Srpski narod

30 Јануар

СРПСКИ НАРОД

Сграпо У

СЕЉАШТВО У ТРЕЋЕМ РАЈХУ

Ко је познавао стање немачког сељашхва пре доласка Хитлера на власт, па га упоредн са данашњим стањем, не може да се не диви огромном препородном раду, ко.ји је извршен у времену протеклих дссет година, Ако је Адодф Хитлер постао истински вођа народа кроз национализацију немачке народне заједнице, реформом сед>аштва постас је он носилац .једне велике светске идеје, која побеђује и мора победити. Француска револуција цоставила је сама начело „трећег сталежа", али је зато Хитлер пошао много даље, кад је појам државе и народа поставио на сељачку основицу. Јер на крају крајева, када се нешто гради, треба зацочети одоздо. Трагедија Нзмачке је била, што је имала градове, кцји су под разорним радом свих могућих интернационала губили своје немачко обележје. Јевреји противу сељаштва Интернационала капитала и разних идеја успела је била да сломије велепосед и наполичаре, па се спремала да уништи и сељаштво. У овој интернационали главну су улогу играли јевреји, који су држали у својим рукама продуктне берзе, а и знатан. део хипотекарних установа, Они су уз помоћ ових инетитуција и доводили сеЉаштво до ивице пропдсти. Сељачки дугови расли су из дана у дан, имаља су постала пасивна, јер је капитализам без милости обарао цене сељачким производима, Јевреји су сз страним јефтиним производима фармера убијали вредност сељачких производа у Немачкој. Врхунац сељачке несреће у Немачкој био је 1932, кад су само камате за сељачке дугове износиле 22 милшарде динара. Ове године је пррдато на добош рапко'ЗШ сељачких имак.а 1 , Али није то била ,}ош највећа несрећа. Јеврејски трговчићи, који су иарочито харачили у Хесену, на Рајни, Елзасу, Бадену у Баварској, толико су упропастили сељаштво, да су хиљдде немачких сељака остали на презадуженим имањима само зато, да би радили као на.јамници за своје јеврејске зајмодавце. Племство груде 30 јануара 1933 на жалост није још ■ довољно схваћен. Овај датум биће ипак једног дана за «ео свет оно, што је за ФранцуИ<у био 14 јули 1889 године: Прекретница у историји Европе и света.Тог дана почиње победоносна борба против интерна■ционалног капитализма, чије место заузима ново племство: „Племство груде, које је помешаиа са крвљу", како је то иСтакао вођа немачких сељака, министар пољопривреде Даре. За Адолфа Хитлера сељаштво није само сталеж, који храни народ ч државу. Сељаштво јеСте синоним родне груде. А груда, сељакова и народна земља, не трпи авзнтуре, она је знак народне стабилности, чг»-тоће и неприкосновености. Сељ^к треб да ств.ара нове елементе тради«ије, онако како су је у средњем веку створили витезови, а у либералистичко.ј ери магнати новца и капитализма. Нови ослобођени Хитлеров сељак ни.|е и не сме бити фармер који спекулише са производима, и који у земљорадњи види само привређивање и врело богаћења и трговине. Сељак јест првенствено израз статичности у једном народу, а статичност- јест најбоља гарантија мира и споко)ства. Без спокојног сељаштва нема основице за правилно развијање народних снага. Зато Је Хитлерова Немачка пронзвела са једне стране револуци.ју међу сељаштвом, а са друге стране ударила темеље неприкосновености и стабилности сељачког имања. Револуционаона илеја води-

ља лежи у истинн, аз је сељак притежалац земље само у колико он служи народној заједници. Звање сељакз не произдази из чишенице, што он има или ,је наследио добро, по коме он може по милој вољи баратати, Сел.ак јесте само снда се> љак ако он предаио и свесно елужи својој земљи; ако сн ту своЈу рођену груду сматра као светињу и на н.ој ради у кориет свију, своје породице и читавог народа. Стабцлност и неирикосновеност нмања може да дође само онда др изражаја ако се сељак реши свих сувишних брига и а-

65% својих потреба, а уочи самог рата тај се ностотак попео на 84%. На сељачкт темељима У пољопривреди ие може и не Сме бити револуџионарних експеримената, јер природа са својим вечним законима тачно одређује пут наше радиности, Може да буде гоџора само о побољшавању радом и прмоћним сретствима. Руковођена овим начелима, Хитлерова Немачка иде за тнм да стабилизује рад у пољопривреди ствара^ем једног одговорнрг, позитивнрг сељач-

Нове Европе. Ма шта се десило, Немачка је своју будућност положила у руке ових изабраних сељачких витезова, који ће себе укопати у темеље нове, сељачке Немачке. Онв еу свбјим маром и својом пожртвованошћу и омогућили вођење овог гигантског рата; на њима лежи снага и успех немачке војске. У Новој Немачкој сељаадтво јест фактор, кбји је држави дао нову боју, али истовремено и ново веровања. Зато се десило чудо, да је дојучерашња индустриека Немачка, напором од само неколико година постала једна од најјачих пољопривредних земаља Европе. Зато су сељацима дата ванредна права. Читав

ч ; ■;■■■ .. ■■■;;■- ' ' '■ ''.Ч ' '■',' ■'.■'■.■ ' ■■:.-. :■-, ■ ' . : -■■:■: ' ■' ''■'"' ' ■" ' : ' ■« " С '■ ' ■■''■■ ' ; ^ . V- 4 ;,г:-4ч.:.':А: Н : ■ ;':' - ,' ' « ' " ' • "" ■"

,■ ^-!

