Srpski narod
ж
ж
ж
Н О В Е К Њ И Г Е И Л И С Т О В И
V/ М/ М/Ј ?»Ч Ж ?4ч
Користиодђубрвња 0 ссљаку и за сељака Французи и Хегел „ , _ ^ ^ V. Ји и 1\ V VI V СА ^ V. Ј1Ј и 1\ и Вегпћагб Кпоо!: Не§( ЈIПп пд Н I п пп ппви к • 1!г\\г ис* *
Добра Б. Тодоровић: Поуке О ђубрењу, ИПРОЗ (Пољопривредна библиотека, св. 43), Београд 1943, стр. 40, дин. 15. У прошлом броју нашег листа
Земља и рад, уредник Сте- се Немачка бори за европско сево Клуић, бр. 4, год. И, Бе- љаштво и радништво, пошто жеоград март-април 1943, стр. 32 ли Европу без царинских преУ четвртом броју часописа за прека, без међусобног уништавадонели смо чланак о Јустусу наше земљораднике Земља и рад ња д наш сељ&к треба да схвати фон Либигу, немачком научнику министар пољопривреде и исхра борбу Немачке као своју борбу. који је сав живот посветио про- не г .инж. Радослав Веселиновић »Ово веровање, каже се на налажењу н усавршавању веш- обраћа се сељацима да и ове к Р а ЈУ чланка, треба да нас потачког гнојива. Важност вештач године до краја сарађују на веже са осталим европским наког гнојива осетила се још за Плану о пољопривредној произ- родима, који су се сврстали у живота великог научника, али у водњи у Србији. Нгш сељак је бојне редове за Нову Европу." наше дане гајење њива без гно- већ послушао речи претседника У чланку Сељачка заједница јива не може се замислити. Владе генерала Недића и тиме Стево Клуић пледира за једну Писац ове књижице потрудио допринео правилној исхрани зе- нову врсту задружног организосе да на приступачан начин об- мље. Он то треба и сада да ујдсни нашем земљораднику све чини, јер ако не би, „историја користи које настају од гнојења би српске сељаке осудила као
вања сељаштва. Поред дужности сељак би у једној таквој заједници имао и права. На основи
културних површина земље. Ње најгоре људе. Међутим, ми зна- задружног духа, осећања братгова излагања почињу са живот- мо баш из живота српског на- ства и народне солидарности, ним потребама културних биља- рода да су српски сељаци били спровели би се замашни радока (у ком делу објашњава од увек најбољи његов део у сва-
чега се хране биљке, какЈ им се помаже у ра-теч.у и на ко,и ће се начин постићи већи лринос), па заврцпв,' са рецептима за ђубрење. Ђубрење не мора увек да буде вештачко. Наш сељак зна да
ком погледу." Обраћајући им се на крају као дете српског села,
ви. Сељак би се преваспитао и оспособио да као „једна в'елика породица узме у своје руке про-
министар верује да ће сељаци изводњу на целоЈ сељачкоЈ земњегове речи прихватити. љи - Сељаштво треба да кроз Шта чека сељака ако се вра- своју општу организацију сети „старо"? наслов је једног вр- љачке заједнице преузме на село интересантног политичког бе с пуном одговорношћу и искључивошћу исхрану земље и
сва потреона давања. Питање стварања будућих обрадивих земљишта из бивших мочвара и водоплавних терена
направи и природно ђубре за чланка. Писац сматра да су рањиве. Али било је случајезз где није демократске владе искосе ђубре погрешно употребљ'*- ришћавале сељака и најбруталвало и зато је корисни!« да се није, али су му за узврат даваземљбрадник гшруаи и да про- ли илузорну слободу избора и чита ову књижицу. Ту је •глчко парламентарног реда. Шта би предмет је чла.