Srpski narod

„ЗМИЈА СЕ ПРЕСВЛАЧИ"

Ми Срби волимв се.би приписивати једну особину, која се са стоји у томе: „Умемп да читзмо међу редовима". Да смо сви имзли -вазда ту особину, данас би било много мање јадз и чемера", а више ОЧуваних • српских глзва на дому. Није доцкзн ни ти данас да научимо „читати међу редовима", па српском памећу извући ззкључак али треаил, бистро и са више критичког духа, како не би били поведени опет у нове и фаталне заблуде. Да смо умели „читати међу редовима", наш критички дух би раније почео да правилно функционише, па данас не би живели у таквој психози. Били би орнији, духом здравији, а овај садашњи наш душевни немир, не би био међу нама. Укратко, били би ближе истини, коју сваки Србин воли и тражи вазда. > Ближити се иетини, значи оздрдрљење, јер ћемо бити тада у стању Да сагледамо узрочИике зла. Понеки од нас, раније је већ сагледао тај узрочник, но данас већина Срба добро зна, шта је узрочник нашег немира после рропасти, када ми више заиста нисмо у центру светског збивања. То би био један императив више, да својски и искрено примимо паролу оца Србије, генерал.а Недића, који нас учи: „Ред, Јзад, мир". Таква парола није динамична, шта више она је статичка. Но она је корисна, јер нас враћа у стваран наш положај, она нас умирује. Нама је доста н^мира! Нама нису сада потребне динамичне парсгЛе, каквге употребљавају у Москви, јер смо ееома много дали 1 узалудних жртава. Многе наше мајке и сестре жале своје мужеве и синове, баш због тих несрпских и кобних парола. Ве рујемф да је Србин прозрео потпуно' 9ру мафију, која га је омотал% плаштом слепила, да не види к^ко га је обрлатила, преварила и упропастила.

ма, пвеле конгресима, у скоро свима већим престоницама Евро пе., али нарочито у Лондону, Ам стердаму и Женеви, прокламована „I. интернационала" почела је дејство међу народима света, како они то кажу, „продирање у масу". Разуме се да је централа она невидљива ■— била у Лондону. Одатле ј.е погрешан з?кључак нашег осредњег човека, настојзње је и самих доктринарних комуниста да шире уверење у свету, како се Енглези не могу заразити комунизмом. Аке желимо да читамо „међу редо вима" ово, видећемо следеће: а) Интернационзли тога времена била је потребна велика варош са јаком радничком перифери јом (Лондон); б) требали су ми ра, да их тададЈње власти не контролишу много; в) одржава јућ_и тако верзију о некаквом имунитету енглеског радништва према комунизму, успела је та Интернационала да успава тајну полицију Енглеске, па с тим и кућу лердова; г) када је на та начин створел погодан терен за централу, деетруктиван рад Ин тернационале у другим, споре дним централама у Европи, от почео је рад на велико. Том 1 Интернационалом управља лично Маркс. И успева. Навлачи „маску" на радништво ко је верује јеврејину, даје се. све у ту заблуду, јер верује да ће му Маркс оживотворити сва обећања, која су остала ипак само обећања. Та је Интернационала трајала од 1848 до 1867 године, дакле неких двадесет година. Интернационална мафија Т Та мафијз, то зло, и узрочник иаше процасти сконцентрисано је било у Интернационали. Актуелно је о томе данас да се гввори. т Укрдтко ћемо рећи да се „змија пресвлачи", одбацу ; је своју стару кошуљу, јер јој је дотрајала. Змија ће имати бољу, еластичнију нову кошуљу, у којој ће сада да се појављује на еветлу дана, да узима своје нове жртве. Змија је незаситна у свјзкрм погледу, опасна за свакоса, што треба да знају људи и С .ове и с оне стране океЗна, јер довек није имунизиран од уједа те змије. Стварно пак о Интер.национај!и, управо о Интернационалама — јер их је било више — треба ,.$а знамо, да су имале своје метаморфозе. Те су метаморфозе биле претварања не само облика већ и садржине. Уследиле су редовно у критичним моментима по- идеологију, коју носе и шире, а то је идеологија комунизма, или правим. именом „марксизма". Јеврејин Маркс „усрећио" је Европљане својим т. зв. „науч»им социализмом". На састанци-

