Srpski narod
СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ
Коминтерна је предузела све да светзапали комунистичком револуцијом. Њена активност нарочито је велика у Европи, која у овоме тренутку претставља главни циљ комунистичког напада. Грађански рат у Шпанији, распад Бадољове Италије и немири код нас под командом Тита само су видне последице овог деловања Коминтерне. Преко својих органа и агената Коминтерна ради у свима народима на распаду националног организма и стварању хаоса у коме јевреји треба да шчепају власт у своје руке исто онако како су 1917 године у Русији већ учикипи. Различити народи различито се и понашају под дејством ове комунистичке акције и пропаганде. Они народи, који имају здраве погледе на живот, укорењене национале традиције и свест о својој националној индивидуалности, сналазе се много брже у овој опасности и организују отпор. Нвроди пак, који имају ман>е поуздања у себе, мање традиција и здравих погледа на живот и свет, подлежу лакше комунистичкоме утицају. Ово и сами комунисти знају па рачунају више са пријатељством ових других народа уништавају^и у већој мери оне прве. Српски народ спада у ред оних првих народа. Погледи на живот и свет, које је он преко своје народне књижевности, песама, приповедака и пословица усисао од својих старих, одвајају га у толикој мери од ненародног и нездравог. комунистичког учења да он врло брзо у томе учењу увиђа лаж и презару. Идеал српскоме човеку није проле^гер већ домаћин, није човек без морала и без поштовања других већ напротив човек који у поштовању других налази и своје уживање, коме је готчињавање моралним законпма његов понос. Кад бег Костадин зове у госте на славу свога побратима Краљевића Марка, Марко одбија да на славу иде јер је, к а Д Ј е п0 " оледњи пут на слави, био приметио код свога побратима »до три нечовјештва«. Прво нечовјештво састојало се у томе што је ценио своје госте по оделу, а то је било погрешно. Друго нечовјештво састојало се у томе што је више пажње поклзњао новој господи у новоме скерлету него старој у староме оделу. »Треће ти је, беже, нечовјештво У теби су и отац и мајка, Ниједнога у асталу нема Да ти пије прву чашу вина.« Народ, који је своју децу одгајио у таквим схватањима, прозире одмах сву лаж и превару комунистичког учења и бори се против тога учења. Српски народ се не сврстава случајно у табор антикомунистичких бораца: он долази тамо јер је свестан да му је само тамо место и нигде другде. Вести, које читамо у дневно) штампи о сталној борби српског народа против банди Тита и комг о су потврда ове истине. Исто, онако како је српски народ у Србији устао против комунистичке немани, устају Срби широм целога Српства и организују оружану борбу против безбожиика и протизника сваког национализма. Црна Гора, Ерцеговина, Босна, Далмација дају своје еинове у одреде за борбу против комунизма и тако рећи независно једни од других, Срби из разних коајева Српстга, устају иа
ПУТ СВЕТИ и истинити
оружје против онога ко прети да им узме њихову националну душу, њихово осећање припадања свсме српскоме народу, својим народним погледима на живот и соет и својим традицијама, Има Србин свој живот и није му ма Србин свој живот и није му потрабан никакав јеврејски или ко зна чији рецепт, који му комунисти пружају. Српски добровољци поносе се
тиме, што су у овој борби били први дижу-ћи српски барјак у борбу против комунистичке немани. Борбу, коју је генерал Недић истакао и за којим су добровољци одмах пошли, прихватио је цели српски народ. Српски добровољци су пресре&ни што Су дочекали да то више није борба само извесних делова српског на_ рода, већ целога српског народа. Нема данас Србина, који српски
дише, а да у овоме погледу није опредељен. Најновије вести које нам стижу из Босне казују нам да је Тиго морао да изврши нека чиш&ења у својим редовима па да ;е при томе ликвидирано од стране самих комуниста и петнаеат чланова самог Антифашистичког већа, Карактеристично је да је од ових петнаест ликвидираних чла-
XV ЧТХ М4 V?/ Ж Ж %\ Ж Ж ж у/ ж Ж ж м/ ж Ж Ж ж Ж м/ %\ М/
%\ Ж Ж Ж
* >н м/ Ж
