Srpski narod

25 децембра 1943

СРПСКИ НАРОД

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ бдмм\ф ш есе(а Влад*. В^ића О СТЕВАНУ СРЕМЦУ

Г. ~ п

Српска књижеана задруга у своме новом колу приредила је иово издање „Лимунације ва селу" од Ст. Сремца. Наш познати књижевник и филозоф Влад. Вујић написао је предговор у ко. ме наставља рехабилитацију овог вашег писца од великог значаја за нашу духовну оријентацију. Доносимо неколико одломака из ове значајне студије:

„Давао је отпор тој средини и својим схватањем историје српске. Историја је за Сремца, како је и Скерлић тачно приметио „моћио средство за националнс васпитање". А како је она то онда, наравно, свако разбијање те њене мисије налази у Сремцу љута противника. Он је бежао у ту и такву историју, утешитељку и укрепитељку, светлу и поетску, испред несрећне демагошке стварности, али је, сигурним инстинктом свога духа, осећао да историја у суштини ни.је „наука", осећао је њену улогу динамччког мита у подизању нације. Исто онако како је у бољшевичко-интернационалној теорији видовито запажао опасност за свој народ, тако де и у претераном „нонаучњавању" истори.је гледао кихилистичко рушење једног снажног инструмента за национално подизање. У хуку тадањих „нових" теорија, V ларми и буци занешењака, који су наступали под заштитом чаробних речи „сгвремености" и „науке". Сремац де имао силну снагу и здравље духа и пророчки интинкт видовњака и упорно остао „несавремен". Та тобожња „нау-

(са" претила де да сруши здрав организам српски, да му упропасти и укаља историду као врело 'с&аге, да му извитопери књижевност; све де то Сремац дасно ссећао у дедно доба када се свему томе било тешко одупрети, теже но данас и јуче — и остао на линији...

„Жижа у коду су увирали и из које су се расипали сви зраци духа била де у Сремца заветна мисао српска. То де центар његовог духа: он је за све оно што тој мисли доприноси, против свега онога што дод шкоди. То је његово мерило вредности: и људи, и покрета, и наука и странака. То де тежиште које га де очувало доследна, здрава, упорна и усправна, на њему де он стајао, чврсто и непоколе^љиво. док су око њега космополитски ветрови искорењивали људе и витлали њима. Сремац је одиста био, и више но Димитрије Давидовић, „сав Србин". Његова припадност политичкој либералнод странци потиче отуда. Иначе, онаквом какав де био, Сремцу парти.ја није претстављала краву музару и у-

хлебкје; то је утврђено чак и од стране противника. Он је и велики удединитељ Српства у књижевности и кроз књижевност. Запажено де ,и та >нОк да је он дао. као нико пре и после њега, у свом књижевном делу „Србе све и свуде". Панонски тип, динарски тип, моравсковардарски тип — да се послужимо Цвидићевим називима. Довољно је сагледати Вукадина, чича-Јордана и поп-Ћиру и поп Спиру. Кроз хумор Сремац де српскод карактерологиди дао значајан прилог. Ову одлику његову први је запазио и изнео дедан Немац, наш пријатељ, г. Др. Герхард Геземан. У својод истори.ш наше књижевности он де приметио. како се Сремац извесно уживео у српске менталитете, сем у онај „радикално-демократски и београдско-шумадиски"; мећутим, ( Сремац де дасно запазио тај површно прогресистички ментали тет и дао га изврсно баш у својој „Лимунацији у селу", гд* де овеко-вечио ту врсту „напредног слободара", „новатора и ре~Форматора". Г. Геземан де запазио и велику карактеролошку вредноп „Букадина" и о томе дао дедну изврсну студиду. Ако томе цодзмо кир-Гераса, у коме де Сремзц, чак и по приказивању оних ко.Ји га нису волели, ушао у проблем Цинцара и Срба, биће нам даско да је Сремац, на свој умгтнички рачин, одиста у схватању 'рпског проблема био широкс инвентиван, да де заиста обухва:ио Српство. Његова кроз хумор казивана обележда српских типова дају нам у њему сјадног карактерслога, а његова дела ичзрсне дскументе за дедну будућу монографију српског духа, Његово сзсвим отворено изражавање у т м погледу наравно му де длне ло непријатеље из табора оних к<,ди су на Српство гледали усккм и спутаним регионалним и регионално . п^литичким просеком. Али де зато данас дасно, дасниде но икада, колико је тај насмејатељ и исмедатељ био, тако рЗно и у онако доба, човек који је генијално ушао у проблеме Српства и колико де дубоко захватио у свом органском србизму. За многе наше писце речено је како су у књижевност унели овзј или онад град, ову или ону покрајину; Стеван Сремац је учео све широко Српство, све мор фолсшке типове српске, и он де, према томе, „најсрпскији" писац. 'Го његово органско србовање донело му је и жестоке противнике, „интелектуалце", али му је аепромењено верна остала српска широка читалачка публика чи.'и де инстинкт остао сигуран! Прстивници су обилазили око Сремца са свих страна, тражили

