Srpski narod

9 јанузр,

српсш народ

Сграиа 9

СВЕЧВНД ПРЕДАЈА СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ ЗА УИЕТНОСТ Иаграда од 100.000 динара додељ©на је сликару Иилану Ииловановићу

ДУЖ СВ. С1-ВЕ

У свечаној дворани Беогадасе 1)пштина прирсђена је једна не- . свакидашња културна свечаност. У присуству великог броја београдских уметника и угледних званица предана је годишња награда за уметност ко.ју додељуЈе Општина града Београда. Награда је додељена доајену нашег модерног сликарства познатом српском сликару професору Милану Миловановићу.' Данас у временима тешког најоодног страдања, када одајемо хвалу и признање нашим уметницима путем ове награде. ми тиме само указујемо на виталност нашег народа на његову животну способност и на његово не, сумњиво право на сутрашњицу, на бољу и срећнију будућност. Наш народ са н.осиоцима његове народне културе баш у данима патње и бола и страдања умео је да подигне култ лепога и узвишеног до- на.јвкших висина.

Пошто је награћени слихар. гтрофесор Милановић оболео па I чје могао лично да прими награду од сто хиљада динара и оочасну диплому Београдске општине, претседник Београдске општине министар Драг. Л>. Јовановић предао је их де његовом роћаку, замоливши га да изручи награђеном искрена честитан>а и жеље за дуг и срећан живот. Потом је прочитано захвално писмо коде је професор Миловановић упутио претседнику Општине министру Драг. Љ. Јовановићу, у коајејдн^ах ваљјгј е на ретко.1 пажњи и признању његовог уметничког стварања.

Г'.|

СЛИКАР МИЛАН МИЛОВАНСВИЋ " џ

СЛИКАР МИЛАН МИЛОВАНОВИЋ 'Да, Милан Миловановић је 1глув и Јелесно сломљен. А свој елух и сво .је здравље упропастио је служећи апостолском истрајиошћу ртаџбини и уметцости.^ Милап Миловановић је трећи ареживели члан Кутликовог сликарског квартета: — Боривоје Стевановић, Драгомир Глишић, Милан Миловановић и пок. Коега Миличевић У историју новије српске уметпости Милан Миловановић ће ући не само као први српски модерниста (импре.сиониста), пре Надежде Петровић ко.ја се обично сматра■ за пионира српског модернизма. неГо и као први. и з.о данас на.јбољи и Најизразиги.ји српски сликар нагог људског тела —тог сликарски најтежег проблсма. Пр завршетку те школе и по положеном пријемном испиту Ми ловановић прелази на минхенску „Краљевску академију". Ту похађа цртаћу класу код професора Раупа. И Хертериха. а сликарску ; код професора К.' Мара (осам семестара) и завршава шко ловање с одличним успехом. Тиме Миловановић стиче право да сам изабере атеље на Академи.ји и да ради самостално, али он се тиме незадо.вољ.ава већ одлази у Париз где се у то добЈј на почито радило наго људско ј&о. То му омогућава и ст.ипендиД Ми нистарства просвете и он' тако одлази у Париз и постаје ученик чувеног француског портретисте Деона Бона, на ,,Б' Есо1е с!ез ћеаих аг(8". После трогодишњег рада .у атељеу сликара Боне-а, који постаје директор школе, на његово место долази Бонеов ученик Лик Оливер Мерсон. познат по својој слици „Гвазимодо и Есмаоалда" која се налази у музеју : Виктора Ига у Паризу. и Милорановић постаје његов ћак. 1906 године Миловановић апвоаеира код Л'ик Оливер Морсо-

на и излаже радове на завршпој школско.ј изложби на коју су имали цриступа радови само четво рице најбољих ученика. Крал. Петар I путујући 1910 године по Грчкој обишао је и Свету Гору и у њој Хиландар, где је дознао да се у Трпези Светога Саве налазе неке фреске за које се веровало да претстављају извесну умегничку вредност. Сазнавши да је Миловановић још 1907 год. открио и реста.урирао цео један блок те ком позици.је. наредио је управи Хиландара да се одмах позове Миловановић и да о његовом трошку изведе потпуну рестаурацију тих фресака. Тај рад ,је Миловановић завршио 1910 год. и тако су дошле на видело најинтересантније фреске српске средње-

вековне иконографи.је, ко.је показују живот Светога Саве од рођења до смрти и поједине моменте из Спаситељевог живота. Те фреске су доцни.је послужиле као модел за израду мозаика у краљево.ј задужбини на Опленцу. Као професор извео је неколико сликарских генераци.ја, а меНу савременим сликарима налази се чигав низ његових ћака: Младен Јосић, Сташа.. Беложански, Ђорђе Андрејевић Кун, Зора Пе. тровић, Михадло Вукотић, Лучев, Хочић, Поморишац. Михајло Петров, и многи други. Његови радови се налазе у „Музеју Кнеза Павла", београдском „Општинском Музеју", у разним приватним колекцијама и неким надлештвима. Б.