Од II до III Интернационале Унутрашње промене у самрј Интернационали изазивају свађе и промене. Долази 1867 године до дефинитивног цепања и образује се II. Интернационала. Змија се пресвлачи у опаснију кожу. Динамичне лозинке, као; „Једна цивилизација" — (дакако, под управом Јеврејства, па зато не помиње културу, већ само цивилизацију); „Једне финансије" — (не може јеврејин да напред не ставља одмах и питање пара); „Једно вођство" (већ зна се и чије, јер су Јевреји са Марксом, Енгелсом и осталима већ на челу); „Једна диктатура" — (ово оставимо без коментара, нека Русија каже своје, а она је већ прОговорИла о тој диктатури. Само треба ми Срби да и видимо са нашим духовним очима оно, што нам се указује... авај!). Ова Интернационал.а је била дугог века, трајала ,]е све до 1916 године, када се је у Цимервалду (Швајцарска) разишла. ГТосле тога ето нам опет змије да се пресвлачи. Од те II. сада настала је „друга и по" и „трећа" Интернационала. Она друга и по је замрла у Бечу већ 1922. Наше доба трпи од кобног утицаја III. Интернационале. 1917 године, у Москви з?седа први конгрес те Интернационале. На њеном челу стоји јеврејски зет, иначе и нажалост Рус, Владимир Уљанов-Лењин, за кога су његови лекари утврдили да је био паралитичар, дакле тешкОм болешћу оптерећен човек, који је у себи носио толику дозуЈ

мржње — оне талмудске мржње — да је са љом -засенио и свага учитеља Маркса. О тој неприродној мржњи Лењиновој могле би се пиеати књиге, које би би ле пуне крви, огња, греха и ха оса. Тзквог „диктатора" не желимо даље анзлизирати, јер ће о њему покољење доста још чути. Наследник Лењинов, у сваком погледу, б : нр :}е-,и ; дднас јеете Џугаш.вили Јосиф „Стаљин". То је истц онај Џугашаили, ко.ји је због крађе избачен из монашке шкоде, па, пр<:ле био друмски разбојник на Кавказу, одакле вуче неруско порекдо. Ни за длаку није био бољи од Лењина, јер је ексџериментисао еа Русима као нзродом, кога је.увалио у такву несрећу, што наш осредњи ц нецскусни ^озак још увек не може да схвати., Данас се опет змија пресвлачи. Стару кошу^Бу одбацује, али ми који имамо. нешто искуства са тим политичким маневринима свих Мнтернационала, знамо унапред да ће се змија појавити у новој кошуљи. Историјат Интернационала јасним језиком нам говор.и, да је после сваког пресвлачивања' змија све љућа била. Разумљиво, је да се сада за трагом змије пажљиво гледа. Куда пуби, тамо лови. Ко ли ће бити на реду. Ако читамо међу редовима, видећемо да се у прекоморским земљама појављују штрајкови већег обима. Штрајкови у времену ратних напора једне земље, алармно звоно су, само треба имати уши да се то добро чује, очи да се правилно види и мозак да се добро схвати и нађе узрочник тима штрајковима. Не заборавимо да. се само пресвлачи та црвена, змија. Не видимо, још распадање њеног те ла на своје саставце делове. Не верујмо гласинамз, које мефистотелски шзпућу из свих буџака, како је од вука постао јагањац. То је стара прича за малу децу. Прекаљени сопственим искуством на дому, будимо сабрани, будимо Срби који умеју да читају међу редовима и који умеју да критички приме свако шапутање, те да не подлегнемо некаквим динамичким и звучним лажима, паролама и томе сличном. Држимо се оне мирне пароле, којом ћемо са најмање потреса доживети крај овог вртлога, којом паролом ћемо омогућити напредак нашој деци, олакшати нашој браћи заробљеништво и повратак у Отаџбину. Те мирне и поштене и надасве српске пароле нека нам буду нмператив. Са редом, радом и миром још нико није прав страдао. То сада већ знамо сви. То су најјачи чувари нашег душевног мира. Препушта се сваком Србину да донесе свој закључак по овом, али нека упамти, да тако ради, тако да делује, да га сутра не узнемири онет на дому олуја, која је збрисала многе Србе, оставила много јадне сирочади, а нанела наМ је столетну срамоту. А то нам је још понајтеже, јер Србин не зна за срамоту. Ђорђе Ј: ЋосиН, потпуковник

