Srpski narod

С РП СКИ ДОБРОВОЉАЦ

НАША МИСИЈА

Кад смо у септембру 1941 године, узели пушку да се боримо против комунизма, мало је било оних који су нас схватили и разумели см-исао наше борбе. То најмрачније поглавље српске историје било је обавијено незнањем и тамом ге нас не чуди што многи нису видели сигн&л истине, који смо ми видели, исто као што нису чули поклич бојне трубе који смо ци чули. Отуда није никакво чудо, што смо први у гласу генерала Недића, чули вапи јући глас српског народа, који је у грчевитим мукама умирао, тражио помоћ, и чија је болест претила смрћу. Ми смо били прби лекар који је похитао да спасава болесника, да лечи ране, да гаси распламтели пожар. Што нам ни сам болесник није веровао, што је прибегавао „лековима" и других саветодаваца, №с то није поколебало, јер смо попут саресног хирурга схватили дужност озбиљно, свесни да смо ми 'једино позвани да се до кра.јњих гралица жртвујемо за свој народ, па је од нашег успеха ижи неусПеха, завпсило да жи ће наш српски варод продужити № живи Ш овом делу света, или ће поћи у неповратну смрт. Зато смо морали радити брзо, одлучно, паметно. Часови су били скупи, а ми смо у потпуности схв&тили величину задатка кога смо се прихвагили« Наша је дужност била тешка. Сплетке су нам правили они исти за чије животе смо се ми борили. Док смо чупали коров са наших српских пољана, за нама су ишле читаве плејаде које су коров поново сејале. Чим су се указали зрели плодовж нашег радк, плејаде су вохитале да уживају у тим плодовима. Ми смо били се-1 јачи, други су збир&ли жет-! ву. Ми смо све то посматра- ј ли равнодушно, јер је наш ј принцип био да дамо све, не ј примајући ништа. Оно што смо ми видели много рани је, други тек данас наслућују. Дубина наше вере у победу и смисао нашег задатка, надвладале су наше непријатеље и оне с дева, и оне с десна. Наши другови са усхићењем су ишли у смрт, умирући без крика, а нама су оставили само један аманет: да их следимо до краја, да борбу наставимо, да мисију извршимо. И ми се ни за часак нисмо оглушили о њихов а-г манет. На њиховим костима ми зидамо нову српску Отаџбину, која ће бити наша Отаџ-'. бина, и у којо ј све оно што није српско мораће да нестане. Црвеца аждаја којој смо ми задали тешке ударце још није дотучена. Она

и данас пушта своје хистеђичне пипке и Жели поново да гута својим крволочним чељустима. Она је даћас окупила вечитв српске непријатеље, који су до јуче под другим знаком Локали српску крв. Све то ми добро знамо, али знамо да ће црвена неман још једном осетити снагу наших мишица, и јачину нашег духа. Смртна пресуда коју јо ј спремамо приводи се крају, она долази... И тада, питамо се ми. да ли ће наша мисија бити завршена, да ли ћемо сићи са позорнице? За нас је одговор јасан! Не! Није наш једини циљ дотући комунизам и уклонити се, јер би то значило сгаги на по пута. Ми смо свесни да је по Божијој милости на нас пао задатак стражара на српским вратима, и ни један од нас неће на стражи зкспати. Зло којему ми данас ист&вљамо наше младалачке груди, није дошло цашем народу само по себи. То зло дошло нам је споља, то је „роба", за коју је српски нарбд платио милионе жртава. Отуда, ми узимћмо на себе тешки задат$к, да се убудуће нешто слично не деси. На овоме путу ми нећ&мо стати ни секунд, јер смо свесни да је ово искључиво наш српски

пут. Што је он тегобан, крвав и трновит то нас ни најмаље не страши. Насупрот, то још више надахњује витешку борбу коју воДимо ради очувања нашег српеког народа и његових виталних интервса. Кривудавост тога пута, ми ћемо на крају утрти... Зато се варају они, ко ји мисле да смо се ми случа јно по јавили и да је наше време „привременог" трајања. Они који су свесни да су носиоци целе једне етике и да су верни тумачи дубоких моралних тежњи свога народа, не уклањају се лако. Код нас не пастоји ништа неодрећено и конфузно, зато су и наши циљеви јасни. Ми хоћемо да нашем српском народу дамо обележје наше старе српске славе. Попут наших непријатеља, ми не преврћемо сметлишта дотрајалог Запада, да би смо нашем народу указали пут, већ пловимо у нашу стародрввну прошлост, која нам за свако питање нуди одговор. Отуда ми црпемо снагу за наше подухвате, ту лежи смисао нашег рада, а отуда и овако огромна вера код нас да победимо. Ништа ново не обећавамо.' На темељима српске етике, која је последњих година прекривена скрамицом пепела, изградићемо бољу будућност српског народа. Сви ко ји нас у овоме буду сметали морају се у клонити. М. М. Влахорић