ЈОШ ЈЕДНА ПРЕМИЈЕРА У ПСЗОРНШТУ „СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ РАДА"

Комад „Последња заповест", који је приказан први пут 22 јануара т. г. у позоришту „Српске заједнице рада", нашој публици у ствари није сасвим непознат. Под правим именом „Вода за Канитогу", једно место у Канади. он је снцмљен за Ф ијјм и даван у београдским п.ремијерним биоскопима под назипрм, који је ут зет и приликом ове позоришне премијере. Дело немачког писна Георга Тирнера у течном и добром преводу Мил. М. Мрвића било је исто тако извоћено и преко београдског радија, те се с правом в.ерује да је. комад добио реноме и лое овог извоћења. Од почетка. до краја радња. је у динамици. Узвишена вредно.ст рада и његов прворазредни значад за културну изградњу послужили су писцу као основ за заплет. Химна раду долази овде до кулминације. а лична осећања долазе до израза тек V другом реду. као резултат победе. Главна личност у комаду Оливео. млади инжењер. извршиће ради самог престижа рада чак и злочин у свакидашњим граћанским потовима. ;али по новим етичким схватањима. у одбрану добра целог човечанства. он се пење до Светачких висина. Раду он жртвује љубав и мир. част, па коначно и самог себе. То је борба за заједницу и човечанство ћ.е победити природу, ако жртвује себе. Вредност комада лежи у овим алтруистичким мотивима који сто^е иза радње. У леденим пустињама Канаде гради се водовод за Канитогу.

ко.1а 1е претходних година доживљавала праву пустош од заразних болести. Пионири човечанства су на послу и пред публиком у сали открива се једна интимна трагедида из овог милијеа. П.о Речима дичности из радње шефа-инжењера Жнлберта Трафа, то је догаћа.ј из прве борб.ене линије." Да би заплет био што тежи, пишчева машта је дозволила да се у Оливер заљуби у ТраЉову секретарипу и вереницу. Вини Гарден; Оливер не остаје хладан према њој и ту се сада разви.ја паралелно са друштвеном трагедијом, једна лична и психолошка. трагедија. Ово потресно дело имало је видна одзива у публици. Реалистички заплет добија на крају један романтичан ретуш, што је ствар режије, али н то је прошло V знаку успеха. Одлична глума Љубе Васиљевића у улози инжењера Оливера, авантуриста и љу бавника. али и пионира и филантропа. највише Је допринела успеху. Друга истакнута фигура у комаду је строга и неумитна. шефа-инжењера Жилберта ТраЛа, коју је улогу тумачио Стојан Јовановић са својим широким глумачким могућностима. Остале улоге су биле овако подељене: директора граћевинског предузећа Сожажа играо је Станко Колашинац. секоетарицу Вили Гарден — Злата Миланковић. граћевинара Грамера — Јован Јеремић, кош 1'е био V исто време и редитељ комада. кантинерку и бившу барску играчицу

