Srpski narod

краљица Н од Милана Стојимировића-Јовановића, управника Државне архцве

у РАЗНИМ временима и под разним углом, Краљ Милан је различито изгледао људима који су га оцењивали. Нвобично нападан од једних, необично уздизан од других, он ни до данас није добио свога биографа. И његови пријатељи и н.агови непријатељи су, међутим, сложни у једној ствари; да је био веома даровит човек и да ће историчари имати доста труда око објашњењз његове личности. Остаје св под утиском да Ја његов политички и лични слом углавном дошао због његових размирица у браку. Он и Наталија су се узајамно ломили, док нису сломили једно друго? да су могли изостевити ту борбу међу собом, њих не би, појединачно узете, могао да сломи скоро нико. Али, Милан није био лак човек, нити је Наталија имала згодан карактер. Уз то она је на сваки начин волела власт. Отуда је њихов брачни спор био појачаван њиховом политичком борбом, као што су га сенчиле и неке интриге краљевих и краљичиних рођака: Наталија је Милану пребацивала раскалашну мајку,>он је њој уписивао у грех деду касапина из Одесе. Из свих тих разлога њихова је узајамна мржња била заиста беспримерна. Као што се зна, Краљица Наталија је издала и неколико књига против Краља Милана... Миланово и Наталијино неслагање је било у толико чудниЈе што су они били веома блиски рођаци; Наталијин отац, Јован Кешко, био јб рођени брат од тетке Миланове матзре, Марије Катарџи, пошто су Јованова мати Наталија и Маријина мати Есмералда биле рођенв сестре (к^ери румунског племића који се звао Ђорђе Балш)... Уместо да ово блиско сродство допринесе слози Милана и Наталије, оно је, изгледа само допринело да се око њиховога брака нагомилају старе породичне сплетке, а та блиска крвна веза нијв обезбедила ни физичка праимућства њиховоме сину, Александру Обренови-Ку. 1 )

необјављена фотографија Краља Милана Из приватне збирке» М. С. — Ј.

У ДржавноЈ архиви се чува Једно писмо Краља Милана, писано у хотелу Швајцерхофу, у Луцерну 8 августа. Година није назначена, али се даје узети да ја из 1894, јер на то упукују места у самоме тексту. Писмо је пуно логике, али је пуно и нервозе, што се, уосталом, види не само по тону, него и по рукопису. Оно је карактеристично и за Миланове политичке погледе и за његову психологију: екс-Краљ је нестрпљив да се врати у Србију и да се баци на неки државни посао — како би заборавио на себе и свој $р1ееп, али би хтео да га син и странке позову. Важнија места из тога писма гласе: ...»Како могу мој уплив и мене видети онда кад је Наталија тамо. Та бар ј® то сувише јасно и познато, и кад би моја воља или мој савет играо ма какву улогу ваљда би га употребио понајпре против оног што ме највише боли и тишти, њенога присуства. Уосталом то није код мене само питање лично но већ и као отац и као Србин сматрам њено присуство као узрок свег зла. Она је мени ужасно штетила и ако сам се од ње бранио: она ће још више штетити Краљу, који се од ње не брани. Данас је незадовољство против ње: Она ће се једнога дана извући али ће незадовољство бити против Краља, који поред многога то не заслужује. Његове све погрешке нису друго до последице њенога бављења. Кад ја то кажем то има толико вредности колико може имати реч увређеног мужа. Прави патриотизам би захтевао бацити на страну партијска питања: уосгалом све су партије доказале да су немоћне за плодан рад, јер ако би и биле не даду им реп њихов и опозиција осталих гладних странака на сокаку. Србија се троши у еићушним борбама онда када око ње на Криту, у (нечитко) букти пламен. И Бугари, и Грци, и Црногорци сви су паметнији од свију наших првака и државника, и имају једну мисао водиљу па ма ко био на влади. Сутра у Србији да дођу на владу ипи либерали или радикали или други напредњаци неће бити боље јер ће првенствено се решазати партијска питања а за тим уставно на тапет изнети. И тиме неће бити ништа решено. Србија не потребује данас ни решавање уставних питања ни партијских зађевица. Она пре свега потребује партијско примирје ако није потпун мир могућ, у коме би св ( е партије са својим умеренијим, мирнијим, тишијим елементима учествовале у раду с)и пеНоуаде <Јв5 есиг1е5 <Ј' АидЈаЈ, озбиљног финансијског и економског рада и поправке спољних одношаја. Све је друго И1и501ге, машта, а ја лично имам толико поноса свога имена да не би хтео у другом ма каквом раду учествовати. Докле будемо резоновали о параграфима устава, о врлинама Новаковића, Пашића, Ристи&а, Гарашанина, Авакумовића или о њиховим манама, дотпе <не (нечитко) ...или ћемо терати једну јалову политику која ће нас коштати у готову 25 милиона годишње. Тако нико не мисли у Србији, тако мисле мало људи бар, тако мислим ја. Имам ли права говорити. Не! Може ми се пребацити да сам требао да останем на своме месту, и ако се заборавља да нисам ништа друго учинио до оно што је желео народ Српски. Могу ли јавно говорити! Још мање. Та зар није на престолу мој сопствени син. Та зар природа, осећаји љубави ми не забрањују учинити ма шта што би била нова тешкоКа за њега. Ја ил имам сувише срца или сувише осећања дужности те да га правим одговорним за оно што није ни његова слабост. Окружен Наталијом, опсађен раг 1е5 бјтопоу^, Огада Масћјпе, Јоп1еу1г, 2оп1с1г, 5!т1 <5, ОгесНкоуЈс, он данас не даје себи рачуна о вртлогу у коме га увлаче. Али колико да је он крив толико у већој мери је Ср-

