Srpski narod

14 страна

СРПСКИ НАРОД

6 мар»

Јубилеј највећег европског филмског предузеНа

Нонцерт камерне музике Бетовен-Шуберт-Назела

Ове недеље Универзум филм а д. (УФА) слави 25-годишњицу свог рада на подизању немачке филмске продукције и на унапређењу европског филма. Предузеће УФа једно је од малобројних европских предузећа које постоји већ четврт века, које, такорећи, егзистира још из дечачких година филмске уметности. У оквиру предузећа УФА не само да су чињени покушаји у области чисте седме уметности, већ су опробани експерименти и на пољу филмске технике, експерименти који су дали сјајних резултата и којима се данас користи цело човечанство. Предузеће УФА може да буде задовољно што је баш у години јубилеја могло да започне серију филмова у боји на једном сасвим новом систему снимања. И још једанпут, европски филм моћи ће да се послужи тековином овог предузећа. Развитак немачке филмске индустрије личи на развитке свих осталих европских националних продукција. Продуценти су расцепкани, капитал није довољно заинтересован, држава не налази за потребно да узме у руке једну младу индустрију и да јој помогне у борби против страног филма. Тек 1917 године оснива се при министарству рата Биро за филм и слике, који води пуковник фон Хефтен. Неколико месеци затим налазимо писмо маршала Лудендорфа, који истиче потребу „јединства немачке филмске индустрије, да би се путем сједињеног филмгг једнообразно водила пропаганда и утицај на широке масе у државном интересу",

УФА одржава још једино у жи- зна да прави филмове у боји, воту под окриљем Немачке бан- она се појављује са својим веке. ликим продукцијама колорисаног Тако је то ишло до 1.924 го- филма. Она је тако прва у Евдине, када је, усред политичких ропи која се суцроставља Амеборби, претило овом предузећу риканцима.

Г * \ /у? Шт, * ^ §м^. -I; ' д > ит.,«- .

Аста Нилзен, прва велика немачка филмска глумица, у филму »По закону«

ћс..

Оснивање УФЕ То је значило да треба ујединити неколико мањих предузећа у једно велико, дати му капитал, омогућити му рад разним повла-; стицама и тако створити солидну домаћу индустрију. До тога је и дошло. Министарство рата н неколико банкарских кућа оснивају предузеће Универзум филм а, д. у које улазе: Нордикс филм а. д. из Копенхагена, Местеров н Унион концерн из Берлина. 18 децембра 1917 обавештена је јавност о оснивању предузећа с основним капиталом од 25 милиона марака. Почетком јануара 1918 УФА је почела с радом, поделивши посао у два дела: на продукцију филмова и на приказивање филмоеа. УФА се одмах постарала да има своје биоскопе у којима ће приказивати сопствене филмове. У доба инфлације Међу првим филмовима УФА је почела да производи научне, филмове који су данас толико усавршени да чине част европском филму. Програм УФЕ за 1919 годину износио је већ 71 филм у више чинова и 24 филмске актовке. Тако је немачка филмска продукција почела да се равна са страном и била на путу да и у погледу извоза започне борбу. Међутим, 1918 године Немачка доживљава револуцију и инфлацију, држава се налази у тешкој кризи и 1921 укида своју субвенцију, па се

да уопште престане с радом. Тадашњи политички курс никако се није слагао с тежњама овог предузећа, јер оно је било изван свакодневне политике, водећи доследно само националну политику. | Па ипак, неуморним радом и подршком националног капнтала УФА се развијала. 1924 ушло је у састав Уфе предузеће за развијање н копирање филмова АФИФА, а из године у годину ширили су се они атељеи у Бабелсбергу код Берлина. У доба немог филма продукција коју даје свету УФА одликује се добрим избором режисера н глумаца, солидним филмским остварењима и прецизном филмском техником. I Први немачки звучни филм Г А кад дође звучни филм УФА поново мора да полаже нспит. Она у томе успева. 1929 године децембра 16 приказује се у биоскопу УФА-палас, у Берлину, први немачки тон-филм Мелодија срца. Овај филм у почетку је сниман као нем, али како су се догађајн на филмском тржишту развијали у правцу победе звуч ног филма, он је прерађен за говор и музику. Од тада па до данас УФА ће непрекидно да ради на усавршавању звучног филма и успеће да у низу година оствари најлепше музичке и драмске филмове у Немачкој. Последњих година УФА ангажује младе снаге немачких синеаста да своју продукцију још више издигне, посвећујући нарочито пажњу драми. Први европски бојени филм То што се УФА нашла неспрем на у инфлацији, што је за време појаве звучног филма морала брзо да се преоријентише, искуство јој је много помогло, јер у моменту кад Европа још не

Први немачки обојени филм био је Жене су боље дипломате.