нка инж. М. Ф. назначено које ђубре долазл з а било кад би та иста господа, Стварајмо земљу за будућа докбју биљку, како га треба спра- што су куповала гласове за ра- маћинства! У њему писац излавити, како бацити у земљу к ка- кију и дуван, дошла понбво на же шта је до сада све учињено ко затим гајити биљку. власт? Њихове банке би поново мелиорационим радовима Нацио Уопште узев, књига је врло стегле сељака за гушу а они би налне службе и шта ће се још укорисна и ниједан сељак не мс- узјашили поново на грбачу на- ради+и. После обављених радоже дз буде без ње. У време ка- рода. ва привешће се пољопривредној да се земља све интензчвниЈе У једном чланку од уредни- култури око 160.000 хектара земобрађује и када се због тога бр- штва позива се српски сељак да љишта. Ако рачунамо да ће виже посни, неопходно је позна- паметно сагледа позадину са- шак жетвеног приноса бити савање ђубрења. Од њега зависи дашњег светског сукоба и да се годишњи принос сваке биљке. благовремено определи. Пошто
мо 5 метарских цбн+и по хектару, добило би се са овбг подручја око 8.000 вагона жетвбног приноса. О исхрани нашег народа није се тако смело писало, као што П}еМсћ 51ећг: ЕЈвећЈиз ипб ванредном говорничком дару, он је то учинио Ј. К. у чланку Сла-
Халејева комета и њен „пророк" у шлеском селу
О/е РигсћИатеп, ЦшуегвНаз Уег1а§, ВегПп 1943, 271 ЗеИеп Ево још једног романа са немачког села, и то врло оригинал-
на импровизованим скуповима ба исхрана — пропаст народа. држи говоре којима вешто даје писац ј е посматрао фивичку неку тобож религиозну подлогу. Разуме се да овим сељацима, ко- конституциЈу наших сеоских оног хумористичког романа, са јима су и отац и деда већ редов- младинаца пред полазак у Немного локалних примеса. Радња но похађали школу, не може тск мачку Општи утисак: закржљаонако да претсказује „пропаст дост< Није реч о дека , де нцији ра-
нас враћа у доба прошле генера-
ције, у срећно доба мира, реда и света", као што су то чинили спе^ и рада пре првог светског рата, у куланти по тамним кутовима Ру- се > ве " 0 слабо Ј исхрани. И пК' доба кад је најнови.ја појава Ха- сије и Балкана. Али он им вели сац говори како се све наш селејеве комете била кадра да недељама пуни ступце штампе од ког да учини смернијим, да му Берлина до Босфора, од Сток- буде прилика да се сети својих холма до Севиље. Ми који имамо
да појава ове комете треба сва- ља к храни: пасуљ, купус, проја. Није да он нема друго, већ не уме да спреми. Наш сељак не зна да треба пре гајити прокел>, парадајс, карфиол, блитву, него
мана и грехова, да мисли на своту сумњиву ју душу, на своју децу итд. Дасрећу тобожњих „најбољих го- кле привидно, права конкурендина" од нешто преко пола века, ција месном пастору. У ствари л 7 к 7 пу с. " КупуГје~ врло ' мало добро се сећамо славне 1910, кад пак, препредени сеоски обућар у , смо уживали у новостеченом до- тај свој религиозни плашт спрет- хранљив а поред тога тежак за стојанству академских грађана и но увија право .величање свих варење. Није важно, затим, јекад је срећни свет имао времена могућих овоземаљских уживања сти само меса као што И е ваља и воље да се толико бави Хале- и провода, те код својих слуша- постити. Потребно је што Јевом кометом, чије су поЈаве по лаца управо изазива ирави вал . у Ј много распрострањеним народ- распусних прохтева. Множе се више јести поврћа, млека, меда, ним веровањима, биле везане за „лумперајке" и делом врло бур- воћа. Још није доцкан да се нека претсказивања о „пропасти не љубавне афере. Многи сад, у наш сељак упути у правилну иссвета". Поучени искуствима из ра- жељи да некако пред самим со- _ ни.јих времена, кад су се сељаци бом оправдају нови бурни жи- р у " '
