Srpski narod
Српски народ, 30 августа 1943
НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ
Рехабилитација песника Светислава Стефановића Др Р. В. Ђисаловић: По- Лебега, од страних. На крају езија Светислава Стефано- својих излагања, писац ,је дошао вића, Београд, 1943. Изда- до ових интересантних закључање књижаре „Доситеј 06- ка: „Данас, после пола века њерадовић". говог песничког стваралаштва, почиње се и у нас постепено уПосле рехабилитације нашег виНати да су странци и овога пувеликог песника Лазе Костића, та били објективнији и правич-
Национално васпитање омладине Заводски лист, Смедеревска Паланка, година I, бр. 8, цена 6 динара Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци није старог датума. Али он је за кратко време свога постопостигао резултаТе ко.јим би могао да се поноси и најста- рији завод овакве врсте у ма ц ■! ње ™вог најбољег учени- ствене духовне вредности и на- којој земљи . у опоме 3ав0Д у С у ка и следбеника, песника Свети- ша властита духовна остварења". „„
којој се приступило са пуно до- ни.ш од нас самих. Крајње је ј ања бре воље и широког разумева- време да постанемо свесни себе ња, дошла је на ред и рехабили- и да умемо ценити и наше соп-
слава Стефановића. Као што је познато, Јован Скерлић, Бранко Лазаревић и остали наши књижевни критичари из Скерлићевог круга. били су неправедни према песнику Стефановићу и одрицали су му и оно што му се мора признати: неоспоран песнички таленат.
ЕВРОПЉАНИН РУБЕКС
за кратко време небројено младића и дево.јака не само упознали све благодети .једнога ко«структивног рада, већ им је даНапз СегћаМ Еуегз: Ре- то и -' е Д Н0 солидно опште обра. г> г г) г, 1/ т п зовање и национално васпитање. (ег Раи! Кићепз, Уег1а$ Г. 3аводски питомд;1 су ос „ 0 вали Вгисктапп-Мппсћеп, КМ сво.је спортске клубоЕе, литерар25. — не дружине, и, пре неког време-
Доцент Универзитета др Р. В.
на и свој лист. У моменту ,када Европа бра- у свом последњем броју ЗаЂисаловић, објавио је ових да- ни своју културу, једна књига о водски лист доноси врло интерена интересантан есеј о поезији р У бенсу има напочити зн-ача^. Од сантне чланке и песме питомапа, Светислава Стефановића, који за . " Т1 као и говор Димитрија Љотића служује пуну пажњу. У првом Антвеппена до Цириха су велики 0 вама и ^ а Д вас » Р ко ј и је одр . 4 делу свога есеја, писац је бацио градови нашег континента укра- жао п р ед питомцима. у коме се поглед на писање критике о пр- шени његовим делима." која ве- измећу осталога каже:
„Човек се коцка и људи га осуђују. Кажу: коцкап је. А како да ми останемо хладни када млад човек стави свој живот на коцку. Како да у нама све не затре-
вим збиркама песниковим, са за- зу ј у божанско небо Грчке са сенимљивим полемичким освртима . „ „„ на критике Скерлића и Б. Лаза- верњачким пе.,сажима и тиме им ревића. Врло је занимљива слу- карактер европског. чајност чињеница да су и учи- Такође чисто научни разлози ^ ми у ^ ^ и[) „ тељ и ученик рђаво прошли пред оправлавају издавање ове књи- пери? Какд да не будемо несресудом наше тадашње критике: ре _ Досадања литер атура о Ру- *>"«■ ™ су V нас беси ушли, „После Лазе Костића, Свет. Сте- . па нам раскидају тело? Како да фановић био је најсмелији бо- бенсу ниде довољно обратила па- не ћудемо узб у ћени? ц кад би рац против песничких конвен- жње како на њего-ва дела тако то $ цле ($, ве Г р ане С а нашег националности, против спутавања и на Рубенса као човек? (који је родног лрвета, које су лотра.јале живога људског духа и против и . стовремено б ио и полити«ар). « «оје чекају само да бура наиумртвљавања унутрашњег живо- ;„„„„ *> е " вх одломи, ми бисмо та човекова. И Костићева и Сте- ° вде Је по пг>ви пут дата ,асна морали да се узбудимо. Ипак. и фановићева поезија била је отво слика овог великог уметника, она СУва рена побуна против старога ре- при чему писап пини интересанда ствари у тадашњој српској тан покута ј да Рубенсово дело књижевности. Зато су и Костић и Стефановић били проскрибова- п Р икаже кроз његов приватан ни од стране свих оних који су живот. . • {у.х»-ој
били противници напретка и но вдга духа у нашој литератури". У своме успелом есеју др Ђисаловић је дао интелигентну естетичку и психолошку анализу Стефановићеве лирске, рефлексивне, родољубиве, социјалне и религиозне поезије: из сваке врсте изабрао је најкарактеристичније песме и дао о њима своје прецизно формулисане коментаре и конкретне судове. Др Ђисаловић .је овим есе.јом каза да располаже лепом жевном културом и широком пријемчивошћу за естетичке импрееије и истинска уметничка доживљавања. У последњем поглављу писац даје занимљив осврт о мишљењу <-а г"^ : "ч р""" наших и страних савремених књижевних критичара и литерар-
грана /е на оном зеленом храсту. Ни то одвагање не иле без бола. А шта је са лџшћем зрпеним? Ш^а ?е са гранчицама? Како ла човек не по^нсли на њих коге се раскипап О. нисам ја против жртава. Како би човек могао бити дпстоган тога и"сна ачо је против жртава? Жптва је гпак нагпећа ствар. ПринеТи ггбр ца жптпу изван тога не"га птег пишег. Ко т о учинп. та! !е дггггпо гга впхунт 1п а „ оГ . ј ^ г . г , г-с/.пу љу1ског уадизања. Апи ппинети
Уметничтт кпоз ане^поте ГеопоМ 7рћп: Г1Р<* 10 Јрћгђип-
^т, П ммп ТТ^'3-
не догрМЈо ^ укиг) \г**лтј_ггју,с
ТТТТО 1Р ОН КПОЗ ГЧТ-
них истбричара о поезији Стесћа- га ТЈ**™ новићевој: Исидоре Секулић. Бориво.ја С. Стојковића од наших, Отона Хаузера, Артура Крони- ма . тако да је то права виртуоје, Умберта Урбанија, Филеаса зност.