биЈа. ЕИе а, 1е5 агте5 & 1а та!п, (аИ 1а г4уо1иИоп соп!ге пее5 арге$ јоп тсЈерепсЈапсе, 50П апдтеп!аИоп с!е (егИоЈге е! 5а гоуап)е, — е! ап тот$ ипе раН с!и тегНе т'еп геуепаН, еЈ е11е п'о ра5 1з1еп с!'агте5 роиг таП|{е5(ег соп)ге НаЖа11е. г ) Пашић, можеш му то слободно казати, за време моје владавине, писао је читаве књиге табака словенским комитетима противу мене (његова оригинална писма налазе се делимично у мојим рукама) да ли се постарао да противу Наталије се служи истим оружјем. Једно пак ће ми признати да сам се противу њега каваљерски и на отворен начин борио, као што ја иамесништву и радикалима признајем, а нисам их лагао и варао као Наталија. Од намесништва је визонтијски Ристи>, радикале са (нечитко) језуитом Ђајом поучио у другоме правцу и оми су изгубили од своје отво-еиости у самој борби. Но све то то је стара повесница и песма. Аћи ја повторавам моју... Докле је год Наталија са својим свемо^ним упливом у Србији дотло ће и-Ки траљаво. Код ње српска историја почиње од ње. Она не зна ни за прошлост у средњем веку, ни за развитак Србије од 1815 године Кад би имала да полаже испит из српске историје она би добила Једну велику нулу. Из географије једва зна где је Македонија. И има људи који још могу мислити да ја имам удела у ономе што се тамо збива. То је врло рђава кондуит-листа за мене. После 20 година владавине боље сам заслужио и рђава кондуита за њих, јер су врло кратковиди. Бар једно. Са свима својим манама — сваки човек има своје — бар сам у хисторији забележио своје име другачије но крокетима, баловима и тиме подобно. То ће у српској повесници бити заслуга проклете Јерине, којој ни мало не завидим. Могао сам имати некада амбиције. Данас не смем је имати. Ако сам Краљу и Србији са својим саветима потребан, нека ме Краљ позове. Ја сам му слуга и подајник и морам га послушати... Ако партије мисле да могу моји савети бити корисни нека то Краљу кажу очито и јасно а не иза леђа и без обзира хо&е ли се то допасти Наталији или не. У Србији мени нема мести докле је год тамо она нити могу што корисно радити. Оно што ти кажем то није гнев, то је моја исповест, то је израз дубоке бриге коју осећам за сеојим сином као отац, за Крпљем као подајник, то је прзенствено и најпосле очајање патриоте. Дуго сам година нападан као да нисаАА довољно патриота. Одјек је ту скоро правио алузије на моје везе са суседном земљом. Да ли зна !а (епеиг ехас1е с1е те5 епдадетеп(5 ^ие поп 5еи1етеп( је пе п1е ра5 та!5 сЈоп( је 5иЈ5 Иег докле сам био на престолу. 3 ) И ако за шта сам заслужио од српског народа благодарност, тврдим да за то. Кад једног дана буде сазнао истину требао би да ми подигне споменик, био ја жив или мртав. Али се друкче хисторија пише кад је Наталија инспирира и пише, још се жалосније она прави кад је данас она прави. Таковску тековину, Михаилов рад, Миланове трудове и огромне напоре свијух генерација Српских од почетка овог века па до данас она упропашћује морално, политички, економски. Државно банкротство и страну контролу она вам је довела: јесте, али када је Вукашинов зајам био пред скупштином онда са говорило јавно да има Краљ Милан три милиона интереса у томе (па где су?) и онда је дошао доцније гори и срамотнији.

