Srpski narod

'Српски народ 18 септсмбра 1943

Уодлучном часу Ако ,је икада мудрост била потребна српском народу то Је данас. Ако је икада судбина српског народа била у његовим вллститим рукама то је данас, када један непромишљени корак његов може донети његово потпуно уништење. Чак иако остане до краја миран, питање је како ће проћи, јер су модерна ратна средства страховита у своме разарању. Буде ли пак насео иностраној пропаганди која њега, десеткованог, гура на кобуну, онда можемо бити сигурни да ни камен на камену неће остати од наших градова и села. Пример Италије је у овом погледу врло поучан. Иако је капитулирала њени се гра дови и даље руше, а ко зна шта ће остати и од италијанског народа који се налази на прагу грађанског рата. Зато, ако не желимо да дочекамо још страшнију судбину, морају сви срлски родољуби, коликогод их има, одлучно устати да одрже мир и ред у земљи. У име опстанка српског народа морају тај мир и ред по сваку цену обез бедити до краја рата. Морамо до краја сачувати хладнокрвност, јер стварно немамо никаквих разлога да страхујемо за своју будућност. „Бог чува Србију, али само онда када су Срби слож ни", рекао је недавно генерал Недић. Успемо ли.да ту слогу обезбедимо биће сви наши проблеми решеии како ваља. Ако икада, српски народ треба сада у одлучном часу са пуно поверења да гледа у генерала Недића. Он је досал мудро водио српски народ, и, ако Бог да, плодови тога мудрог вођења неће изостати. Српски народ само не сме да му одмаже у његовим настојањима. Мора му поклоиити пуно поверење и потпуну послушноет. Колико је мудра политика генерала Недића најбоље се види по томе што она чак и у редовима наше емигрзције почиње да стиче своје ' јРИ сталице. Они елементи мећу нашим емигрантима у којимз родољубиви осећај иије замро, одлучно су устали против тога да се српски народ иозивима на побуну гура у нове жртве. Когод уме здраво да мисли тај ће увидети да ће српскч народ у оквиру нове, подмлађене Европе добити место ко је му припада. Добиће га по релативно јевтину цену: да посред овог гигантског све(ског хрвања остане миран. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

ДВЕ ГОДИНЕ Д0БР0В0ЉАЧК0Г САМОПРЕГОРА

Услед особених исгориских прилика у нашој земљи омладина, млађи нараштаји играли су значајнију и већу улогу у националном животу него у другим земљама редовног развоја, где омладина може у миру да се спрема да преузме вођење земље. Али ми смо морали надокнађивати пропуштено време, прескакали смо етапе, журећи се да што пре надокнадимо изгубљено. Имали смо пред собом пуно нерешених националних проблема, па зато омладина наша још у школским клупама или право из школских клупа силазила је на форум, улазила је у јавни живот или је ишла право на поље части. Готово ниједна генерација није до краја познала и уживала у мирном ђачком животу, него је улазила у живот пре времена и давала многобројне жртве. Али зато и сва наша национална прегнућа носила су печат омладинског елана и зато су добрим делом имала успеха, јер су их носили идеализам и одушевљење нових младих нараштаја. Неограничена вера у Србију, у српски национални идеал младих генерација била је велика снага у нашој историји, која је исправљала тромост старијих поколења и ломила кочнице политике и партизанства, које су успоравале ход наше историје. Цела нова историја српског народа сведочи о тој пожртвованости српске омладине у служби Српства. И јуче после слома, најстрашнијег у нашој историји, када је изгледало да је све пропало, да су сви идеали срозани у блато, омладина је опет остала верна својој мисији кроз историју. Услед опште пометености и забуне, кад су најгори из старије гснерације проиграли све на ционалне тековине и биле изгубиле главу, омладина се прва освестила и одазвала позиву свесних српских родољуба са генералом Недићем на челу, која је преузела спасавање српског народа у најтежим околностима, које је икада српска историја забележила. Заједно са државним одредима, са четничким одредима, међу првоборцима, били су добровољци који сусе већ 15 септембра 1941 формирали у Први добровољачки одред, одазивајући се позиву претседника Владе Народног спаса генерала Недића да треба спасавати Србију од комунистичке навале. И већ 17 септембра тај први одред разбија код села Дражња у Срезу грочанском један већи комунистички логор. У току месеца формирају се нови добровољачки одреди, који после кратке војничке вежбе, одлазе на терен и неустрашиво се боре са комунистичком аждајом, која је хтела да уништи Србију. У добровољачке редове ступали су у првом реду национални омладинци, студенти, средњошколци, па затим грађани разних професија, сељаци, радници и занатлије. Противу изопаченог фанатизма заслепљених присталица црвене Москве добровољци су истицали живу националну свест и непо-

колебљиву веру у Србију. То Је било њихово најмоћније оружје са којим су они савладали бес црвених рушитеља, који су хтели земљу Србију да баце у црвени пожар грађанског рата за рачун Москве. И благодарећи у првом реду њиховом пожртвовању и њиховом хероизму црвена неман била је уништена и српски народ спасен њене крвожедне тираније и отклоњене су смртоносне санкције, које су могле погодити српски народ. Носећи високо српску тробојку, коју им је предао генерал Недић, они су крвавим жртвама успели да згазе црвено знамење интернационале, које су туђински експоненти и плаћеници хтели да наметну српском народу. И две године жртвом и самопрегором правога српскога хероизма они бране и чувају ред и мир у Србији од оних заслепљених који својим непромишљеним поступцима доводе у питање опстанак српског народа и спречавају да побољша свој положај. Свесно и драговољно знајући величину опасности која прети српском народу, они су давали своје младе животе на олтар Отаџбине, следујући примерима својих претходника из великих генерација, које су дале