Слжка из живота избегличке деце — ђака. Догађа се у соби 33 уч.ење (у једиом дечјем избегличком дому у Србији. увече на дан Св. Са.ве. Бина претстављд собу са неколико столова за којима седе м.але избеглице ђаив. о.сновне школе. На зиду право стоји велика слика Светога Саве. на зиду лево су прозори а на зиду десно врата. Испод слике Светог Саве гори кандило. У моменту кад се завеса диже деца која седе за столовима подижу главе и упиру поглед на врата одакле се чује куцање.) ДУХ: Куц, куц, гуц~ Куц, куц, ГУППРВИ ЂАК: Ко то куца на вра<та Србнје? ДРУГИ ЂАК: Ако Је иаше и крви и ума га у хладну иоћ навратио с друма онда — слободно! ТРЕЋИ ЂАК: Нека се не крије, овде је топло за свакога сина, за нејач, за децу дичнога Србина! И ии сшо сироти... ПРВИ ЂАК: Избеглтка деца, па овде сада прослављамо свец а ТРЕЋИ ЂАК: У топло крило ма.јка Срби.ја сву децу српску с љубављу свија. ДУХ: Куц, куц, ЈГуц... Куц, куц, куц... ХОР: (Сва деца) Ко то куца на врата СрбиЈе? ПРВИ ЂАК: (Прилази вратима и отвара одлучно): Мрак је свуд густи... Видика нема... Мећава нова поћас се спрема... Но нешто миче! Неко се креће! Да ли је зла коб? Ил весник среће?.Тишина... Мир~. (У том моменту кроз отворена врата улази јак сноп светлости и пада на децу) Заклоните главе! Госиоде Боже! Дух Св. Саве! ДУХ: (Патетични глас говори кроз отворена врата): Српчићи мо.ји, у овај час стигох пред вас! Господ нареди а срце рече Да вас обиђем у ово вече. Зажелех да видим народ сво] и децу. ратника старих сој. (Дух прилази ближе. односно сноп светлости цостаје јача) Гле деце моје! Гле срца драга! Срби.је наше нада и снага! Дижите главе дечице горе! (Деца, ко.ја су дотле погнула главе, дижу их и управља.ју поглед у правцу светлости). Тако! Сад с чела утрите боре! Та ви сте деца вечнога Раса очију плавих и лепа стаса. За вас ће бити срећнлјцх дана. Над Српством су сени великана: И кад су тмине, све док не сване оне вас воде. оне вас бване. Вудите весели и пуни среће Јер после зиме иде пролеће. Слобода следи увек онсга ко има у срцу правде и Бога. Увек /е онај на крају јачи чије се лице добротом зрачи. (На лицима деце појављује се израз веселости. Дух прилази сасвим близу. односно светлост се нагло појачава. Косиие дечје блистаду под зранима светлости.)

Дору Вест — Ружица Тодић, пословође Холеоа и Данка — Сава Комненовић и Пера Јовановић и др. Општи утисак је био добар, с обзиром да су улоге биле добро нр.остудиране, У' В. М. А,

О, косе моје дивие, свилепе. о, очи моје, анђелске зене... У име Бога, из БожЈег храуЖ благослов вама! < ПРВИ ЂАК: О, Свети Оче... ДРУГИ ЂАК: Пуни смо среће. благослов божји на нас слеће!^ ХОР: Пуни смо среће! Пуни смо среће!~. (Клекну сви) ДУХ: Мир Вожјп с вама, децо Србииа Промениће се ваша судбина. Јер вазда после тешких искушвњц праведни иду путем узвишења ХОР: Праведни иду путем узвишетхт кроз велика, болна искушењаЦ' ДУХ: ЧуваЈте образ, крепте падр-, живџте чедло у корисном раду."! Јача.јте умоџ. стаса.јте снагом за службу земљи и Српству. драгозА, (Сва. деца устају) -< ПРВИ ЂАК: Кад б удемо стасали снагошЈ' ХОР: Кад будеко стасали снагом^ Српству ћемо служњти драгоШ. За Српство ћемо живетп, мрети, за Српство само и за крст свети!.Под оком тво.јим и свих великана сневаћемо дотле о земљи Душана..( ТРЕЋИ ЂАК: Све што Је до сада делило Србе^ ХОР: Све Р1ТО Је до сада делило Србе; да брат свог брата веша о врбе, да сестра сестру у понор гура, да чедо мајку од себе отура, нека ишчезне, нека нестане, да сунце среће Српству огранс ДРУГИ ЂАК: I О, душе свети, срца су чиста у нас као у самога Христа^ / ХОР: Срца <ју нам светла и чисг&^, као у самог Господа Христа„■■ И ако чеда данашњих дана ипак смо српска деца ваљана., I ПРВИ ЂАК: ( И кунемо ти се душе Срвина^ ХОР: { И кунемо ти се душе Србипа: . бићемо. једно пред Тобом. пре0 људма}Ствараћемо. љубићемо слогу. кроз Светосавље служићемо БогуУ ТРЕЋИ ЂАК: Слушаћемо глас... ПРВИ ЂАК: Са плавих висина Немањина сина!... ХОР: Немаљина сина Србина!... ДУХ: (Удаљу1ући се, односно светлост се лагано умањује као да дух одлази) Ко има пород као оваЈ што !е и велики, силни. нека га се бо./е/.» Правда је вечно божанског рода и ко /е има. он /е уз Бога!... И зато. децо, из срца свога, још једном у име Своје и Бога: за вечних дана благослов вама! ХОР: (Док светлост лагано сжшш . ј нестаје): Г За вечних дзна бл агослов нама!... (Здвеса> 2иа