Јадници! Ја сам требао у Паризу само да дунем па да од тога и не буде трага ни корова. Нисам учинио јер над мојим личним рачунима и зађевицама има Краљ и Србија па је и та срамота гора била од тоталног банкротства. Али и до тога ^е се доћи економском политиком, која се сада лудо, безобзирно води. И зар когод мисли да то могао сам ја из Париза одобрити. Кнез Милош је свињама трговао по Добрињу и бар он је у тој народној и псродичној демократској прошлости нашао поуке. Та ја бар не тврдим. да происходим из Јупитеровог колена као Наталија Кешкова! а за хералдику нисам никад осећао особиту способност нити сам дао себи труда да је изучавам. Учио сам се и васпитао у средини вашој, вас Срба, добар или рђав, производ сам ваш, може бити са ширим погледима од лене масе, а то је последица првог васпитања у Фргнцуској. 4 ) Па ипак нисмо се разумели народ и ја. Је ли то несре^а или срећа за Србију била то -Це будућност тек доказати. Али за данас моја је улога трасирана законима Бога и природе. Ја могу само у толико служити у колико буде хтео Краљ. То захтева монархијски принцип. УоМа ЈгапсНетеп! е! !опдиетеп( Јеи1е те реп5ее. г ')

Ово писмо носи у себи врло много личног Милановог говорног стила, јер је без попразака са којима су до нас допрли други његови састави и говори. Утолико је његова драж ве^а, јер овде мисао није заоденута у туђе рухо, него избија у првобитном облику, енергична и јетка. Значајно по себи као целина, пошто је непосредно сведочанство Краљ-Миланових расположења. Ово је писмо важно и по томе што спомиње и Драгу Машин. Кад се узме да је писмо писано 1894, значи да је она већ тада била особа са чијим се историским присуством тарба м рачуна.

4 ) Претпоетаоља се да Митро^алит Михетлк> <глје знао за ту брачну сметњу блиске крви, када је. 5 октобр-а 1875 благословио брак Милава и Наталије — он који је иначе правио толико питање за брак кнеза Михаила и његове сестричике Катарине Константиновић, — а по свему изгледа да за то сродство вије знао ни Јовага Ристић. По свему судећи, Миланова мати Марија хтела је да ожени сина сао. јом братаницом и њена је комбииација успела. г ) Она (Србија) са оружјем у руци, устаје про. тив свога ослободиоца, она то чини против мене после неколико година, пошто је добила независност, увећану територију и била протлашена за краљевину — ствапи V којима и ја имам део засдуге, а о«а (Србија) нема оружја да га управи против Наталије. 3 ) То јест да ли Одјек зтаа тачну садржину Тајие конвенције чије обавезе Краљ Милан не само не пориче, него је чак и горд на садржину тога акта, склопљеног док је он био на престолу. *) О Миламо-вом васпитању в. мемоаре Јов. Драгашевића. в ) Ево, сасвим отворено моја мисао.

и надугзчко, то Је сва