музејима у свету; ту су затим крагки пољоприоредни савети, једна песмица од Виктора Игоа, једна од непознатог српског песника. Часопис је илустрован уметничким Р епродукцијама .. (Ј.ј тографиЗама. РОМАН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ ИЗ „ЧЕТРДЕСЕТОШВ" Аппет&пе \оп РиИкаттег: 7.^/15сћеп с!еп Реиегп, Ротап, МегкћипсЈУег1аз, \^иггдиг§,. 1943, 315 5еИеп, Ргејз КМ -■Анемарија фон Путкамер, писац овог романа, и сама потиче из врло угледне померанске пле мићске лозе која је немачком народу дала знамените људе на више него једном пољу и у вии;е него једном историском раздобљу. Шта више није она једина списатељка из те ргзгранате лсзе. Једну даму од пеоа, њену даљу рбђаку, им зла гмо прилике да видимо и у Београду, пре приличног броја година. То све, међутим, не би играло никакву улогу при оцени вредности овог ромаиа кад за то не би била везана констатација да Анемари.ја фон Путкамер јединствено познаје своју ужу отацбину, Померанску, њене људе, њену прошлост, г нарочито круг из кога је поЧН '<ла, те чврсге, честите, покаткад малз тврдоглаве племиће — поседнике, здраву средину између гтмене господе и напредних сељака, у основи скроз народне људе. Јунакиња њенбг романа „Између ватри", Агата, ј Ј сте дзма из тога круга, чији се најбитнији дСо живота одиграо од три десетих година прошлог столећа, доба „Бидермајера", до бурне четрдесет и осме, до ,.мартовског доба", како га Немци називају, кад ,је већи део Европе доживео нагли преокрет у политичком и друштвеном животу. Она није ни неинтелигентна н,и необразована. али сматра да женин живот и женина мисао има да се креће између родитеља, куће, цркве, мужа, деце, браће и сестара. Све остало су „мушка посла". Стога она доживљује бурне догађаје „четрдесет осме", али и не мисли да се определи према њима. У њима види само обрте који су од пресудног значаја за два човека који играју, односно који су играли важну улогу у њеном животу. Ван тога су за н>у туђи, нека „тера инкогнита" на коју жена нема при ступа. Тиме се објашњава и наслов романа: „Између ватри". Она живи између тих ватри које сагоревају људе њој блиске, а сматра да. нема права ни да се тих ватри клоне, ни да допусти да и њу захвати која од њих.
Вегпћагс! Кпоо(: Не§е1 ипс! СПе Ргапгозеп, Висћге1ће„ ИеиГзсће СеНез\У1$&еп5сћаИеп", IV. Коћ1ћаттег- Уег1а&, 5(и(1§аг{. I Ова лепа и објективна књига Бернхарда Кнофа, која одише дубоким разумевањем и симпатијама за Французе изазива интереса и ван круга оних, који се изближе интересују филозофијом и њеним најистакнутијим претставницима у свету. У њој ћемо наћи и веома згодних о-> пажања о француском духу и схватању. Французи су у целом свету цењени као умно изванредно жив народ, као народ увек жељан новог знања, али и као народ који је културно и духовно мало затворен у себе и тек с напором схвата оно што је у први мах нешто туђе његовом хоризонту и његовим појмовима. Став Француза према великом Хегелу јесте један од многобројних доказа за то тврђење које нико неће схватити као намеру да ма у чему потцењујемо Французе, нацију за коју је на* ша земља одувек имала великог интересовања. Хегел је међу највећим умовима францускоп народа, од Кузена до Тена и Ернеста Ренана имао пуно искрених поштовалаца., али је у тој земљи имао и много љутих противника и критичара. I Стога се у Француској, строго узевши, не може говорити о неч ком „хегелианизму", какав св јавља, рецимо у Италији и Хо« ландији, па и у Енглеској. Има! их доста који веру.ју да то нијеЈ било V корист разво.ја француске филозофије. Све то Берн-» хадн Кноф уме да нам разлаже мирно, складно и без и трунке замерке ма коме или потцењи-' вања ма кога.