:: - Ч" жешг-ЈИШж Једно проссчно сељачко. добро у Немачкој (Лрхив ; ,Српски Народ",

ко може да се еав преда раду не мисдећи, шта ће бити сутра и хоће ли он моћи да састави крај с крајем. Да се то постигне Хитлерова Немачка у првом реду почела је да бриие о еељачким дугозима, који су као мора лежали ссљакрвим добрииа. Ти-. су дугот: већ Прве године доласка Адрлфа Хитлера на власт толико опали, да се само на каматама уштедело око осам милијарди Динара. То отплаћивање дугова расло је од године до године, тако да ће Немачка ускоро бити земља бсз црне куге сељачких дугова. Тај огроман успех постигнут је углавном стабилизацијом цена и уређењем новог пијачно! рада. Кад је Нсмзчка раскрадс јеврсје, прсстала ,(е и бзрзанскс спскулација, која је тада прос.то отимала сељадов ,мал у беоце!ђе. Сада сељак зна коме ће и како ће продаги евоје производе, а зна тачно унапред по којој ћс их цени продати. Посредници су такрђер искључени, п.а се више не мож? десити, Да сав ћар остане посредиику или прекупцу. Немачка Адолфа Хитлера, која је почела да гради на сељаштву оспособила је сељаштсо и повећзњем цсна пољопрнвредних производа, После пете годиие носе псљопрчсредне политние, ссљачки приход услед џовећања цсна исказао је вишак од око 60 милијарди динара. Т6 је већ замашна сума која ће се још вишс пењати, .јер се истозремено рацирнализсцнјом повећава производни капацитет немачких газдинстава. Повећање сељачки: прихода није уза све то скоро ништа или врло незнатио опте ретило непроизвођачко стаиов нкштво, јср је уштеда настала углавном уклањањем сувишних и здужних посредника и прекупаца. 1 Пре 30 јануара 1930 године чи тава производња пбљопривредс изиосила је око 170 мили.јарди диНЕра. Пргд сами светски рат производња пољопривреде достигла ,је висину од преко 265 милијарди динара. Ови бројеви говоре јасније од сваког дсказивања вредности и величине новог сељачког и пољопривредног поретка у Трећем Рајху. Ови екоро фантастични бројеви претворени у статистику говоре још )ас'ни}им језиком: 1933 Немачка |е својом пољопривредном пооизводњом покривала само

ког кадра, који веће дозво^ити вршљање на рођеној груди. Зато једним ранредним законом удара темгље привилсгованом сељачком еталежу. Овај закон предвиђа оснивање 700.000 недељ.и.вих и "неприкоснрвсних наследних. сељачких. имз-. ња. Ових 700-000 ИМаКа, чији сопствоници носе почасни н скоро би рекли племићки наслов „Сељак", претстављају језгро нсмачкРг сељаштва. 'Они су носиоци једне нозе идеологије, која ће свакако постати општа идеологија свих сељачких народа

низ скоро револуционарних закона дао де нови облик еељачкој заједници, у крјој сељак одлучује сам о себи, али тако да ни у ком случају не искоришћУ' је свог ближњег сунарбдника. Зато, јер је сељак свестВн свО' је. Јјужности, к'ао'-што је » сан на своџ правд, Цемачка јест ваљда једчпа земља, у којој нсг ма злоупотреба са пољопривред• иим производима у данашњим тешкчм временима. Зато Су се наши омладинци, који су били нз пракси у Немачкој, не мало чудили, кад су видели, како не-

