Srpski narod
I
30 ?ануар
СРПСКИ
Страна 5
ДЕСЕТ ГОДИНМ (ПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ НВЦИОНАЛИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ
Десета годишњица доласка националсоцијализма на власт у Немачкој пада у дОба веома велике и разгранате међународнополитичке делатности. Као војска, тако је и дипломатија Рајха сва у напрегнутој борби. Данашња ситуација, која је избацила Немачку на чело Европе и учинила од ње носиоца европске борбе против Сила прошлости и против демона разар&ња., дело је колико џиновСке снаге немачке војне машине, толико и немачке • днпломатије. НЕМАЧКА ДИПЛОМАТИЈА ПРЕ ХИТЛЕРА Спољна политика Немачкога Рајха од дзна, када је Адолф Хитлбр ступио ва власТ, па до данас иде у цраВој линији и сва је у служби идеја,-које су националсоцијализам подигле на чела немачког народа и учиниле од њега израз и животну форму једне нације од близу 100 милиона душа. После слома од 1918 године, немачка се политика кроз један дуги период у Европи није ни осећала. Све катастрофалне пбследице иагубљенога рата са свбјим бесомучним ковитлањем биле су се СручиЛе над немдчки народ, тако да сУ пр.облеми његОвог унутрашњ? г живота у потпуности заокупили водеће немачке лично>сти. Сем тг- је из рата била Немачка изашла толико ослабљена, да се н>ена .реч у друштву осталих европских народа није могла ни чути, ни осетити. Са периодом буржоаског експериментисања, који је претходио•. судбоносно] 1933 години, немачка спољна политика била је сва у. фази испуњавања сви^ ју' захтева; које су наметали победиоци из свегскога рата. Дошло је до парадокса,. да немачка- дштломатија тога пе^ирда прогласи за ведики : успех пријем Немачке у, Д"\-штво народа, —" једну Институцију која ' је створена зато. да обезбеди за сва времена политичку и економску доминацију оних силг које су Немачку савладале и које су своју победу преко Лиге на Женевском Језеру хтеле' да овековече. «, а НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИСТИЧКА СПОЉНА ПОЛИТИКА Ступање националсоцијализма на власт затекло је Немачку у полржају изрлованрсти. Опкољена Версајским државама, у којима су политику водиле марионете победничких сила, без војСК1, угрожена војнички знатно јачим суседима, Немачка је свој унутрашњи револуционарно-нацирнални преркрет мррала да спроведе под најтежим условима, увек у опасности да се спољ не силе умешају. Отуда је природно штр је напрреднр са изградњом новог унутрашњег поретка на новим идејама моралр да дође и до појачане спољно - политичке активности. С једне стране је та спољна политика гледала да обезбеди тековине унутрашње револуције, а с друге стргне је све већа унутрашња снага Н^мачке давала све ширу базу и све веће поуздање њеној спољно.ј политици. Између унутрашње и спољне политике једне државе увек посто.је најтешње везе. Унутрашња снага омогућава самосвесну и одлучну спољну политику. А добра и умешна спољна политика даје могућности да се унутра.шњи ппоблеми у миру могу решавати. Уствари су тако спољ на и унутоашња политика самс два лица .јегае те исте лелатности с"по" п ћења јетног те истог зад"тт<а. Ли"Л"М1Т"т<з актичн-ст не може и не сме бити кабинетска ^метност. кс : а за зеленим столом далеко од реалних подлога н"" ,т; 1 : е. рпапи " ухо вите комбинаније, већ треба да стоји са обе ноге на тлу ствар-
ндсти и да буде корелатив, сарадник и саизвјзшилац унутрашње полнтике. Ово схватање спољне политике националсоцијализам је спровео у дело од првог тренутка своје владавине. А политички систем, у коме је у једној руци сконцентрисана Сва власт и Сва одговорност, омогућава да се спољна и унутрашња политика Немачке, заиста, могу не само увек држати у складу, но и употребити као два бруђа у једиој руци за исти циљ. Пред немачку дипломатију пр ставир се, у тренутку доласка Адолфа Хитлера и његовог покрета на власт, задатак да обе&беди консолидовање нове управе и новог живота и да спречИ мешање иностранства у процес немачког препорода. Чињеница, што .је Немачка могла несмета но дасе из слабе и за победнике из 1918 године безопасне Вај марске републике претвори у са мосвесни и снажни Трећи Рајх а да Та.ј развб.ј не булб ометан у дрба кад је било могуће таквс ометање, доказ је да је спољна