Ж ^ Ж Ж Ж Ж ^ ж ж ж Ж ^ ХА ЖЖ Ж Ж /4\ /4\ /4\ ✓•ч А\ Ж 5^ ж %\ Ж %\ Ж %* Ж Ззобровољаи Тешке су патње притисле ти земљу, Свуда се лила крвца брата твог; Душманин страшни урло је у бесу, Помоћи само мог о ти је Бог. И реко ти је: „Иди\ синко, иди. Земља те зове. моли те и јеца. Народ те зове. крв те твоја зове, Зову те старци и преклињу деца." И ти си пошо. Јуначко раме Примило је пушку, верног теби друга; Пош'о си часно да умреш за груду, А против са*ане, што се КрсТу руга. Мајка ти рече: „Зар ти мораш, сине? Зар крв ће твоја слободу нам дати?" Ал' ти је ућута; благослов затражи И рече она: „Нек те срећа прати..." Велика чета. све синови први, Ко орли бели жељни чистог зрака За здраве груди, где дух здрави живи, А бистре очи не трпе им мрака. У кланцу борба. Сунце топло сија Свуд поклич „напред". свуда јуриш љут; Другови знају свој задатак тешки: Црвеној аждаји стати свуд иа пут! Разбио је твоје јаке, младе груди, Пао си, јуначе! Зликовачки куршум Разлила се крвца по земљици твојоЈ Да из ње српска зора нам заруди Погреб. Венци и цвеће, јецај сузе вреле Јаук добре мајке и бол сестре мале Уздигнута чела другова ти дичних Заклеше се теби кад ти плотун пале. Почива.1 у миру. Вечна ти је слава! Живо-т ти си дао за свој народ часно Путем ће твојим сваки од нас поћи Мрети за земљу свето је и красно. У предвечерја када те прозову И небом име одјекне ти само Скинутих капа у молитви тихо.1 Рећићемо где си и зашто си тамо". ВИДОСАВА БЕБИЋ. студ. мед. Ваљево
Ж Ж Л\ /4\ /4\ *; /44 \»/ -'*\ ^4\ /44 /4\ >8 *
ж ж ш ж м/ Ж м/ ж м/ ж м/ ж
ж Ж ж ж Дч м/ ж
ж ж ж Ж
.V '.У 9 . 1 .#/*?. у л'А Ј
ШШШт ш 1 , :
Шж ШШШШШШШШШШШШШШ!^^ * • - < ч
т
Ш к, ^ » 1'Х»аи^«(.улу.&л..,'.у<
Добровољци еу омогу1>ипм ееп>аку да ее кроз мир и ред раду на своме двму и сво|©Ј њм»и, Арх. В. от. С.Д.К.)
нова комунистичког Антифашистичког већа четрнаест Срба. Срби дакле постају сметња Титу и његовим комунистима и у самоме његовоме политичкомв штабу. Зато их и убија. Другојачије међутим није могло ни бити. Србин у партизанским редовима може само да се осећа превареним, никако другојачије. И тада му не остаје друго него, или да увиди да је преварен и да из редова партизана бежи, или да остане и даље у превари па да буде затим једнога дана од самих партизана ликвидиран. А то је све због тог што српски народ има свој пут, пут домаћински и национални а не пут пролетерски и интернационални. Зато је и Пут којим српски народ води генерал Недић и на коме га српски добровољци тако верно следе, прави и једини српски пут у овој огромној светскоЈ катаклизми. Пут свети и истинити. Тако нам Бог помогао. Добровољац из Лике Писмо једног добровољца „Драги друже, Одрекао сам се свега оног што је до сада усхићавало моју младост, и свег оног чиме сам се досада заносио. Игра, песме и дево.јке, моја .једина разонода, не интересују ме уопште више. Уосталом, већ прилично је времена од тога, јер су се моје мисли почеле заустављати на друкш стварима: на несрећама мога рода и народа, предатог крволочно.ј црвенод аждаји, која покушава да што више крви попије из шеговог тела. Зауставиле су се на оној безбројној српчади, која су исто тако постала жртвама крвожедног бандитизма. Ето, због свега тога латио сам се оружја. Иако млад, сматрао сам да ћу с пушком у руци на бранику отаџбине, моћи да се супроставим сваком гробару Српства. Млад сам, али знам да само ми млади можемо придонети својим жртвама, опстанку и срећи свога народа, да спасемо преостало српство и да докажемо издајицама да се свој народ спасава дајући за њега наше животе, а не прима.јући за сваку палу српску главу фунте и стерлинге. Овим и оваквим људима, ко.ји су свој народ напустили у надтежим тренутцима по њега, судићемо некада и по правди Бога истинога! Уврстио сам се у редове оне омладине, ко.ја је свесно пошла оним путем, који је обележио наш узвишени војсковођа, генерал Милан Недић. Ми смо његова сабља димискија. Када сам полазио у добровољце, нисам ни на шта друго мислио, већ само да ли ћу бити достојан да будем у њиховим редовима. Узда.јући се у себе, ја се данас налазим на њиховом путу. Повео сам са собом пре кратког времена, чак и свога брата, ко.ји је напунио тек петнаест година, али који је исто тако пун енергије и воље да се бори за идеале својих прадедова. Заветовали смо се заједно и сада знамо обо.јица да ћемо, с вером у Бога, корачати на путу српских добровољаца до краја својих живота. Поздрављам те на кра.ју, драги друже, нашим добровољачким поздравом: С вером у Бога, напред у победу! 'Данило Бож. Милошевић, добровољац 4 чете I бвтаљона V пука