Srpski narod

УСКРШЊД ПОСЛАНИЦА генерала СРПСКОМ НДРОДУ Драга браћо и сестре, Срби и Српкиње, Српски је народ Богом благоеловени народ. Јак у вери својих отаца, остао је веран кроз своју историју светосавском православл>у. То српско православље оспособљава га да издржи најтежа искушења, највећа страдања, како некада тако и сада. Као што је Исус Христос, син Божји пре толико векова на данашњи дан, устао из гроба, тако је и он, српски народ васкрсао после петстогодишњег робовања, јер је у својој прадедовској вери нашао снагу да истраје на историском путу своје судбине. Српски народ живећи на ветрометини балканској, на најкраћој вези Европе- са Азијом, Истока са Западом, у срцу Балканског полуострва, пао је као неустрашиви бранилац европске хришћанске културе 1389 на пољу части, на Косову пољу јадовитом, изгубивши своју државу и своју самосталност. На том крвавом разбојишту паде славно Цар Лазар, његови доглавници и главари и цвет српског народа. За две последње године доживели смо и велика и тешка искушења кривицом наших лажних вођа, кривицом туђих плаћеника. Господ Бог нас је казнио, јер је у нама попустила љубав према Отаџбини; ослабила православна прадедовска вера; заборавили смо на наше претке и на нашу славну прошлост и старо српско поштење. Наста чемер и покор, уђе рушилачки бес и помахниталост међу наш народ и диже се, као никад до сада, брат на брата, а син посеже на оца. Наста агонија српског народа. Али, ко ће као Бог! Српски је народ, надахнут учењем свете православне цркве, да нема смрти за праведника, у своме великом поразу, нашао надчовечанску снагу да издржи све физичке и моралне патње и изађе препорођен и оспособљен за обнову свога новог живота. Зато ми Срби, после две године, у нашој преголемој данашњој несрећи, дочекујемо велики и светли празник Христовог Васкрсења са истом косовском вером и надом: српско племе погинути неће, српски двори опустети неће, српски народ живеће док је света и века. Заслуга зато припада верним синовима мајке Србије и српске православне вере, који скочише на безбожне слуге сатане. Божијом помоћи, а под мојим воћством, испуњени духом и вером наших бесмртних предака, љубављу за своју родну груду, за нашу милу мајку Србију, сахранише паклене планове гробара српског народа и агената Москве и 'Лондона, Данас је српски народ свестан свога поЛожаја и бистро гледа у будућност. Он је нашао свој пут, стари пут, српски пут. Он је окајао многе своје грехе, очистио душу и срце од многих прљавштина и рђавштина. У болу и патњи, подносећи тешка страдања прошао је кроз чистилиште. Отресао се многих заблуда и лажних пријатеља, зато васкрс наше Отаџбине не може никад доћи у питање. Ново доба мора обезбедити и српском народу место под сунцем. Зато овај велики празник Христовог Васкрсења дочекујемо у великој нади. Горе главе! У то име, са чврстом вером у добру будућност Мајке Србије, поздрављам вас народним поздравом: „Христос Васкрес!"