мачки сељак добровољно и без позивз одваја и пдомбира џакове хране, коде је он дужан да даде држави. Није то само питање части и цоштења, већ у вишој мери свест, да од њега сељака ч- зависи живот државе и целог народа. Организација немачког. сељаштва Ова свест јест последица настојања Хитлерове Немачке, да ослободи сељака сувишних брига. А сељак је свакако разумео та настојања и зато је исправно схватио своју улогу у народној заједници. И организаторски немачко сељаштво добило је-данас савршели облик. Привредно, сељак је организован. у целодржавноЈ устаневн за исхрану народа, у, тзв. Нерштанду. Сталешки ор» ганизовано је у сељачот заједиицу. коју Еоде са негшикосн>-» веним ^уторитетом старешнне или вође сељаштва. У овнру тих сељачких заједница, сеоских, покрајинских или државних, решавају сељаци и своје спорове и че дангубе но судбвима, излзжући се сувишним трошк,.вима. IIсто тако организоване су и жене, омладина, па и деца, У оквиру своје Сељачке заједни1«е, сељак живи достојним животом: за њега се брине држава; до њега допире све. што модераи живот даје. Од поуке и знаша, па до општих и специјалних облика забаве и спорта. А још пре десет година тај исти сељак био на рубу. пропасти! Оно што је Хитлерова Немачка учинила за немачког сељака за прошлих десет година спада скоро у причу. Од нај,немогућнијег учинила је опипљиво чудо. које се постепено преноси и на друге крајеве изван Немачке- И ми смо окусили благодети тог адоввг. пољрпривредног живота, јер је и код нас сељак од 1935 уНапред почео да дише бољи ваздух, привређујући далеко боље, захваљујући Немачкој, која је постала наш најбољи купац и која исто тако цени рад нашег ссљака, као и свог сопствеиог. Стево Клуић

аспиташа чНемачкој

Развој проевете Једног народа у најтешњој је в.ези са његовим политичким,, социјалним; и екомзмским р9зв:Итком, . Разумљиво ј .е етога да преокрет,-који је настао. у Нбмачкој доласком националсоцијалистичког . покрета на власт, задире дубзко' у просвету, а нарочито у васпитање омладине. Адолф Хитлер је пресудни гначај васпит.ања за трајлн успех револуци|е озчачио: „Од скоро две и по хиљаде година прсп?ле су, са малим и"узедкмл готоео све ■ револуцн'з, Јер њихозе вође нису усителг, да еуштину реполуци ? е нг чини пригрг.бљив-^ње влгсти, већ тспитање ФУДИ." У свима људским заједницама у- којима живе оДрасли са рмлатином впспитавају се и поучазаЈу Млађи : делом намерно по нарочитом плг.ну, делом опет не н?,мерно. Те васпитне средине су породица, задруга, друштво, удруг:ења. илн школе као специ•ална васпитн-з -уотанова., Националсоцијалистички покрет додао : е овим васпитним . чиниоцима јоШ и партИјске формаци;е, нарочито Хцтлерову' ; омладину и радну службу. Вгспитсње немачке омладине прверено је данас 1) родцтељској ку.ћи, уз. коју је дете везано пгиродним везама, 2) Хитлеровој омладини, коЈ'а своју васпитну делатност оснива на другарству и на заједничком

доживљавању и 3) школи, у којој учитељи по нарочитом плану васпитио утичу на ученике. Нцс у првом реду занима шко ла и њено устрОјство. Данашњи немачки школсКи систем је резулт:т историјског развоја школ ства у појединим немачким државицама, које се развијало ско ро потпуно независнд једно ОД другога, и ндчела да и шкрла мора да се прилагоди захтевима и потребама целскупне нароДне за. ! едНИие и нове државе. .Револуци-ја кзја је извршена на политичком" пољУ: 1933 године, ни.је се могла одмах остварити и на пољу школства. Школски системи у Пемачкој. били су до тада врло разнолики и било је потребно да- се прво нсставнички кад -.р. оспособа .да нзставу и вдспитсње прожима националсо' ц;.' -тистичким духом. Тек пош* то су гбдиие 1933 и 1934 биле п .оћене тбме циљу, могло се 1935 грдине рриступити новој оргснизацији школства, његовој изградњи, стваргњу ■ нових наставних . планова . и програма, припремању уџбеника, и проучава.њу' осталих. педагошко-Дидактичких проблема. Стварање но* вог поретка на пољу просвете је у току и дана^ <?е још Не може говорити о дефинитивном об лику школског система у Тре» ћем Рајху.

Према нацио.налеоцијалистичким начелимз све шкбле општега образовања морају бити јавне школе, Приватне школе и взспитне устанрве могу прстојатн само за децу, која из нарочитих рдзлога не могу да посећују јавне школе. Нз пољу стручнога школетва дозвољене су и приватне шкбле. У сваком случају све прцватне шкоде стоје под надзором државе. Као штр је нациоиалсоцијализам повратио животу права ?начај, одваЈ'ајући се од прошлости која ппје одговарала ж.нвотн.им потребама не.мачког народа, тако је.и у васпитању пошао но" вНм путевима. Иако он, полазећи, са бнолошког становнгата, ирепугата све органском развитку, ипак је у организацији васпитања — поред све доследности —- поступао врлб опрезно« ПореД нових, из националсоци* јзлистичке идеологвде произашлих ваепитних установз партије, задржао је старе, организаторски нзграђене установе држ.аве и прилагодно и х по могућ ности својим. начелима, Оне ће поступно бити преудешене према начелима националсоцијализма или ћ*е, ако се укаже потреба, као неподесне бити потпуно уклоњене. , Ф. Ш.