гг^е на жлтву р ~" гц оногр чега врели иа*"<'бџти уп*т>от Тпда се мопа н^ћч м><гао за коју се впеди жртвовати! Од прилога.заводских питомаца нарочито је занимљив чланак Р. Николића „Србија чека на нас". „Србија чека па нас!, Њене дубо'<е ране зову нас да их лечимо. Понижени и беспомоћни народ моли и клечи пред нама. Зове нас да помогнсмо свима онима ко.ји су далеко од свога завичаја и ко.ји своје суморне дане проводе у туђини, мислећи стално на сво.ј родни крај, на своје. Зову нас уцвељене српске мајке, које ос т адоше са сво'им черима — младим и нејаким Сппчићима — без супруга свошх, зову нас да их помогнемо. Зову нас бледа и гладна де"а, обучена у рите, без оца и мајке — споје, остављена улици, да им помогнемо и да их нахранимо. Зоко,и их ,е са великим ву нас ^ ра д 0ПИ и села да из њих рудом сакупио и дао у првом изагнамо беду и немаштнн\ ко-
К'"г>г^ауЈег Уег1а&, ВегНп РМ. 15.Из лнекто.иа може се бо,1г,р уплчнати него из неке тнте ДаО ДО- (» чпгг( ,^ ч ;р р^цацпг\Тр С\ПЦГ\т\\Ј * књиттног ум°т Н ит< а истп та"о т°"но т/ "?0 и О тт ттОИ ПОТ^°И ТТПТ" Т Т-3. Р лт ТТ 19. век био ?е пун догађаја у уџптчцикпм свету. ПпОРД ВРТТТЧНУ фп1ТТ"^Г"ИУ ГГ» Т"Т / "\ Тт <"\ т> т,јт.ј О роТ'0 ТТ ГТЧТТТТЈГМ ЖТ^тоТИМ-Ј^ г* г»гч*»тттт<т*т-глг> П Г>^
10
РАТ/«} ТТТТГЈЈОТТТ^.
Ерце: Словенска крв. Изда- драгоцене прилоге. Данас су нам ње „Словенска крв", Брати- сва та имена позната захваљујуслава. Страна 570, цена Кс ћи Ерцеу, 270.
ја мучи напаћени и намучени наЈедно род. Зову нас роднћ поља. да их натопимо знојем сгојим да би што боље родила. Плапине. бр-
словачком лексикону. Он је тиме Добијањем своје самосталности словачкој ј^вности дао Словачка је стављена пред важ- драгоцено дело, V коме је покане културно-политичке задатке. зао колико се знача1'них Словака На првом месту требало је дока- налази не само у самој Словач- да , обрасла дивним столетним зати да нова држава не само да кој већ и у иностранству. У овој шумама, чекају на нас да их оданас сто.|и на завидној култур- књизи се налазе имена свих зна- слободимо оних сивих и тешких ној висини, која оправдава њену чашишх љули словачке крви без облака ко.ји их притискују, те самосталност, већ да она ту сво- обзира на позив и наподност ко- да их поново сунчани светли и ју самосталност заслужује и'сво- јој даиас припадају. Впло много топли зраци љубе а плави, нежјом прошлошћу. Она на првом словачке крви тече у жилама л 3 у- ни као осмех, анћела, срод грли месту мора самим Словаиима а ли који се данас нерадо сећају да те шуме столетних храстова, • затим целом свету да покаже, да свога порекла, ,јер су током вре- четинара и липа поново учиније словачки народ дао велики мр на подлегли страном утицају. мо привлачним и безопасним, да бро.ј имена са кошма може да се Ернг ^ово.ј књизи набраја пое- кужни дах њених становника опоноси и неки велики европски ко ЗОПО имена научника, уметни- терамо, да се њеним свежим вазнарод. ка и филоЗофа, као и хемичаоа, духом и при.јатним мирисом наНарочито је велики број Сло- лекара и Физичара итд., који чи- пајају болесна браћа". вака који су радили ван своје не иаст словачком народу. домовине, јер им она ни!'е рани- „Словенска крв" је једно доје могла да пружи могућности к У ме нтарно дело, које је драгоза развитак њихових способно- Цено^ за целу словачку наттију, сти. Ти Словани су. растуоени по ' е1 ? ' е 040 доказ снаге и истрајцелом свету, дали човечанству ности Словака.
