбољу техничку школу". изјавио му је тада свечано отац. . „Л&ас ..грдиде' унизсрситетског школовања Тесла је веома миого и без прекида радио не одмарајући се : ни недељом ни празником. На крају школске године положио је девет испита и показао такав успех да су се пррфесори сагласили да је.„заслужио више од највиших оиена. Међутим, дошавши кући на летњи одмор, млади Тесла је био јако изненађен што му је отац сасвим равнодушно Г--ИМИО успехе у школи које је он са великим трудом стекзо. Доцније пах, после очеве смрти» ова ствар је била разјзшњена:' Тесла је нашао многобројнз писма у којима су професори јављали његовом оцу да му син претерано рзди и да. може усл.ед тога да наруши своје. и онзко нежно здрзвље, Са Университета у Грзцу Тесла' је отишзо у Прзг. Н? тамо* шњем университету студирао је неко време математичке и физичке науке и са тиме- је завршио своје школовање.

Теслин рад у Европи Своју каријеру отпочео је Тесла у. Будимпешти 1871 године. Радећи у преду^ећу за телефонске и.нсталације, Тесла је одмах прказао сво.је проналззачке способности. .Учинио :је већи број

проналззака нА телефонској централи и сам је усавршио телефонски апарат у погледу појзчања гласа. У Пзризу је ТеСла радио у Е дисоновој континенталној фабрици, која је тада градила по фрзнцуској и Немзчкој електричне цеитралеједносмисленебтрује по Едисоновим патентимз. У пзриској фабрипи биЛо је ззпослено више Американаца. С њима се Тссла, кзо добар играч билијзра, врЈ |о спријатељио. Једнога дана кад им Је изложио своје откриће један од њих, Кенингем, надзорник у мехзничком оделењу, предложи му да оснује зкционарско друштво. До тога није довдло јер није било новзца. У СтрасбурГУ Тесла се такође спријзтељио с Бозеном. бившим претседником општине, па и њему повери своје изуме. Бозен је покувдао дз нзђе кзпиталз. али није успео. Тзко је Теслз изгубио поСледњу нзду дз може дз прибави потребна средства зз остварење својих изумз. 4 I Теслин рад у Америци Прве године Тесла је рздио у ЕдисОновој фабрици у Нзујорку. Својом вештином и проналазачким даром он се ту брзо Истакао. Ево шта он сам о томе прича,: „У то Доба најбржи путнички брод био је Орегон; на К>ему су се изненада поквариле обе машине за осветлеље и због тога ,/е морао одложити путовање. Машине је немогуће било пренети због многобројних објеката који су око к>ик били накнадио постављени. Ситуација је била озбиљна и задавала мпого брига Едисону. Једне вечери отишао сам на брод и остао целе ноћи. Машине су биле оштећене На више места и налазиле се у врло рђавом . стању. Ипак ми ,/е пошло за руком да их са својим радницима поправим и ставим у рад. Враћајући се са тога посла Петом улицом сретнем и Едисона, који је са Бачелором и другим инжењерима ишао кући па спарање. „Е бо нашег Парнзлије, где се ноћу скита", рсче ЕдисоН. Ја му казах Да долгзнм са 0регона и да сам поправио обе. машине. Оп ме на то само погледа и оде без речи. Кад се мало одмакао чуо сам како је ка<зао: .„Бачелору, огај је човек заиста изванредан". Стада сам имао потпуну слободу за рад у фабрицн. Читаву годину дана свакодневн0 сам радио без прекида од 10 и по ча• сова изјутра до 5 часова следећег јутра. Имао сам доста необИчно вр^дних сарадннка, рекао ми ,/е Едисон, али ви их све преВазилазите. У том времену усавршио сам неких 24 тнпа електричних машина. За тај рад управник оделења обећао ми је педесет хиљада долара, али када сам посао завршио, испал.о је да је то обећање било само груба џгала. То ме је јако заболело н ја сам напустио Едисонову фабрику"..