УЧ'И1 ШДУМШ |Јј .1,. I). ..|..,|||Џ)||||уД[.11 .... чцудц.у.Шјр; г х 1 I? ■ ■■■ .': ■

Ускликнимо с љубављу... О&АМгС&О' (6 СНг&ХСк Н>ОМ4>€> »„.Данас, кад велики народи, велики континенти, и цео сват, клецају под својим заблудама и гресима, разочарани старим идолима, неочарани новим, када и ми трунемо у пороцима, када ј« цео народ у дубокој црнини, када нае ново доба скољава све ве&им, све тежим проблемима, данас, после толиких столе&а од смр. ти најве&ег нашег човека, родољуба, просветитеља, свештеника « светитеља, родоначелника наше историје и културе, ми смо поставили питан>е о смислу и снази наше историје. Претурајући небо и земљу многострадалне прошлости, м* смо се зауставили на Светом Сави, на Светосављу. Показало нам се да у њему, лежи наша судбина: — Наше назначење, наша слобода, наш месијанизам, наша култура, наша истина. У њему смо нашли. прелик, прадушу, праснагу наше историјске стварности. У њему откривамо и с/^исао наше историје. Јер ако нађемо алфу, нашли смо и омегу, нашли смо себе, нашли смо све. Шта то значи? То значи: свесно, активно, целим собом примити то прво начело као основну норму нашег живота у садашњости и будућности. То значи: имати самосазнање и самопоуздање, јасне претставв о својим вредностима и могућностима, о својој стварнбсти, помоћу које вемо се, одређено, јасно, без предрасуда, постављати према себи и другима. То значи: поставити хиерархију вредности, устројити свуда данас тако насушне моралне поретке, унети у саврвмени хаос логику, разбити оштрицом светости сва бедна обесвећења, ослободити се површног туђинштва, поново" ући у себе, у круг свог властитог живљења и стваралаштва. То значи: пуни, одлучни, некомпромисни ренееанс народњаштва као једино могуће, једино насушне, једино вредносне, једино иетините, једино спасилачке категорије вишег, духовног живота. Знвчи: вратити се Светосавском активизму. Ако не уђемо у светоеавеко миротворетво, радост, инспирацију, чеетитост, побожност, храброст, чедност, савееност, радиност, самоодрицање, у светосавско човекољубље и богољубље, у светосавску етику и метафизику, у вечни венац светосавске славе, ми &емо пропасти као што су пропали многи и многи народи који су пренебрегпи завете својих светитеља...« ДР' И "

Писмо са Дрине...

Смвтр« оружј*

Српски добровољци непоколебљиво су решени да одбране српски народ од свих непријатеља Нема жртве и самопрегора који би им били тешки ако се кроз »их доприноси опстанку и засл.уженој будућнооти српства. Официр, студент, радни,к, сељак и сваки други, има пред очима само један циљ. Он се зове Отаџбина_ Ни у нг-јобимнијој књизи не могу се обухватити сви примери пожртвовања и народољубља. То сведочи .и писмо једнчзг ј{обророљца), који стојећи на мртвој стражи на обали Дрине топло и иокрено излива свој понос и спремност да истраје у јединоспасавајућој борби. Оно гла. си: „Далеко сам удаљеи од свог родног краја, патролирајући уздуж и низдуж Дрине, ч чувајући садашњу границу од крвавог непријатеља комунизма. Јединац сам у оца и мајке. Разумео сам речи генерала Недића. и ступих у редове српских добровољаца за спас наше напаћене нам Мајке Србије... Живот на Дрини врло је тежак и опасан. Ми. млади Срп-

чићи који за Српство пођосмо и животе своје дати, све то лако прелазимо као да нам је то један сан'. На оној страни Дрине, чују се свакодневна пушкарања између партизана и босанских четника. Наш стражар будно чува стражу и прати сваки покрет са оне стране Дрине. Једне мрке ноћи, кад сам ја био на мртвој стражи, чуо сам једну партизанку како пева: „Ја сам Анка-партизанка, имам капу са три рога, борићу се против Бога"... Док она пева, моја пушка је налази у помрчини и њен се глас више не чује. Тако ће свако проћи ко је протии Бога. Комунизму ускоро долази кр »Ј, а ерпском добровољцу свиће зора! Борба на Дрини против комунизма је велика и огорчена, али ми, млади српски до» бровољци, све. ћемо то издржати и свој народ спасти од опасне најезде која прети из Бо-, сне. „Преко трња, преко ктења, 1 Своме циљу се ближимо ми... м Ето, такав је живот српског; добровофца на Дрини... Радомир Затежић, ' . \ добровољац б чете Другог пука СДК