Иаџ-ио-
СВАКОДНЕВНЕ ЕМИСИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ
5.00— 6 15 6.15— 7 00 7.00— 7.10 7.10— 9.00 9 00— 9.20 9.20—12.00 12.00—13.00 13.00—13 10 13.10—13.50 13.50—14 00 14 00—14 50 14.50—15.00 15.00—15.30 15.30—16 00 16.00—18 20 18.20—18.40 18.40—10 П0 19.00—20.00
20.00—20.20 21 40—22.00 22 00—22.15 00.00—02.00
Другарски поздрави Емиси.1а за српске сељаке и вести на српском језику Вести на немачком 1езику „Добро јутро, драги слушаоци!" Вести Пауза Подневни кониерт Вести на српском језику Подневна музика Вести на немачком језику Нешто за тебе Извештај о водостзњу Извештај Врховне команде и кратке вести за војску Пауза Српске емисије Час немачке народне групе .Музикз за тебе ,,Из савремених догаћаја" на немачком 1'езику и вести на страним 1*езицима — бугарски, мађарски, француски и РУМУНСКИ. Вечерње вести Поздрави младог београдског стражзра Послелње вести Поноћне мелодије.
с лзгзним понављањем
НЕДЕЉА, 29 АВГУСТ 16.05—17.00 Београд пОздравЉа Бор. Суделују: Народни оркестар Обреновић, Ната Павловић, Предраг Буташ, дует Спасојевић—Тодоровић. квартет Ђорћевић, квартет Симић, Во.јин Поповић, Младеи Гутеша, Јел, Стојковић, Константин Павлов 17.00—18.20 Лепе мелодије. ПОНЕДЕЉАК, 30 АВГУСТ 16 00—18 20 Српске емисије. 16.00—16.30 Забавна музика. Изводе: Забавни оркестар под управом Фрање Седлачекз и солисти Дивна Радић и Александар Маринковић 16 30—16.35 Извештај Врховне команде. ' 16.35—17.00 Серенаде (плоче) 17.00—17.30 Гласови са позорнице 17.30—17 40 Предавање. 17.40—18.10 Народна музика. Изводе Народни оркестар Милановић, Савета Судар и Димитрије Ћирић 18.10—18.20 Из савремених догађаја. УТОРАК, 31 АВГУСТ. 16.(Ј0—18.20 Српске емисије. 16.00—17.00 Музика из тонфилмова. Суделују: квартет Симић, квартет Ђорђевић и Војин Поповић. 17.00—18.10 Народна музика. Изводе: Народни оркестар Милановић, тамбурашки оркестар Араницки, Ружа Протић, Божидар Милосављевић, Вука Шехеровић, Божидар Грујић и Бора Савић-Крушарац. 18.10 —18.20 Из савремених догађаја. СРЕДА, 1 СЕПТЕМБАР 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16.30 Забавни квинтет Преворшек 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—16.50 Концерт мушког октета под управом Богдана Цвејића 16.50—17,00 Пз савремених догађаја 17.00—18.20 Забавни час. ЧЕТВРТАК, 2 СЕПТЕМБАР 16.00—18.20 Српске емисије. 16.00—16,30 Концерт радио хора под управом Богданз Цвејића. 16.30—16.35 Извештај Врховне команде. 16.35—17.00 Квинтет Николић свира српске мелодије 17.00—17.30 Звуци тамбурица. Изводе: тамбурашки оркестар Араницки. Солисти: дует Катински и М. Милошевић 17.30—17.40 Предавање 17.40—18.10 Дечји час 18.10—18.20 Из савремених догађаја. ПЕТАК, 3 СЕПТЕМБАР 16.00—16.30 Аудиција радио Београд 16-30—16,35 Извештај Врховне команде на српском језику 16.35—17.00 Народне песме и музика изводи народни оркестар под управом проф. Крстића. Солисти: Равка Ђорђевић и Нада Јовановић 17.00—17.30 Шлагери Изводе: Квартет Симић, Војин Поповић, квартет Ђорђевић и Младен Бутеша 17.30—17.40 Предавање. 17-40—18.10-Народне песме певају Вера Пантелић и Добривој Јовић уз пратњу народног оркестра Милановић 18.10—18.20 Из савремених догађаја. СУБОТА, 4 СЕПТЕМБАР 18.00 18.20 Српска емисија. Добровољачки час.