Srpski narod

'Српски народ, 14 августа 1943

Кад разум влада

Кад видимо како на све стране у иашоЈ Србији цве<га рад, онда тек иам поетаје јасно, каква је бивша Југославија била елбетана за југословенске дембеле. Па и у тој бившој Југославији било је паметних људи који су повремено опомињали управљаче земље и захтевали да се изгради један општи радни план по коме ће се приступити систематском изграђивању земље, што би јако подигло благоотање широких народних маса Све је било узалуд; то су били усамљени крици родољуба, који нису допирали до оних, који су дембелишући благовали, док су широке народне масе сиромашиле и пропадале. Истина тада се иного причало, још више обећавало, али то је било само бацање прашине свету у очи, јер се са речи тешко прелазило на дела. Примера ради да наведемо рад На електрификацији земље, или рад око пројектовања јадранске пруге, па јс доста сазнања наше ништавности и лењости. Регулисање речних корита, исушивање баруштина и мочвара, подизање нових жељезничких пруга, грађење друмова и други велики радови, све се то утопило у теорисање, погађање и надмудривање за пуних двадесет годииа. Грађени су пројекти, мењани и допуњавани, али се практичном извођењу није никад присту пило. Конструктиван рад није био идеал ондашњег друштва, али шпекулација, где се мало улагало а много зарађивало, имала је предност. Земља, у којој владају такви иазори о корисности човечијег рада, није могла дуго издржати; кад тад морала се срушити, без обзира што је са друге стране била и једна вештачка политичка творевина, јер је но својој садржини била права вавилонска кула. Први јачи вихор такву зем љу оборио је и разбио у парам парчад. Из тих рушевина, под најтежим условима као сан, по]авила се наша деветстотинадва иајеота Србија. Као неки дугогошњи заточеник ослабио и посустао, као ислабели болесник надахнут новом надом, прогледала је Србија, поново се усправила. и стала на сопствене ноге и снџжно закорачила у нов живот И Србија је васкрснула. Као своје врховно начело у обнови, као животни балсам свога битисања, прокламовала је рад и ставила га на прво место. Немајуђи више вере у заражене старије генерације јер су и даље остале клицоноше мана југословенске прошлости, Србија је апеловала на нове генерације и српска омладина као један човек, одазвала се покличу старе, праве отаџбине. Данас смо веђ поносни на изванредни напредак, који получује нова Србија у свом кон структивном изграђивању и то у врло тешком времену, кад светски рат бесни свом жестином, на свима странама. Србија ради, она се изграђује и напрелује На све стране где год се обпнете вилите рад и само рад. Прва је била националпа служба млалежи коЈа је дубоко заорала бразду рада и об-

нове на целоЈ териториЈИ данашње Србије. Са песмом на уснама, национална омладина у зноју свога лица помаже свесрдно изграђивању отаџбине, те постаје• сређни весник и српска претходница бољег, здравијег и кориснијег живота. На њиховим младим ногама клопарају дрвени ђонови цокула, али у њиховим српским грудима куца племенито срце Немањиђа. За омладином корача српска добровољачка фаланга са пушком у руци, обезбеђујуђи слободу рада и напретка српском народу. Под њиховом заштитом, али и уз њихову духовну и физичку сарадњу, рад цвета на сви ма пољима народне делатности. Оно мало још заблуделих по шу мама, добровољци придобијају убеђивањем и врађају их са рђа. вог пута којим су пошли, српској матици, док међународни олош, удружен са злочиначким типовима српског народа, неумор но гоне и уништавају га са оружјем, Појединачни злочини који се још дешавају овде-онде, само су немођни трзаји остатака бандитских руља, које су по слому Југославије концентрисане у недри ма српског народа претиле, да га потпуно униште. Благодаређи храбрим српским добровољцима и јуначким одредницима, Србија је спасена и може се свим силама посветити конструктивном ра ду у обнови и свом даљем изграђивању. Једва две године како траје овај систематски рад а ми видимо стопроцентно побољшање при лика у свима правцима у земљи. Свуда се осеђа прогрес и поступно повеђање народног благостања. Тако, изграђују се 'нови жељезнички путеви, отварају се нови рудници, док остали сви раде са пуним капацитетом, све школе раде у земљи, нове се по дижу и отварају, друмови се изграђују и поправљају, нова предузеђа се множе, док се старим фабрикама омогуђава рад набав ком потребних сировина и ако под најтежим условима, нове пољопривредне школе се отварају, земљораднички синови шаљу се у иностранство да се обуче у ра ционалној обради земље, саобра ђај се обавља нормално. Али у Србији нема више јалове политичке и партијске борбе у народу. Једина партија то су удружени и сложни Срби. Ду боко сазнање ове истине, омогуђило је правилно извођење радне мобилизације свих слободних Срба од 16 до 50 година и баш овој радној служби има највише да се захвали полет и успех у раду и сређивање прилика у новој средини. Овакав сложан рад Срба и Бог је благословио одпичним бериђетом који нам омо г уђава и задовољнији живот Кад човек баци поглед на све г^ране и види овај рад. нехотиче му пада г/а памет мисао: пр *а.о није овако могло бити и ра"ггге у бившој Југославији? Ла ""и они. ко/и данас тако питај" " ца !у право. али заборављап.> ! ""ио. да напретка, рала и мипа "<ма само тамо, где разум