РОМАН О БЕТОВЕНУ
I,
Хајнрих Церкаулен објавио ја свој најновији роман „Ватреш} божанство". [ Главни јунак тога романа је Бетовен, у времену кад је жи-| вео у Бечу. Ј , | Немачки Шилеров савез установио је у Вајмару свој стални дом, ко.ји ће од сад бити ценч тар акције и приредаба ове народне организације посвећене култу успомене Фридриха Шиле* ра. У дому се налазе, поред пословних просторија савеза, још и дворана за свечане приредба и Шилеров историски архиа. ♦Ј» Пре неколико дана умро је Тодор Г. Влајков, Ј 'едан од најистакнутијих бугарских књижевника. Доживео је 78 година жи-> вота. У своје време добио ја књижевну награду града Софије, I Угледни немачки хемичар. др Вилхелм Бокемилер постав■> љен ,/"е за редовног професора хемије Ваздухопловне војне ака-< демије у Берлину и за директора Хемијског завода при поме-) нутој академији. I
у неким периферијским крајеви- вот, покушавају да себи самом ма Европе дали наговорити од сугеришу тобожњу блиску „проразних спекуланата и пробисвета паст света" у вези са појавом Ха-
да распродаЈу сву своју имовину, како би пред „неминовну про-
лејеве комете. Појављује се на сцени скитнички пар, — некада-
паст света „протерали
још кера'
једном добро њи грофовски лакеј Евзебије
зећи се на чистом ваздуху, са добром храном он би много више значио и као радна снага, и као раени регенератор. Сем ових чланака интересант-
власти су у Ничке и „верглашица' Марија ни су они ко ј и ГОВ оре о спречанекљм државама биле предузеле Шлипс, његова дугогодишња љу- г ^ ит „ к . гељачким глчмере предострожности. базница са којом се некад отис- вању г У 0итака У сељачким газ Међутим, и у најпросвећенијим нуо у свет — који у пустоловном динствима, о српским сељацима земљама било је кутака у којима животу по „царским џадама" на- који су на школовању у Немачлазе утехе у управо незаситној ко ; 0 обавезној штедњи, и о љубави. Њих двоје устају као не. Таква .једна узбуна јесте противници препреденог „проро- заводу 33 св ст Р ано проуч вањ предмет Штеровог хумористич- ка' и шуце који из своје „акци- села, о нашем повртарству. У је" на рачун Халејеве комете из- кратким рубрикама обрађено је влачи свакоЈ'аке користи и најзад пита ње чистоће у сељачким доуспевају да отворе очи ускоме-
очекивана појава Халејеве комете није прошла без икакве узбу-
ног романа са шлеског села. Сеоски обућар и јолпаз Амадеус Лацел желео би у сеоцету На.јдхену да лови у мутном на рачун шаном селу и да у њему успоХалејеве комете. Захваљујући из- ставе хармонију.
мовима, донесен Је врло занимљив чланак о земљорадничким
ФИЛИЈАЛ У УШИЦУ изложиће јавној продаји на дан 1 јула 1943 год. са почетним лицитационим ценама 3 имања на месту зааном Палисад у атару општине Чајетина и то: 1) Имање пов. 2.367 м. кв. са зградом од борових брвана Динара 320.000.2) Имање пов. 1.400 м. кв. са зградом од борових брвана Дин. 266.0003) Имање пов. 1.200 м. кв. са зградом од борових брвана Дин. 259.000Продаја +16 се обавити у згради банчиног филијала у Ужицу ОД 9—12 час., где се могу добити и сва даља обавештења.