За настуаајуће Иратике и славе прворазредна ВИНА, РАККЈЕ, ЛИКЕРЕ, КОЊАК, РУМОВЕ и осгала пића као а сву КОЛОНИЈАЛНО-ДЕЛИКАТЕСНУ РОВУ кабававеШе код фирме В. 3. ОБРАДОВИЋ, („Чкка Влзјко") Колонијал - делинатес 907 1—2 Теразије 31 - Тел. 24880

на све могуће начине разне „мане и недостатке" не само идеолошке „несрећне" особине. него и уметничке и естетске замерке: али је остадала, и данас стоди, његова популарност у српском свету. Налазило се да му „таленат није више врсте" (Скерлић), да ниде у роду Дикенса или Чехова (Божидар Ковачевић) и томе слично, али се увек постављало питање о томе: откуд де он најчитанији српски писац? Свакако де делимичан одговор на то питање у оном инстинкту кодим је сваки Србин осетио у Сремцу широког и убећеног Србина. Сремац де бивао и обележаван као човек коди се лако сналази у свакод средини и лако дод се прилагођава; навоћени су писцн који су давали туће среднне. па и туђе и прошле епохе; код Сремца мећутим ниде у питанл 1 тад дар прилагођавања уопште, но де имао само широку српску јЖшу, па де њоме био лако „код ^уће" свуда онде где де српска душа у питању. Ако се може говсрити о више или мање раснод српском типу у књижевности нашод — Стеван Сремац де био чист српски тип као ретко који т.исац.

Мишаи Видановић ■ Матица српска Када је. почетком 1826 г дине основана Матица српска у Пешти, са задатком „распрострањенија књижества" или, јзсни1 'е, „да се књиге српске рукописне на свет издаду и распоетрањавају", за Милована Видаковићч била де то велика „надежда". Он де баш тада био у деку сводих лутања за несигурним кондицидама, више гладан него сит, ^пећи удедно жестоке ударце многих критичара, коде де сзм Вук Кграџић охрабрио сводим нападом на Видако^|;ћа 1817 године у Новипама Ст,*»:ким ...Чи-ајућ;* Љубомира у Елисијуму', гдс је дсшао до закључка „да Г 13 не зна ни Историе. ни Гетрпфие, ни Логике, ни Поезие, ни Реторике; пити зна што е морал ии -тид, ни учтивост; нити познае карактера народа нашега, ни ииипа. И тада дош постојао де пр->блем за писце: како штампати сво.ја дела? Сад Видакови 1 ! о томе вели: „Ја и опет кажем да сам ја св-тда више Труда п више бриге о изданију једне_ ињи е гшао нежели што сам /у (очичло, поправљао и начисто >'у за кчотњу преписао..." Прочитавши у Ма"тичином статуту „Намјерениде" које де < бећавало да лиши српске писпе дедне велике бриге у њиховом стварању, Видаковић нуди одмах Матици своју Касију нарицу, ко.ја му је прилично туго. не к( лико година, чамила у рук ->пису, чекадући каквог митсстмвог м<'цену. И, збиља, Матииа почми Ка■ ги-у и штампа ,је као прву своју књигу. Изгледа да Матицу за ово штампање ниде толико руководила књижевна воедност Касије колико бедно материдално стање Видаковићевс. С>н сам долази до тог уверења, мислећи да је поступак Матице дошао „из призренија зар к мени. као 1елној од својих трудољубивих пче лиц". Доцниди односи измећу Вида ковића и Матице ишли би у прилог овом мишљењу, дер де уредник Летописа Матице српске Ђорће Магарршевић у самом Летопису доцниде, напао прву Матичину .књигу, односно Ка-и.ју. И више пута још Летопис де неповољно, с времена на време, писао о Видаковићу. Тако је сва ка даља сарадња измећу Матице и Видаковића сасвим престала.

