Srpski narod

Српскн парод, 4 септемвра №43

КРАЈ ЈЕДНЕ ДРЖАВЕ

Пре четири године, у септембру 1939, заварана обећањима Енглеске и Сједињених Америчких Држава, Пољска је изазвала рат, и пропала. У вези са тиме доносимо чланак X. Г. фон Студница, ј&дног од најбољих новинара Рајха. Бизмарк је једном политику назвао — уметношћу могућег. Ко буде пажљиво пратио ток пољске политике кроз векове, тај ће открити, да је пољска политика одувед покушавала оно, што је немогуће. Резултат је био тај, да је Пољска увек морала да капитулира пред историском нужношћу. Географски положај Пољске био. је врло тежак: опкољена моћним суседима, између Европе и Азије, без природних граница. Али она је ту судбцну делила са другим европским силама, са Немачком, на пример, срцем Еврапе. Сличан положај имала је и Аустро-Угарска, као што је то данас случај и са Шва.јцарском. У пркос тог тешког географског положаја ове државе могле су да опстану, док је Немачка успела да данас постане тежиште и средиште европског континента. Једна чисто континентална држава може да се одржи, или ако .је војнички дорасла својим суседима, или ако са њима потражи споразум, па макар и делимично. У политици је стога уметност могућег, често исто што и уметно.ст стварања коалиција. Краљеви и државници Пољске нису могли никада да схвате ову истину. Они нису умели да схвате географски положај Пољске, и да сходно томе воде најпогодни.ју политику за своју земљу. Тако је Пољска ишла из катастрофе у катастрофу. Када је Пилсудски умро, н>е.гови наследници су напустили политику споразума са Немачком, а нису склопили неки споразум са Совјетском Унијом. Пољска ,је веровала, да је и војнички и политички дорасла, и једном и другом суседу. И тако септембра 1939 пропала. Катастрофа, коју је. тиме доживела пољска политика, била је утолико тежа, јер је Пољска извукла мач из корица против својих сопствених интереса.. Поред Француске њен једини савезник била је Велика Британија, поморска сила, која се већ дуже времена налазила у опозиционом ставу према обема на.јвећим копненим силама европског континента, Немачкој и Совјетској Униди. У историји' света није било случајева, да једна поморска сила може успешно да гарантује неко.ј малој копненој сили, против једне велике копнене силе. Упркос томе Пољска се поузДала у гаранци.је и ушла у рат због једног територијалног питања, као што је било питање Данцига. На бојном пољу могла је Пољска да одржи своје захтеве за положајем велике силе само 18 дана. Девегнаестог дана немачко-пољског рата није само пропала тежња Пољске за положај велике силе, већ је она уопште престала да постоји као држава. Пољска емиграција још увек је занета лудилом величине и верује да ће моћи овај рат, ако и мир који после буде дошао завршити према њиховим жељама. У Лондону од пропасти Ј1ољске постоји „пољско питање". Оно има свој узрок у чињеници, да су Пољаци на сво.ј начин озбиљно схватили овај рат. Бивши претседник пољске емигрантске владе генерал Сикорски и његова околина били су мишљења, да је један рат који ле почео по вољи Пољске, мора се и завршити по њено.ј вољи. Они су веровали да се цео свет бори већ четири године, само зато, да би се поново успоставила Пољска. I На то су се Велика Британија,

Сједињене Америчке Државе и Совјетска Унија сложиле у томе, да потпуно одбаце „пољско питање". Совјетска Унија је недвосмислено из.јавила, да ће она у случа.ју победе област бивше Пољске сматрати као „област своје сигурности", и да сматра успостављање граница Русије пре 1914, као нешто што се само по себи разуме. По совјетском схватању, у једној „зони сигурности" не сме да буде неруског становнишгва. Стога је совјетска влада плански истребила све Пољаке у области које су се налазиле под њеном окупацијом од септембра 1939. „Пољски ратни циљеви", које су поставили пољски емигранти, наишли су у Москви на потсмех. Велики московски листови к.ао и пољски комунистички лист у Москви и на.јзад ландонски Дејли Уоркер, којим управља Москва, из »дана у дан на.јогорченије нападају пољску емиграитску владу. Ем.игрантска влада је означавана као „клика реакционарних