стешњени народ. Она је гледала да доведе и крдонијални про блем до извесног решења. Али ово решење ни.1е видела у борбеној супрртности против западних сила, већ у сарадњи са њима. Најближи спољно-политички сарадник Вође Рајха Јоахим фон Рибентроп. одлази у Лондон као амбаса^ор, са задатком да између Немачке и Велике Брит„није успостави односе повере.ња и сарадње на бази правичнијега удела' Немачке у свету. Не треба при оврме заборавити на ЧињеницУ, да је Немачка једина од великих сила стешњ?на на континенту, без кблонија, и да су у доба када је она пбСтала под Бизмарком јединственом државом, већ . Добра овога света била распбдељена. У рукама сила победница из 1918 године била су сва добра сВију континената: извори сирбвина, тржиШта и Саобраћајћи пу теви. 1 За Немачку није билр пре остало ниШта. По сВојој с^груктури је Немачка таква да мора, да би њеао становништво имало
сталним покушајима успостављања контакта са Француском, при чему је чак и из читанки и дечије литературе избачено све, што би могло усадити У немачку омладину макакву антипатију француског народа. У оквир тих настојања спада и пакт између Хитлера и Пилсудског, кбји је имао да огарантује мир на немачкр-пољској граници. Сав овај труд био је узалудан. И тако дрлази др четврте етапе немачке спрљне прлитике, која је извукла из овога става плутркратских држава све кднзеквенције и гледала да прлитички организује Европу и мимо тих сида. У то дбба падају санкције против Италије у вези са абисинским ратрм. И ИталИја је у сличном положају као Немачка. И њу су стегле западне дбмократије. Из Санкције, у којима Немачка није учествовала, појављује се као резултат сТВарање осовине Берлин—Рим, а тиме је четврта етапа немачке спољне политике коначно добила сВој нови лик. И пакт против коминтерНе л који је
Је/. ,* и-ториека сцена: свечано г Ка слици: моменат кад
потпиеивање Тројног пакта у Берлину 27 септембра 1940 године. говори министар спољних послова Рајха г. фон Рибе:: роп. (Архив „Српски Народ")
I. Берлина у томе периоду у с-ему била на висини свога задатка. ДИНАМИЗАМ НЕМАЧКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ Када је Рајх Адофла Хитлера довољно ојачао, цемачка спољна политика могла је да пређе из статичке у динамичну фазу и да активно отпочне са уклањањем рбруча, који је Версајски систем положио око њених граница. Сви смо ми савремеиици догађаја, који су се одигравали у Европи и у којима је на место раније изолованости Немачке све више "оложај почео да се претвара у централну тачку и средиште нашег кснтииента. На место раџијег става пок^ности, који је награђен цријемом у Друштво народа, немачка спољна политика ступил? ,је као раввоправни чинилац у европску политичку арену и почела је новим тсном и новим ставом да учеству : е у расправљ?.њу европских проблема. Потпун '0 је природно дошлс тако др треће етапе у развоју нове немачке спољне политике. Сада, довољно снажна да може са потребним ауторитетом да иетуп'-(, Немачка је постала чиниоцем европске политике, чији је лик и она почела да формира Спољно-политички став Немач че V т<"ч етапи је логички наставак настојања, крја су била ка"•актеои-.тична за претходне две етапе напионплсоии : алистичке спољне политике- Немачка је тражила простора и животних моп'ћности за свој, и. сувише
