Srpski narod

Стр&на 2

СРПСИИ НАРОД

19 фебруар 1944

СТАЉКНОВЕ ПОДВАЛЕ Стаљин у све краћим размаКима пласира по једну пропагандну паролу којо.ј је циљ прикривање. правих намера, ко.је сж жели постићи овим ратом. По плану који је свакако унапред створен он обмаљује заглуиелу демократску јавност, прнказујући јој се као човек којн не жели да промени не само полшичку него и духовну слику света. Стаљии је, у носдед1ће време, врло склон комиромисима и при еидним попуштан.,има. То је чињеница коју његови демократски савезници, а и они који мисле у иетим категори.:ама као н демократека јавност. ш.мрешно схватају. Из факта ко.ји је ту они изводг закључке, који нису реални. Стаљин такТизира, али не иења чиљ. Наарогив. он тактизлра заго да ба до циља дошао што пре. Као доследан Лењинов учеиик он се руководи принципом да је сае дозвољено ради постигнућа главмог ииља — свегске бољшевичке револуци.је. Лешии је о потреби тактизирања писао овако: „Водиги рат за свргнуће светске буржоазије, а уцавуед се рдрећи лавира*ља, спс) разу.ма и компромисз са свим могућич сааезииаама, зар то не би била безгранично смешиа ствар? Зар то ие 6и личило на путника. и,и би имао да се попне на висолу гор.у, па се унапрсд одрекач идења понекад завијутцима иа којима би се враћао наТрзг да 64 се лакше попео на взх брда?" Сам Стаљин допупио је оао Лењиново схватан>е овако: „НиЈе ствар у реформама. у комгромисима и V договорима, него у употреби коју људи учиие од реформи и споразума. Реформа се у револуционарнај так тици претвара у оружје утврђења револуције. у упориште даљег развића револуционарног по крета. Револуционар црима реформу зато да би је искориетио аа ствар револуционарвнх припремз маса ради сзргиућа буржоазије." Стаљин је револуционар. И то револуционар већег историског фо.рмата, него што то обично мисле просечни људи, који се дају саблазнити шеговим тактичким потезима, ко.је треба посматрати кроз призму његових оригиналних схватања, а не кроз призму пропаганде, ко.ја хоће да заведе. Као и сваки велики револуционар Стаљин је доследан себи. Све што ради у гшследње време, он ради да би што пре остварио победу бољшевизма и светску реаолуцију. Ван те две идеје Стаљин се не може замис.лити. Они су израз његовог бића и главни смисао његовог живота. За њрга је споредно на ко.ји ће вачин он убрзати процее остварења светске револуције — да ли оружаном победом или пропагашшим иримамљивањем простих иародних маса из оних земаља, које се налазе у непосред но.ј близини Сов.јетске Уније и које, по бољшевичком плану, п;рве треба да осете „благодети" бољшевичког поретка. За ову последњу недељу дана Стаљин је измислио иову пропагаидну крнлатицу — појам декапмгализације. Он се, тврди његова нропаганда, више не бори против национализма и религије."иего против капитализма који, тобоже, угњетава радни иарод. Он само жели да тај народ ослрбоди каниталистичког јарма превиђа.јући да се у Европи врдо добро зна да је Совјетска Уни.ја земља не индивидуалног капитализма, него земља државнот капитадизма коди је још гори, бездушнији и тиранскији од капитализма демократских земаља. Зато паролом декапитализације Стаљин жели да прикрије све оне ужасе, ко.је припрема свету за момеиат преузимања власти. Декапитализаиија је нови пропагандни трик, ко.ји је срачунат на то да обмане и заведе. Само што се Стаљину не може више веровати. По правилу да се тешко верује човеку који једанпут слаже. А Стаљин је слагао не само једанпут. него је стнл његове пропаганде.

ЗАТИШЈЕ

Зар се може говорити о затиш;у када се бије огромна битка на цедом Источном фронту и када се у Лужно.ј Италији одигравају тешке борбе? И поред свега тога, што Срв.јетн бацају Нове и нове снаге у жариште Источног фронта, и поред свега тога, што Бритаиопмериканци улажу све'напоре да би постигли бар микроскопски успех на Александеровом фронту. — ипак се сада може говорити о једном стратегиском затишју. Совјетска зимека офзнзича изгубнла- }е почетни темпо. Додушг, Совјети су заузели у току прошле недеље неколико места, неколико десетина села, али то није више стратегиска акција, то »е убирање тактичких последица битака претходпих недеља. Мења се линија фронта. Ствапају се испупчења к удубљења. А немачка Врховна команда и лаље иаставља сво.ј сиетем одбране са малим снагама протиг огромних снага непријатеља. Спровоћење таквог система захтева страшан напор живаца тих малобоојних бораца ко.шма је по верена одбрана огромних сектора фронта. Али такав систем има ту предност што немачки губипи нИкад нису равни совјетским. Баш напротив, совјетски губици су десетоструко већи од немачких. То је већ доказано у 50 битака. Сада је опет доказано у битци измећу Бсрезине и Припјата, која је трајала месец дана и у којој је на сов.јетскод страни узело учешћа нишга мање од 30 дивизија. У то1 битни Немци су изгубили 1.584 мртва, док су Совјети имали (према документованим по дацима) преко 16.000 мртвих. Ос.им тога Немчи су изгубили око 5.500 рањених. док је на совјетскђ.ј странл било рањено 3540.000 војника. Према томе, немачки губитак- износи 7.000 људи. а совјетски — до 55.000 људи. Код таквог односа губитака није штета изгубити нешто територи1е. Немачка плански кскоришћује залихе територи.је ко.је леже. на Ис(оку. а -ко.је сачињавају зону стратегиског маневрисања. Искоришћавајући ту територи.ју и постенено жртвујући ту тернторију, Немачка има могућности да задрасава совјетске офанзиве помоћу сразмерно малг војске. Зато је Немачка у стању да држи у потпуној прннремности неколико стотнна дивнзија стратегиске резерве. Где ће та резерва бити употребљена? Има доста знакова да немачко ратно воћство и даље сматра Источни фронт за главни фронт овога рата. И даље сматра да ће се одлука рата извојевати баш