Иако се јапанска војна сила налази у пуном замаху борбене акције, то Јапан у свим заузетим и ослобођеним областима врши огромну привредну преори јентацију и организацију у циљу привредног усклађења свих привредних снага великоазијског простора, које су досада служиле интересима капиталистичких група којима је ишло у рачун да тај привредни простор буде Искори1пћен децентралистички са изразитом колонијалном тенден цијом. Јапан у свом привредном организаторском плану иде затим да све сировинске изворе тог простора искористи и повеже тако да дају једну целину, чи.ји ће производни потенцијал користити у првом реду многољудском народу који живи у том простору. У извођењу свога привреднога плана Јапан има стално пред очима подизање нивоа на коме је досада живео човек великоазијског простора желећи да му да могућности да и он учествује у благодетима које му је природа у толико обилато.ј ме ри подарила. Досада је страни велики капитал у распарчаној привреди великоавијског простора вршио експлоатацију без обзира на жи вотни стандард урођеничког ста новништва, имајући при томе пред очима само интерес свога друштва ,дакле рентабилитет, а у другој линији интерес свога народа ,ако се тај могао повезати са рачуном о рентабилитету. Сентименталности у пословању на Истоку није било, односно тамо је тога било.мање него на другим сировинским изворима. У оквиру свог наетојања Јапан тежи ка привредном допуњавању целога простора. Разуме се да 1 с тим у вези Јапан не може да изврши само преоријентацију и реорганизацију привреде у појединим новим областима, већ мора извршити велике измене и у својој сонственој привреди која има да појача свој водећи положај у привредном систему великоазијског простора.

племића и великопоседника". Овим се мислило на графа Рачинског, графа По.нинског, Тарновског, Потодког и Ромера. После неуспелих покушаја за посредовање између Стаљина и пољске емигрантске владе, да се решење њихових међусобних односа одложи до свршетка рата, Енглези су јасно и недвосмислено показали свој став. Они су дали на знање, да не желе за љубав Пољеке да се одрекиу Једног генералног сноразума о. послератним питањима са Совјетском Унијом. Дошло се до одлуке о основној преоријентацији британске политике у Европи, и призната Совјетска Унија као „европска сила реда". Прва цена коју је Велика Британи.ја морала да плати, била је Пољска. Пољска емигрантска влада . је искусила горку истину, коју је лорд Палмерстон изразио у својој познатој изреци: „Енглеска не зна , за пријатељство или за неко вечито непријатељство, она зна само за своје вечите интересе". Када су се Иднови преговори у Вашингтону- и сувише одужили, почело се веровати да : су Сједињене Америчке Државе наклоњене да се држе Атлангске повеље. а према томе и да се ста рају за будућнбст Пољске, и то у сми.слу како су је замишљали пољски емигранти. Сада је и та илузија одузета пољским емигрангима: ни из једне земље они нису чули толико прекора, као из Сједињених Америчких Др жава. Амерички професор историје Ролан Грин Ашер изјавио је, да Сједињене Америчке Државе не могу да помажу захтеве Пољске, јер она није демократска и реална. Не могу се 18 милиона Пољака задовољити на рачун 200 милиона Руса, без чи.је помоћи савезници не би могли никада да победе. Валтер Липман је написао: „Ми (Американци) не мислимо да стражарчимо на пољској граници, и не смемо да заваравамо Пољаке, да ћемо то учинити". Амерички државии секретар је

одржао један говор, који је вашингтонски дописник Дејли Експреса овако коментарисао: Берлеов говОр „Не треба се бојати Русије", у Вашингтону је коментарисан тако, да по њему влада С.једињених Америчких Држава признаје све територијалне захтеве Совјетске Уније". Иднов пут у Вашингтон имао је за циљ, да тамо објасни став Велике.Британије. Он .је у Вашингтону рекао, да су захтеви Совјета здрави и логични. Најзад је државни секретар Кордел Хал на једно тврђење Јунајтед Преса да су Сједињене Америчке Државе и Енглеска сагласни у погледу оправданих захтева Пољске, одговорио оштрим демантијем. Жртвовање пољеких емиграната од стране Вашингтона не разлику.је се ни за длаку од жртвовања Пољске од стране енглеске владе. Три велике силе, са ко.јима су пољски емигранти мислили да се боре „раме уз раме", напустили еу Пољску. Али исто тако и међу „малим" савезницима више се није показивала и никаква симпатија за пољске емигранте. Нарочиго ,је Бенеш брзо схватио „слабу коњуктуру" пољског пи-: тања, и пожурио се да буде на пристојном отстојању од пољ-. ских снова. Више не би имало много да се каже о „пољском гштању", како са тиме стоји у табору „Уједињених нација". Према свему овоме становништво бивше Пољске мора да увиди, да се сада области које оно насељава налазе у рукама оних, који ће спречити један нов рат ко,ји би се повео због Пољске. А то ,је за његово добро, јер не постоје никакве сумње, да би један ^ат, који би ГТољска водила против једне над Немачко« -добедничке,,Совјетеме Уније,. ^иодила-,^а уеурстављ.аљ.^ Граннца 6д пре септембра 1939, значио потпуно истребљењ.е пољског народа. Да ли се Генерални гувернман свиђа Пољацима или не, али је једно сигурно, да је то једина форма, под којом може пољски народ да живи. Генерални г.уверман је по речима званичних немачких личности „суседна земља Рајха". То не значи ништа друго, него да Пољаци, као народ, посто.је поред Немаца и да ће поред Немаца, и даље живети. Као што је историја немачког Н стока показала, између Немаца Г Пољака потпуно је могућ један плодан заједнички живот. Међутим једна синтеза између Руса и Пољака је потпуно искључена. Чак и под најмилостиви.јим царем у Варшави се владало картечом, док су у Пруској и Аустрији долазили Пољаци до највиших положаја у државној управи. За Пољске емигранте пут у отаџбину, иеће ићи никада преко Москве. И становништво Генералног гувермана такоће зна, и то од дана предаје Варшаве, да једна Пољска, ко.ја се гради на основу обећања Енглеске, гради на песку. На данашњо.ј карти Европе Генерални гуверман заузима једно видно место. У Европи коју граде Черчил, Рузвелт и Стаљин, то место потпуно ишчезава.