могућности да живи, да извози своје индустријске прозводе. Бег ОВ10Г извоза није био могућ увоз потребних намирница за исхрану народа. Да би, међутим индустрија могла да функционише правилно, биле су потребне сировине. На тај начин Немачка са својих тадашњих 65 милиона становника била к у двострукој зависности од Версајских сила. С једне стране, она је морала да продре на тржишта где би мсгла своје производе да продд, а та тржишта била су под влашћу Велике-Бпитаније, Француске и Америке. С друге стране, мсрала је да набави сировине дз би могла одржати и развити своју индустријску продукцију. — а велики извори сировииа у свгту били су у рукама победника од 1918 године. Западне деМРкоати;'е су имлле увек могућности да доже Немачку у шзху што су рбилнр и искористиле Отуда је. с једне стргне. у унутпашњо.ј и привредно! полити"и било настојгње националсоцијализма упепено на што већу еманципацију од иностраних чинилаца, а V спољној политици Немачка се тоулила да дође с" тим силама до једнога сношљив^г односа сапалње. Миси ! а фсн Рнбентропа у Лсн лону ниГе- успела. Влада ; ући плу ток п ".т?ки ко"го"и Гелике Б^ит?.ни'е нису бн"и сктогттј да уступе ма је"".н део сво : их пози"иЈа за љуб"т пои : ".тељсгза с" Чемачком, већ су ра.ли : е п п и стали на неминовну екочлозиК' која је и уследила. Политика тога периода огледа се и у
имао да уЈедини нациЈе у рдбрани Европе сд бољшевичке опасности, а који је пррширен уласком јапана И на азијски прострр, претставља важан инструмент спољне политике, коју је Иемачка повела, када је ссетила да путгм покушаја за спораоумевање са плутократијама не може имсти успеха. Природно је да Ј 'е са . све
снажнијом динамиком немачке спољне политике, са успостављањем савеза са Римом дошло и до прчетка ликвидације свију рних чинилаца, кРЈе Је Версај и створио да Рајх држи у кљештима. Аншлус Аустрије, коме се Италија раније противила, извршен је уз пуно одобравање Рима, јер је при измењеним политичким претпбставкама у Европе и самој ИталИји било стало да се уклони Тај за живот не- 1 способни производ Версаја и Сен Жермена. Распад Чехословачке и успостављање Протектората су наредне етапе на пу* ту немачке политике. У Минхену Енглеска и Француска гдедају, жрТвујући свога Сав^зника кога су они створили, да добију још времена како би завршили Сврје припреме за рат, који им ј 'е изгледао неминован. Немачка је, благодарећи својој унутрашњој и својој спољној Политици, толико ој "ачала да плу тократске силе, не жалећи да у сарадњи са њрм уСпоставе нови ред у свету, нису виделе другрга излаза до да ррганизују рат. И рат је дбшар. А са, н.им и у трку његрвога развоја немач<а полиТика улази у своју пету етапУ, у етапу европске Мисије, у етапу велике светске политике, у етапу формирања судбине човечанства за нареДне векове. Као сападник немачке спрљне прлитике прјављује се сада врјни чинилац, стратегија, оружана снага. Немачка спрљна прлитика је прешла оквир спољне политике једне државе. Она је постала политиком Ев-опе, постала је носиоцем историјскога процеса, који обухвата човечанство. Данас су циљеви немачке спољне политике обележени па^ ролама о новом поретку и о са* радњи великих простора. Немачка спрљна прлитика посгала је, према једноме изразу фрн Рибентропа, хемисферном полИтиком, јер се њени циљеви простиру на уређење целе источне хемисфере света, у сарадњи са члановима ТроЈ'нога пакта. Ангикоминтернпакт и Тројни пакт добијају значајни допринос још и привредним споразумима у оквиру светско-политичког троугла Берлин—Рим—Токио, који показују Сву замашност џиновске немачке спрљно-политичке концепције, Данас је Немачка са свој' им војницима брана Европе, а тиме и света, пред таласом из Азије, пред бољшевизмом, који пре ти да је преплави. И немачка спољна политика је данае полИтика Европе, која мора уједињена да победи. Др. Д. Грегорић
Одлично орјанизовзна сг/жба за везу, доприноси у многоме побсди немвчког оружја (Ро1о: Ве1зга(1ег ВПс1а^еп{иг)