ПРОБЛЕМИ НАШЕ ДРЖАВНЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ И ЊЕНО УНАПРЕЋЕЊЕ

Из пера једног искусног стручњака доносимо ову аналибу наше администрације са предлозима за њену реформу. У нашој државној заједници одлучујућу улогу игра државна администрација. Не бирократија, како се то обично код нас каже. Бирократија, значи самовољу и неред, а администрација службу и ред. Без администрације нема државе. она мора да постоји. Само каква? Администрација значи извесну организацију и људе који је сачињавају у одређеном периоду времена. Најбоља је администрација она, која на.јбоље функционише. Добро функционисање администраци.је се. састоји у објективном, правичном и брзом примењивању законских и управних прописа и наредаба. Проблем наше администрације лежи у начелима на којима .је изграђена и у селекцији и одабирању чиновничког кадра ко.ји је сачињава. Организација и људи, дакле. Организациј а администр ације мора да буде различита од земље до земље, она се мора управљати према општим приликама, традицијама и менталитету народа. Зато се она не може напросто пресудити из једне земље у другу. Услед сложености, еволуције и нарочито нових задатака, она се мора такође сТално прилагођавати како у погледу организације тако и квалитету људи који је сачињавају. Из тога се разлога, нарочито у данашње доба, и не може створити^дна идеална организација и људство помоћу којих свака држава тпеба да игпуни своје задатке. Али се управо због тога, мапч !\ г чинити н п, 'већи напори да сес твори оно што је најбоље могуће. О државној администраци.ји код нас се говорило и писало мало, али ни тада 061'ективно и свестоано. Она се кпитиковала, углавном У негативном смислу, поводом овог или оног њеног недостатка. Сам проблем у ппаво.ј његовој светлости, није био код нас поетављен. За организацију наше државне админитоаиије у ближој рпошлости може се слободно рећи да није одговорила својим задацима, и то из више разлога. Два главна разлога доминиоа'"у њеним неуспехом. Дпжавноппавно-политинки и лични разлози који потичу из неенања и погрешног схватања. Тежње и погледи ра?них странака и покпајина рани ; е Југ.о олавије били су ра^тачити дожавно уоеђење. Час је поеовладало схватање о иентоалистичком, час о децентоелистичком или г!->едеоативном уоеђењу државе. Земља је у управном погледу била доле^ена, попед соезова, час на окпуге. па на обл"сти. онда на бановиче, док "Ч1'е била сгвооена Бановина Хпватска са изуетним положа1'ем у дпжави. Сви ти експепчменти. покушаји. лутања, ко.'"и су треб?ли да задовоље разне гујете. захтеве и схвчтања, нису допоинели унапнеђењ^ а.дминистраиије. наппотив. Администрација се .је прилагођавзла тим експериментима тако, да није никада одговапала потт/но ниједном ни другом уређењу, пошто ни држава никако није била коначно уређена. Други главни равлог неуспеху наше администоације јесу „лични моменти". Лутање у организацији повукло је собом поиродно честу промену у људству. и то већином на горе. Оснивале су ое многе установе и одељења само из личних разлога, да би се за појединце створили висо-