безбројне свете жртве за остварење националног идеала. Мпоги и многи од њих својом свежом крвљу оросили су српска поља и њиве, погођени братоубилачким танетом као никада раније у српској историји. Слабо наоружани, имајући често пута бројно надмоћнијег непријатеља пред собом, они су дали примере хероизма, повраћајући углед српском имену, на које је априлска срамота 1941 године бацила велику мрљу. Из тих борби за спас српског народа појавила су се светла имена правих националних хероја као што су један Будимир Никић, командир Првог добровољачког одреда, коме је једна нога ампутирана, као један Марисав Петровић, који лежи од рана задобијених у мучком препаду „шумских". До јуче непознат човек из народа, кога су изванредни догађаји отргли са родне шумадиске груде, са вером у Бога и у будућност Мајке Србије, он чини подвиге достојне његових великих шумадиских предака, као и многц други. На крају две године неустрашиве и пожртвоване борбе за спас Србије и бољу будућност српског народа треба одати искрено признање српским добровољцчма. Њима припада не само велики део заслуге одбране и заштите српског народа од за-

блуделих Срба већ и што је омладина сврстана у њиховим фалангама осветлила образ и покајала грехове својих заблуделих вршњака, који су радили по наређењима из Лондона и Мокве, а нису слушали глас Мајке Србије. Светла традиција националног мисионарства српске омладине наставља се и гараптује бољу будућност српском народу, коју они носе у својим чистим душама и коју ће они остварити и бранити својим снажним мишицама. Вера у Србију и у Српство, коју јс у њима пробудио генерал Недић, и за коју они подносе бсспримерпе жртве јссте једна од најсигурнијих залога да ћемо прсбродити све тешкоће и да ће Мајка Србија вечито да живи. То ће бити суд историје о великом делу добровољачког по• жртвовања и хероизма, које многи савременици, загрижени старим партизанским духом или туђинском пропагандом не увиђају, него су готови да га омаловаже или оклеветају, иако њему имају да захвале што су можда још живи и уживају разне благодети. Српски добровољци, српска омладина у њеним редовика, слушајуђи наређења предводитеља Србије, генерала Недића и следећи учењу свога инспиратора, великог српског родољуба, нспризнатог и клеветаног, не обзиру се на ове злураде пакости, већ сврстани у непробојне редове одлучно корачају на српском историском путу за спас српског народа и за добро српске Отаџбине. ПОЖАРЕВАЧКИ КРАЈ ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО

као да је поносан што је био војник генерала Милана Недића и критикује бивше политичаре, који су знали да долазе у народ кад се јело и пило. У своме говору он је рекао између осталога: (Наставак са 3-ће стране) На народном збору у Пожаревцу учествовало је више хиљада грађана и сељака из околних села. Први говорник је био Драгиша Вујић, претседник Пољопривредног друштва, који је ре„Браћо моја, без моралног и духовног јединства нема нам спаса. Ми не смемо бити раскомадани и подељени на Дражиновце, „партизане" и многе друге одроде. Ми треба да се нахранимо истином, која гласи: Ми смо Срби, морамо Срби бити и Срби остати. Не клањајмо се више ђаволу па ма у ком виду он долазио, већ верујемо у Бога. Не напуштајмо наше предање и нашу историју." Пожаревачки прота Драгутин Маринковић узео је затим реч, доносећи благослов браничевско-

га епископа Венијамина рекао је између осталог: „Српска црква, као народна црква, увек је слушала откуцаје срца народног и увек је помагала оне прегаоце који раде за добро свога народа, па то чини и данас. Она попут светога Саве, свога великог учитеља и просветитеља и данас позива браћу Србе да се сложе, да у миру, реду и раду, молитви ч покајању штеде драгоцену српску крв. Да пођу светосавским путем кога је данас обележио највећи Србин генерал Милан Недић. Верујући да ће ове моје речи наћи одјека у вашим срцима, ја вас поздрављам жељом и молитвом српског народа: „Помози нам Боже да се Срби сложе!" Земљорадник Стева Стојановић упозорио је народ да пред њим стоје два пута, па је затим рекао:

„На нама је да бирамо којим ћемо путем поћи. Ако узмемо пут који води уништењу, нећемо моћи никога кривити јер смо га сами изабрали. Ако узмемо пут спасења и пођемо њиме, најбоље ћемо се на тај начии одужити нашим великим претцима. Браћо, кад се вратите с,во,јим домовима ја вас молим да свакоме кажете да пред нама стоје два пута и да сами бирамо. Сваког опомените да добро промисли пре но што ма шта уради. Да живи мајка Србија и срп ски нг.род!"

Милутин Милојковић обратио се нарочито омладини и упутио им следеће речи: „Ви сте пошли путем који је указао претседник Владе генерал Милан Недић (Живео! кличу омладинци!). Не напуштајте га и верно га следите да би мајку Србију спасли и очували. На тај начин ћете најбоље служити родитељима на радост а Отаџбини на корист". Земљорадник Живота Алексић, који говори у име сељака: „Многи бацају кривицу на нашу заједничку несрећу на нас сељаке. Верујте ми да греше јер српски сељак је и да« нас остао оно што је био пре 50 година. Ако град пружи руку селу, село ће је радо прихватити. То је наша заједничка потреба. Будимо једном, будимо добри Ср<би, сложни и јединствеии и пођимо путем генерала Недића, јер је то једини пут који води нашем спасењу". Зат&м су говорили Никола Јовановић, адвокат, Милорад Атанацковић, трговац и др Богдан Лазаревић, лекар, сви из Пожаревца. Сваки непромишљен корак, сваки поремећај мира и реда били би у овом судбоносном часу прави злочин према отаџбини