И^смшст с&и^а^ В. Биволаревића

Најзад, 1887 године, основано 1898 он је сзгрздио лађу специје Електричво друштво Тесла. јалНо за експериментисање. пуТу су Тесли створене могућно- стиб је у море код Њујорка и сти, толико Дуго и жељио оче- управљао шоме без жица сз окиване, да пРИведе у дело Своја бале. ранија открића. У лабораторија- Ј899 године Тесла увеликб врма Тога друштва Тесда одмзх, ШР ј рглеДе са бежичним преноизграђује у свему према својој шењем знакова. У држзви Колоранијој зами?ли моторе иаизме- рддо гради велику отпремну станичне струје и пријазљује у Љу- ницу а на 0 ДСтојању од око 1.000 јорку седам патената у којима километзра од ње велику пријеизлаже нове методе за произвб- мну станицу. Између ових ста- наишао на одличан пријем. ђење, преношење и употребу е- ница Тесла преноси потпуно јас- и данас СМ р га 0 г1ет чули на лектричне еиергиЈе. но сигнале без ЖИпа. Штзвише, ,, , „ т«».« сцени Коларчеве зздужоине, у овим , огледима 1есла стиче уве- м , Теслине струјв рење да се знзци могу преиоси- Кремонском свирачу. Кра!ем 1889 године Тесла се Ј? без вдца на ма ко -' у даљин У-" ГТре почетка драмског тумачење нове експериментзлне радовб у Својим ЛаборатОријама у Ве

пре више година видели смо први пут извођење познатог нзшег уметника ВУк. Биволаревића. Чули смо тада његове интересантне рецитације и уживали смо у његовој одличној дикцији. Биволарецић је после тога обишао целу нашу земљу и свуд Је

ликој улици. Он садд предузима

После ових радова он великИ број патената о бежичном преношењу. ден је читзв Један мзли музички Ј-1икола Тесла ,је несумњивоје- програм, у коме су учествовзли, дан од најглавнијих творзцз рздиотехиике. Његови многобројни експерименти послужили су

као основ овој нЗјновијој грани електротехнике. Теслз Ј'е јединствени пронала-

из колегијалних побуда, прваци нзше опере и бзлета. Други део ове интересантне приредбе почео је кратким и занимљивим излагзњем о писцу и

ззчки геније. Обдарен стваралач- де лу Миодрагз Пенчићз, а потом је одигрзн Кремонски свирач.

ком мзштом, великом ингуици-

јом и инстинктом да осети и

Иикола Тесла (Цртеж: К. Н.) истрал<ивања на једном новом пољу на коме је дотле мало истрзживзчз радило, на пољу стру-

прозре истине с једне стрзне, не- Вукашин' Биволаревић играо је обично вешт и спретан да 41х те- истовремено све четири улоге охнички реализује с друге стране, вог симпатичног комзда, чија се Тесла је дао човечанству дела радња деш ава средином XVIII' неоцењиве вредности. У своме раду није имао помоћи ни са ко- века у 11т | 1ли Ј и . У радионици ује стрзне. Ни.је имао сигурну ег- веиог мајстора виолине Тадеа зистенцију нити лабораторије, у Ферари. Стари мајстор има лепу којима би могао мирно да ра- кћер Ђзнину и два ученика, ко"•9 п вс . а што му -' е бил0 потребно ји заљубље „и у њу. морао Је сопственим снагама себи да ћрибави. Тесла је Богом Вукашин Биволаревић је имао и тежак и незахвзлан по.сзо, да тумзчи све четири улоге. Он је углавном пребродио тешкоће и зздовољио многобројне гледзоце велике дворзне Народног универзитета Коларчеве зздужбине. Дао је старРм Ферариу израз доброћудности и занесењаштва, човека у суштини доброг, али у. извесним тренутцима живота о« ; грзниченог и несавитљивог очзјањз, револтз, дубоких тА искре-