Он није потпуно задовољио тра-

Камерни амсамбл радио-Београд приредио је у понедељак 1 марта у сали Коларчевог универзитета свој први концерт на коме су били заступљени: Бетовен, Септет за виолину, виолу, чело, контрабас, кларинет фаготи и рог; Казела, Сеџенада за кларинет, фап т, трубу, вч мгину и чело; Шуберт, Октет га лве виолине, виолу, чело, конграбес, кларинет, рог и фагот. Овај врло интересантан и звачајан концерт претставља у свој кон.цертној сезони, и по своме програму и по своме озбиљпом извођачком нивоу такву уметничку и музичку реткост и вредност, да би га требало по сввку пену поновити, али са птпулпрни|им ценама, па би тако био рриступачан и гиромашнијим љу битељима музике, нарочиго учешшима музичких школа а гимна зистима, јер овакви концерти се врло ретко могу код нас чути са концертног подиума. Нарочито би било потребно да ученипи Музичке академије и ученици музичких школа посете <овај концерт. Чувени Бетовенов Септет, ово раздрагано, питомо и оптамистичко дело, пуно мелодиозности и финЉ ритмичких контраста и комбинација и топлих бла-

>:0К

Од времена Аств Нилзен до данас миого се што шта иромвнило у свету, па и иа филму. Ткп Аст« Нмлзен ишчезао Је и поЈавио се ова] млади, пун љупкости и ведриме лик Лујзе Урлих садашње иаЈвеке иемачке филмске драмске уметнице. ; а... (Фото: Уфа)

Ж*

готворно звучних хармониЈа, извео је овај камерни ансамбл и стила и са одличном техничкои увежбаношћу. И гудачка и дувачка група звучале су и нојединачно и скупво, пуно у звуку и боји, а у интензитету у оквиру чистог камерног Музицирзња. За извођење Шубертовог О јгтета могу се рећи исте похвале као и за извођење Бетовеновог Септета. Ово Шубертово дело садржи у себи све лепе и врло познтивне особине овог изразитог композитора лиричара. Извођачи су нарочито истакли у овои делу његову распевану мелоднку н врло дискретне хармонске н ритмичке контрасте. Шубертова питомост, љупкост н префињена сентименталност и овог пута јесу ганули н разнежили слушаоце. у Серенада од Казеле је музи* ко дело сасвим других »ватаам н другога кова, во два претходна дела, И по својој формн ■ по музичкој садржини, а наро^ чито по техничкој обради оно је музички савремено у правом а№ слу. У овом делу нарочнто доминира взванредно добра јпкн треба дувачкнх наструменап (кларинет, фагот ■ труба) ■ иитересантан избор тема поставлених 7 врло орнгнналннм аву% ним контрастима. Ритмнчкн елементи ■ музнчкн колорнт такође су у овом делу виртуозно » коришћени. ~Т"|; Сви инструменталисти из овсјг камерног ансамбла доказалн су; да су и својом музичком кул* туром и техничком израђенош? ћу способни за овакву врсту нузицирања. Поједине инструменте заступала су следећа господа: Урош Преворшек (виолина)' Миран Вихер (виолина), Федор Селински (виола), Илија Тодоровић (чело), Стеван Малек (контрабас), Бруно Брун (кларинет), Иван Туршић (фагот), Душан Бусанчић (рог) н Владимир Микеладзе (труба). Према успеху овог првог концерта и замашности и културне вредности његове, овоме камерном ансамблу треба у нашој средини омогућити што бољи н што интензивнији рад.

жења немачких продуцената, па је са више успеха снимљен Златан град, коме у техничком погледу заиста нема замерке. Ових дана завршен је и приказан, поводом прославе 25-годишњице, у Берлину најновији колорисани филм Минхаузен. Према ономе што је стручна штампа писала о овом филму, та је највећа немачка продукција до данас, како у техничком тако и у уметничком погледу, како по ангажовању глумаца, тако и по ангажовању осталих уметничких вођа. Са таквим резултатима рада, претстављајући с пуно права немачки и европски филм, УФА може да буде задовољна.

К Њ И Г А

Отварам врата — напољу густи ирак је с њим сам у бол занесен, падају жуте речи широко изнад мене —• то ноћас воштано ^шће књигу, голему пише која се зове: ЈЕСЕН. Увек у мраку, так^ ,.. ,њ ига каже, тешко је наћи тај живот који је жеп. Из ове књиге мудрост ћеш једну наћи: У мраку мисли да види и онај који је слеп. Видело који, кажем ти, жељно ишту и бољи пут по густој, великој тами, упамти: за свето видело оии обично увек упале себс сама. Б. Л. ЛАЗАРЕВИЋ