.1 > ИЋ ПОЗДРАВЉА У ИМЕ МАЈКЕ СРБИЈЕ СЕОСКЕ ОМЛАДИНЦЕ НОСИОЦЕ НАЦИОНАЛНЕ ОБНОВЕ

ДУХОВНИ СМКСДО ДДНИШЊЕГ РДТИ

од Велибора Јонића, министра просвете

ДАНАШЊИ рат је само видап израз дубоке кризе коју човечанство последњих стопедесет година преживљава. Главни узрок те кризе налази се у материалистичком схватању света и живота, које се зачело у Европи/ усавршило у Ам>ерици, да би најзад у СовјетскоЈ Русији било доведено до својих крајњих конзеквенца. | Ово материЈалистичко схватање узело Је маха углавном од појаве француске револуције, која је прва цочела са јавним одбацивањем вере и негирањем Бога. Доцније су прцродне науке и нагли технички напредак све више утврђивали човека у погрешном уверењу да је он центар васионе ,почетаЈ{ и свршетак. Овај и овакав човек морао је свршити самозаљубљеношћу. Лична задовољства, и то углавном телесна, постала су му све и сва. Отуда се у њему на место хришћанске љубави према ближњем, развила саможивост, која не зна за границе чак ни онда када су најприснији, породични односи у питању. Све се ово, наравно, морало завршити духовним осиромашењем савременог човека краЈ све његове умне образованости. Обожавајући материЈу, он се и сам материализовао. Такав, он Је ,постао духовно слеп и незаЈажљив у својоЈ жељи за стицањем материалних блага и уживања. Пошто Је већина постала таква, онда су природно сукоби поЈединачних себичности постали неизбежни. Отуда је у савременом друштву рат свакога против свих и свих против свакога давно на дневноме реду. Споредна Је ствар што тај рат често није видљив или што Је прикривен лицемерством и спољном учтивошћу. Главно Је да је он ту, главно Је да међу људима нема везе која их спаЈа, нема љубави. Рат и себичност појединаца морали су неминовно довести до рата међу народима. Није то случајност што је данашњи рат обухватио читаво човечанство. Свакоме ономе ко ниЈе духовно обневидео Јасно је да је овај рат са свим својим патњама уствари освета духовних закона због човековог отпадништва од њих. Сем тога, он Је доказ да су ти закони јачи од свих других, и да се свака побуна човекова против њих мора завршити његовим поразом. Отуда овај рат, као и свака несрећа, треба да уроди испитивањем савести свакога од нас. Мора у нама умрети све што је негативно и начиннти места позитивиом. Без смрти нема васкресења. Тешко ономе код ко-га се то не деси, био он поЈединац или народ! Јер ово опште страдањв надживеће само они који буду били у стању да се покајањем очисте од грехова прошлости и да се духовно поново роде.

у ссоичносг и одоаце заојг сзшаЈаи а .. ЈЛеАсц/ће / ималЈт снаге да се опре-1

На страни тих поново рођених биће и победа. Јер све оно што доживљавамо на видљивом животном плану мора ое прво одиграти на духовном. Патње н страдања, ратове и борбе Бог шаље као казну, а пббеду дарује само ономе, који се ставио у службу Његових а не својих смерова, на страну правде против неправде, на страну љубави а против мржње. Победиће они народи у коЈима појединци успеју да победе своју себичност и одбаие заблуде материалистичког они народи коЈи буду деле за Идеализам, кбји значи иобеду духовности. Победиће они који су сагледали лик праведниЈег друштвеног поретка и бољега човека. Јер има Један закон који је над свим законима, закон напретка, који иде за тим да царство Божје завлада како на небу тако и на земљи. ' Нама Србима неће бити тешко да се определимо. Иако смо и сами били заражени материализмом, хавајском музиком и разним другим иностраним наносом, ипак Је у огромној вемши нашег православног народа још увек жива вера у Бога и Његову правду. Наше данашње патње и страдања очистиће душе наше и вратиће нас на пут духовности, којим смо ми одувеч ишли. Идеал чојства поново ће постати идепл нашега човека. Поново ће у дому нашем завладати патриархални ред и честитост. Омладина наша опет ће живети за своЈ народ и у самопрегору и раду налазити смисао и циљ свога живота. Сладострашћа и мекуштва несгаће. А та и таква нацИонална омладина српска изградиће себи праведније друштво и бољу државу. Тако ће српски народ сврстати себе на страни напретка, на страни добра, на страни светлости. Такав,, он ће добити све оно што му припада. Зато прва и наЈважниЈа брига свих нас мора бити у томе да што пре и што потпуније доживимо овај духовни препород. Зато је тако важно враћање нашим здравим традициЈама народним, које су нас кроз векове одржале. И дом, и школа, и друштво иарочиту пажњу и старање мораЈу обраћати на правилно упућивање наше мушке и женске омладине. Школа ту мора водити и давати кравац. Ова мора чврсто и сигурно водитк. Према онима који се покажу упорни у негативном, не смеЈу ое имати никакви обзири. Јер свакоме од нас мора бити Јасно да дадашњи рат претставља велико чистилиште. У животу ће остати само они народи, коЈи докажу да су способни за живот, коЈи вреде и нмаЈу зашта живети. Остали ће или нестати или бити осуђени на животарење. А право је и Богу драго да тако буде.