Дзни проналазач. Уз то је и идеалиста. Радио је из љубави техкику . нес^бично и за опште благостање. За своје проналаске добио је преко милион доларз, али је сав тај новзч уложио у новз истрзживања. Приликом посете ко.ју је 1892

ј'з високе- учестаности. Упркос године учинио Београду, Тесла великих техничких тешкоћа Те-- је на приређеном банкету измесла успева да конструише мппш- ђу осталог рекаа: не велике учестаности око 15.000 „ , периодз у секунди. Зз ове мзши- Ак будем срећан да оне он подноси два патента 1 ок- стварим бар неке од свОјих и- ^ тобра и 15 новембра 1890 године деа ла — то ће бити доброчин- них 0 с е ћ ања рођеног уметникз, и доби .1 з 33 њих ззштиту 10 СТрл , а „ ПГ1Г) „ ПИ р ЦПНГТЕГ , , 30Цел° човечанство. ако кога живот одбзцуЈе, биле сумеђу нзјбољимз у његовом сложе-

марта 1891 године, Не могући са машинама да добије веће учестаиости, Тесла производи варнице електричне осцилације. Варнице се брзо слеДУЈУ па се према томе низови осцилације непрестанр обнављају. На тај нзчин дрбија струју вџсоке учестаНости од неколико

сг Те моје н де испуне најслађа мпсао бићг ми тз, да је то дело једног Србина... Тесла је остварио снове из своје млздости. Тесла је подзрио човг';анству великз дела која су задивила цео свет. Та његова де-

стотина хиљада периодз у секун- ла испуњују поносом нзс Србе,

ди. Ове струје Тесла трансформује помоћу свога трансформатора у струје исте, учестаности али вишег напонз. 33 ове апзрате Тесла је узео већи боој пзтен- ке тз. Струја која се добива помоћу тих апарзта названа Је Теелина струја. Теслине стрУје добиле су више поимена. У медицини су- употребљене, за дечење а у хамији за спрзвљзње озона. Међутим, на.јвећи значај Теглине струје су добиле у радиотехници. Даља њихова поимеиа јесу радиотелеграфски отпремници и пријемници. Радиотехника

јср јв преко њих српски народ дао Свој досто;ни трибут за изградњу данзшње науке и техни-

ном тумачењу. Сандрз и Ђанина нису били толико изрззити, зли њих је и сам писац оставио мало у сенци, Сентиментално и нешто сладуњаво дело Франсоа Копез у оригиналном извођењу ВукашиЛа 7 Биволаревића примљено је од гледалаца сз донздзњем'. в. н. д.

Ђџ/ш тш$ћ... ».двострука Је, нарочито у рату. Немачка вејна сила води зато нарочиту бригу о рањеиицима. На слици се види један санитетски воз са најмодернијим уређајем на свету ,

Идеје о бежичиом преноптењу знзкова и снаге, које је Тесла изнер у предавањима, остварио <е 1896 године, када .је у својим новим лабораторијама (пошто су му старе изгореле 13 марта. 1895 године) у Њујорку успео да пренесе без жицз сигнале нз даљину од око 32 километра. Године

0ескрајНоста VВек дгаго било ми је озо пјјсто брдо, и ограда ова, која толики део крајњега видика скрива мојем погле.л; . Али, гле^ајџћи и посматрајући, у мисли својој замишљам над^човечанске тишине и најд- бљи 'му.р, те ми се замало сру.е не плаши. И као што ветар чујем како шуми у овом жбуњу, гу бескрајку тишину са ов м гласом хоћу да упоредим. И сећам се вечног, мртвих вгкова, садашњег времека и његовога гласа. Тако у овој неизмерносТл утапа се моја мнсао; и бродолом ми је драг у озоме мору.

(Превео Р. В. Ђ.)

ЂАКОМО ЛЕОПАРДИ

(Ро*о: Ве.1егас1ег ВИДааепШ — 2)