v св^кодневне емисије беог Р адске радио станице

5.00— 6.15 6.15— 7.00 7.00— 7.10 7.10- 9.00 9.00— 9.20 9.20—12.00 12.00—13.00 13.00—13.10 13.10—13.50 13.50—14.00 14.00-15.00 15.00-15.30 15.30—16.00 16.00—18.20 18.20—18.40 18.40—19.00 15.00—20.00

20.00—20.20 21.40—22.00 22.00—22.15 00.00—02.00

Другарски поздрави Емисија за српске сељаке и вести на српском језику Вести на немачком дезику „Добро јутро.драги слушаоии!" Вести Пауза Подневни концерт Вести на српском дезику Подневна музика. Свира забавни квинтет Вести на немачком дезику Нешто за тебе Извештад Врховне команде Пауза > Српске емисиде Час немачке народне групе Музика за тебе „Из савремених догаћаја" на немачком дезику и вести на страним дезицима — бугарски, маћарски. фран" цуски и румунски. Вечерње вести Поздрави младог београдског стражара Последње вести Поноћне мелодиде.

26 фецш&ра 194-3 16.05—17.00 Емигаја за Бор: народни оркестар Милановић. П. Чуковић, В. Шехеровић, Златна Пс.торка, квартет Ђорћевић, сестре Перић, три Краљић. 2? џмрлг&ра 1943 16.00—18.10 Српске емисиде 16.00—16.30 Народни оркестар Крстић свира. Солисти. 16.30—16.35 Извештај Врховне команде на српском дезику. 16.35—17.00 Свира квиитет Ђорђа Николића. 17.00—17.30 Шта ће вас ове недеље интересовати. 17.30—17.40 Предавање 17.40—18.00 Народне песме певаду: Љ. Васић, дует Перин— Вишнић уз пратњу народног оркеетра Драгића Обреновића. 28 194-3

16.00т-18.10 16.00-И6.30 16.30—16.35 16.35—11.00 17.00—17.30

17.30—17.40 17.40—18.00 18.00—18.10

Српске емисије Музика из филмова са плоча. Извештад Врховне кЈзманде Тако нешто бих радо чуо. Један час народне музике. Свира: народни оркестар Ж. Милановића. Пева.ју: Душ. Вукмировић, дует Васиљевић—Павловић. Уз пратњу тамбурашког оркестра Араницки. певаду: Ружица Протић, Богдан Буташ. дует Тодоровић—Спасодевић. I Рредавање Наставак народне музике. Из савремених догађада.

Сре>д>а, 29 џ№$»м1џа ^ 1943. 16.00—18.10 Српске емисиде. 16.00—16.30 Камерна музИка. Изводе Тодоровић—Туршић. 16.30—16.35 Извештад Врховне команде. 16.35—17.00 Народна музика. Свира народни оркестар Драгића Обреновића. Певају: д\'е^ Срнић, дует СтојичевићГ авриловић. 17.00—17.30 Радио хор псва. 17.30—17.40 Поедавање. 17.40—18.00 Дечди час. 18.00—18.10 Из савремених догаћаја. Чсш&ршџк, 30 $ецем&ј*а 194-3 16.00—18.10 Српске емисијл " 16.00—18.10 Шарено поподне (пренос из Коларчеве задужбине). Штж, 31 $с.ирм&ра 1943 17.50—18.10 Српска емисида. СџШ&а, ■ 1 (ам/а^а 1944 17.50—18.10 Српске емисије. 18.10—18.30 Немац са Југоистока. 18,30—18.50 Око св!.'та. 18.50—20.00 Глас Југоистока. 20.00—20.20 Вести. 20.20—21.40 Конперт на Нову годину. Свира велики оркестар нод управом Карла Листа. 21.40—22.С0 Београдски стражар. 22.00-22.20 Вести. 22.20—24.00 Желимо ти нешто из Београда. 00.00—02 00 Поноћне мелодиде. 02.00—04.00 Чскаоница Бсоград.