/шдапскн ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину писта: Велибор ЈониК ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке) Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 36 дмнара шаље се преко »Прес«« а. д. Влајковићева 8.

Јапан организује привреду великоазијског простора

Када је реч ,о организаторском усклађивању свих привредних мо могућности тога простора, онда реорганизација не може да буде једнострана или ускогрудна; у том случају се све мења, тдко рећи, из темеља, иако темељи остају, али проширени и учвршћени. У вези с тим учињена су поче.тком маја од Јапана два корака наиме-, с једне стране објављен је нози привредни план за ову годи.иу, а с друге пбдвучен је значај Филипинских острва за изградњу велИкоазијске привреде посетом претседнцка владе Тоја главноме граду. Нови привредни план Јапана истиче три основна привредна задатка у организацији великоазијског привредног простора, и то: организаци.ју односно реорганизацију индустри.је, саобраћаја и употребе радне снаге. Сем тога је тим планом регулисано укопчавање заноседнутих јужних области у оквир целокуине привреде новог простора у односу на њихову производњу си ровина и подизањз индустрије у тим областима. У оквиру јапанске индустри.је предвиђена је даља изградња следећих пет индустри.јских гра на: индустрије гвожђа и' челика, угља, лаких метала, б0одоградње и изградње авиона. Сва индустријска постројења целокупне .("апанске индустрије биће убудуће подређена искључиво тим индустријским гранама. У области саобраћаја појачаће се употреба обалске железничке мреже за транспорт робе, како би с!е растеретила обалска паробродарска служба. Бродски простор ко.ји ће се уштедети на та.ј начин употребиће се за саобраћа.ј са југоисточном Азијом. Цео транспорт робе из Јапана за азијско копно иће убудуће само преко Кореје, одакле ће пррдужити железницом. Време претовара ће се рационализацијом смањити на половину досадашњег. Хонгконг је централна лука за претовар у саобраћају са запоседнутим јужним областима. ' "V,]

Од огромног је значаја ново регулисање у области употребе радне снаге, које иде затим да мушку радну снагу у великој ме ри замени женеком. Упослење мушке радне снаге по уредима забрањено је ако се може заменити женском. Сем тога уводи се обавезна радна служба за све девојке кдје. су за.вршиде вишу девојачку школу. У циљу да се стане на пут великом одливу радне снаге из Јапана, могу се у запоседнутим об ластима запослити само лица на водећим положа.уима у предузећима и специјалЉ радници, док се остала радна снага мора фор мирати од урођеника к.оји ће би ти у том правцу обучавани. Тежиште привредне сарадње јужних области у оквиру великоазијске привреде лежи у про изводњи сировина којима Јапан не раеполаже. Да би се у том настојању плански извршила организација основан је „Савет за сировине великог простора" који ће вршити расподелу вишкова сировина и испитивати разне могућности за даљу употребу тих сировина. Значај овога савета подвучен ,је тиме, што он подноси извештаје непосредно влади. Из овог кратког приказа настојања која Јапан улаже око организаци.је привреде у великоази.јском простору, видимо да влада у Јапану тежи остварењу привредног склопа који има огромних могућности с обзиром на богатства у сировинама, расположивој радној снази и снази јапанског капитала, као и с обзиром на организаторске '-цособ ности Јапана.

ИСПРАВКА У чланку г. Ж. Перића „О Демократији", бр. од 21. прош. мес. нашега листа, десила се случајно ова штампарска грешка на ступцу трећем при дну: штампано је: „славили државу и народ" а треба: „спасавали државу и народ". Молимо да се ово има у виду. Уредништво