ки и уносни положаји. О селекцији чиновничког кадра није се водило рачуна или врло слабо. Регрутовање, како подручног тако и старешинског кадра, вршено је по политичким утицајима или у најповољнијем случају споразумно са старешинама појединих установа и надлештава. Што је најфаталније, водило се рачуна више о социјалним моментима, но о стварним потребама службе. Српски народ је у прошлом светском рату био изгубио своје најборбеније и најсвесније синове, који су љубили земљу и народ. Он је изгубио своју елиту, и зато ни,је био у стању да савлада пре свега проблем морала у земљи, коју многи нису осећали као своју. Као прва "самостадна држава на европском југоистоку, Србија је прва имала организовану администрацију. Ова администрација није била саздана на научним нацелима, али је она добро функционисала и то само захзаљујући савесности и самопрегору њених службеника. Та традиција и ти светли примери треба опет да оживе. Наша администрација по своме обиму и значају може се поделити на пет главних група које свака за себе чине једну целину са својим посебним организацијама и проблемима. У прву групу спада управнополитичка и војна администра. ција. Ова група је'у неку руку живчани систем наше администрације. На њен кадар мора се изузетно полагати много, јер својим непосредним дејством на грађане у њој је самовоља најлакша и најчешћа појава После ове долази културнопросветна администрација са својим многобројним проблемима, у које спада свакако израда просветног плана и наставног програма, све у циљу да школе буду што више народие. Даље долази судска админи страција са сво.јим проблемима упрошћавања судског поступка, у циљу да се омогући правди да буде лакше и брже доступ на. Четвота и врло важна група јесте финансиска администрација. Својом расходном и приход ном службом она чини центар и мотор целокупне државне адми нистраци ; е. Стога од њеног доброг функционисања у многоме згвисе и остале административне гоупе. Најтежи проблем _у финаниској администраиији јесте питање контроле, која зависи од става повеоења према наредбодавпима и руковаоцима ствари, маТеои .јала и новца. Од решења овог питања зависи њена већа и м ^ња једност^вност, па тиме и експедит'ивност. У пету групу спада поивреднотех" г "" т/ а администпација која својим основним начелима треба у ов'м п^гледу да служи као пример осталим групама. На челу ових група тпебало би да стоје одбори кош би се старали о орг "низачији и људству тих група. Координаци.ја између група имала би да се врши у дожавном администратизном институту, који би како у погледу ооганизације тако и у погледу чиновничког кадра имао слелеће задатке: 1) да опробзне научне административне системе и методе спроводи код нас; 2) што је важније, да наше сопствене методе које одговарају традицијама и менталитету нашег народа приводи у дело; 3) да проучава стварни делокруг рада свих административних група и њихових подгрупа — да утврди њихов капацитет. те да пнипоеми извођење рационалне системати-

зације службеничких места; 4) да популарише утврђене системе и методе рада: путем стварања катедре на вишим школама (онај обим административног права и науке о администрацији у коме се они данас на вишим • школама уче није довољан), путем стварања административне академије, путем организације течајева, пријемних испита, виших и нижих стручних испита како за подручно особље тако и за старешински кадар и т. сл. У циљу унапређења наше администрације, регрутовање кандидата за државне службенике требало би да се спроводи путем конкурса. Овај систем регрутовања показао се као користан у раиијем Министарству спољних послова. Одбори на челу појединих административних група имали би нарочито да воде рачуна о моралним и националним . кв-алитетима сваког кандидата. Исто тако на материјалну страну државних службеника требало би изузетно обратцти пажњу. У том циљу требало би предузети две врсте мера. Прво: испитати порекло имовине државних службеника, са свима последицама које би налаз имовине необјашњивог порекла имао за собом да повуче. Друго: требало би чиновничке принадлежности довести на такву висину да оне омогућавају пристојан живот за њега и његову породицу. Принадлежности државних службеника не би смеле бити мање од принадлежности приватних намештеника. Са ове две мере, мислимо, повећало би ое поверење у државне службенике, њима дало потстрека за рад, а с друге стране од њих би се могло тражити да дају максимум од себе. Специјалне прописе одговорности државних службеника требало би концентрисати и поближе разрадити. Том приликом имало би се водити рачуна о томе, да се самовоља, непристојност, ра. зметљивост и — нарочито код старешинског кадра — недостатак иницијативе изједначе, у погледу санкција, са кривичним делима. Наш сиромашни народ не може себи дозволти луксуз да са сваком променом режима мења добар део своје чиновничке екипе. Због тога би за извесно дуже време требало спровести деполитизацију чиновничког кадра. Исто тако требало би избегавати досадање навике _да се дожавном службом решавају социјална питања и врше обезбеђења личне природе која са интересом службе немају никакве везе, него напротив сметају служби и бољем обезбеђењу опробаног кадрз. Као важан и акутан проблем, нарочито у вези са побољшањем материјалног положаја активних државних службеника појављује се проблем пензија и њихове евентуалне ревизије. Свакако да се предње мере не могу предузети све одједанпут, нити се администрација може преко ноћи препородити и унапредити. Али, без предузимања наведених мера нема добре и ефикасне администрације. А значај доброг управног апарата ле-' жи баш у томе, што од њега зависи ауторитет државе, који ое често изједначује и са самом државом, пошто се држава пред народом преко администрације појављује. Са овим мерама би успели, да створимо нашу адми^ нистрацију која би живела својим сопственим животом, тако што би свој ауторитет извојевала, а не, декретовдла. ■ 1 .Х.Ј