Дее године борбе националне омладине

Двогодишњица рата са Совјетском Унијом буди успомене на оне судбоносне историске дане и часове кад је и народ .у Србији био стављен пред дилему: да ли ће иступити на браник хришћанске европске културе, да ли ће остати ееран својим вековним традицијама и ■ вери својих праотаца или ће кренути траговима сотонским, нехришћанским, који би цео српски на род неминовно моралн довести до сацоуништења и истребљења. Ситуација наша тих дана била је врло тешка, мучна и заллетена. Околност да смо били злочиначки и безумнички убачени у рат и ради тога доживели на'јтеже последице с једне стране, а наопак рад, ненародно васпитавање и петпуна збрка у политичким оријентацијама кроз двадесет година живота до овог рата с друге стране, замрачили су наше хоризонте и ослабили су нашу снагу да би се одлучно и брзо могли на једино правилан и спасоносан пут определити. У тим претешким тренутцима, као вољом Провиђења, на чело народа у Србији долази велики Србин, жарки родољуб, армиски генерал Милан Ђ. Недић. У часовима кад су бивши политичари и „држзвници" потпуно издзли свој рођени народ који им је годинама и деценијама давао и много сласти и много части — кад су га срамно напустили, једни бекством у иностранство под скуте и у најзмништво туђину, а други у мишје руце и друге заклоне, т.ад се јавља н .а позорници овај вој ник оног старинског српског ко ва, и развија, као орао крила ојађелу српску заставу да спасава свој народ под најтежим приликама. Али, на жалост и неерећу срп ског народа, у својим ширина ма и дубинама, српски народ још увек је био у стању забу не и у летаргији. Чеетити срп ски домаћин, сељак и радник и грађанин из средњег сталежа, после свега што се одиграло, а обзиром на еве што се чуло и слушало са разних страна, није могао да се снађе. Снаћи се иеправити се, заузети правилан и одлучан став, за нзрод је би јјо у толико теже што се велик део нашег градског етановниш тва — нарочито онај део „по кварене интелигенције" и прља< ве чаршије" — држао мизерно љигаво, кукавички, двосмислено и тросмислено, ненародски и непзтриотски. Спасавати себе, свој лични живот, одржати своје положаје и имања (у највиш.е случајева неправедно и непоштено етечене), то је било овим главна ствар, а шта ће бити с народом, са Отаџбином, — о том они нису ни мислили. Ти бедници — еаможивци, ти политички љигавци, духовни шпекуланти и социјални паразити што се обично опредељују кад су све борбе окончане, били су и тада (а и данас су то још увек) она сметња да се народ брзо и јасно није определио правим путовима. Међутим, снажни, историски удар геиерала Недића '

пронашао је ипак искру у, камену. Пронашао је он ону честиту, родољубиву ерпеку националну Омладину која је, на први позив предводников, полетела да се сврста под српску заетаву за спас свога рода. Ту омладину, националне свесну и прекаљену још из ранијих времена, нико и ништа није могло да збунн и заведе: ни сиренски гласови Лондона и Москве, ни цинички нодемех и клевета нокварене интелигенције и дембелски став прљаве чаршије, ни тупа насивноет и кобна леТаргичност широких слојева народа. Здрава разума, јуначкога срца, праве народне душе, та омладина црихвата оружје и високо уздигнута чела, с песмом на уенама, креће одважно и пожртвовано у неравну борбу с ксмунистичком руљом и наказом. Национална омладина пошла је у борбу на живот и смрт. Здрава и национално фанатизована, она је ишла и боса и гола по гудурама и преко шумадијских пропланака, имајући у ви-: ду само спас српског народа, знајућн добро да она нема замене у позадини, свесна да ће глас Милана Недића остати глае вапијућег у пустињи, ако она и преко сопствене смрти не буде од себе дала све да српскм народ и Србија вечито живе. Били су рањавани и гинули су млади борци, а ни ране ни смрт њима нису били тешки. НиШта их није могло застрашити, ништа их није могло поколебати. „Није нам било лако, прћча 0 нам је недавно Један дд бдраца из првих добровољачких одреда, али све, све смо могли да лакше подносимо од оног потпуиог неразумевања из великог дела наше позадине... Инсинуаџија, клевета, блато и презир оних који су ипак остали живи ц здрави зато што смо т патили и гинули, то нас је често највише мучило и болело. Само свест да се боримо за будућност рашег иарода, само ду-бока вера да ће наше дело једног даиа морати да правилно разуме и оцени наш радни, у првоц реду сељачки народ, давала нам је окрепе и подршке и у најтежим душевним искушењима и физичким патњама. Ко би тада и могао да падне под утицај мишљења и става оне покварене го■ Споде наше чију смо кукаг вичку децу, синове и кћери, из разблудних марксистт• ких оргија, јурили као зечеве уздуж и попреко наше дивне Шумадије..." Националиа свесна српска омладина за ово две године дана свог јуначког става на бранику отаџбине и народа дала је бројне драгоцене жртве. Преко 200 гробова студената, средњошколаца, радника, сељака и чиновника посејало је своје кости да би српском народу било боље и лакше и данас и сутра. Њихова имена данас се са најдубљим пијететом спомињуу свим јединицама добровољаца, (Наставак на 7-ој страни)