на овом фронту. И даље сматра да ће- коначна победа Европе бити постигнута на Истоку. Али, има и других знакова. Има индици .ја да иемачко ратно воћство скат.ра за неопходно имати велику сграт&гиску песницу која ће ударити непријатеља на другим бојиштима, а не на источном. Очекују се на другим бојиштима догаћаји, у којима ће немачка стратегиска резерва узети огромног учешћа. Не морамо сада прецизирати где ће бити та резерва употребљена. Или на једном од сектора европске границе, где се за сада не воде борбе, или на оном сектору, где су борбе у току. Али главно је да се иажња свих војних стручгг.ака Европе окренула лећима ка Истоку: на Истоку се ређају догаћаји, али актуелии догаћа.јн се раћају не на ИсТоку. Где ће да се роди, видећемо можда ускоро. Као једна мала претходница тих догаћаја, интересантна ,је битг:а код Нетуна и друга битеа код Касина. У тим борбама сукобила се британоамеричка офанзивна где.ја са немачком одбранбеном лдејом. Резултат је ваше него повољан за Нсмачху. Код Нетуиа Александер је већ искрцао девет дивизија, али не може да прошири мостобран и налазн се у дефанзиви. Немачка далекометна артилерија потапа сваки дан британоамеричие тран спортере у лукама Нетуно и А.нцио. Нетунске операције претвориле су се у тешку бруку за Бри таноаме!зиканце. Поход на Рим — то је лозннка. Седење код Не туна — то је стварност. Можда нису сви очекивали да ће Александер одмах из Нетуна утрчати у Рим. Али су скоро сви мислили да искрцавање код Нетуна ставља у тежак положа.ј немачке трупе код залива Раете и Монте Касино и да ће те трупе морати да се повуку са својих положада, како не би били отсечени од своје позадине. Мећутим. маршал фон Кеселринг победоносно наставља борбу код Касине, као да се никад није искрцао код Нетуна. Ова хладнокрвно-ст немачких трупа најбоље карактерише њихоку увереност у своју надмоћност над британоамернчким трупама. Та увереност није само духовна снага неколико Кеселрингових дивизи ја. већ је духовна моћ свеколике немачке војске а та моћ осигураза иобеду Рајха над непрн.јатељем Европе. М. Војнопић

КО СЕ БОРИ ЗА ТИТА А КО ПРОТИЗ ЊЕГА

зц

*■*

Лоноеимо два снимка П. К. извештача са терена где се воде борбе са Титовим бандама. Леви снимак нрикалује један пронагандни пл кат у коге Титр позива у борбу нод лозинком „Сви на фронтЈ" Десни енимак приказуЈе два сељака вз Босне: Милош > Јов»-

возић и Бранко Мвлошеваћ еу једном нрилкком од 3 и по часа ујутру до 10 наеова пре подне ишли тајнпм н непроходним стдзама но иеиу живота да 6(1 ебапестиди једну немачку једшшцу да су партизани микир^да пут и поставиди заседу.

Тито тражи...

Стаљин Је јавно истуиио *ао' Титов нокровител.. У иочетку, одмах после конференције у Москви, Стаљии је режирао комедију са ти10м иза кулиса, желећи да Титову акаију и шегову такозваиу ,,влад> а прикаже као израз народног р..сполошеи>а нз тери1 орнји Југослдвије. Касније га је постепено све више нотпомагао док, најпосле, није јавно иступио као шегов нокрозитељ. Према вестима из Лис_6она совјетска влада је озих дана поднела британској влади захтев „маршала" Тита у коме се од англоамерикаиацз тражи, да се Титу ставе на расположење блокирана новчана средства бивше југословенске дршаве, која су у своје врсме депонована У Амернци. У својој борби против емиграитске владе у Камру Совјети су оки . а потезом орешди у иов напад, који је врло тежак за емигранге пред кОјИма се указују врло тамие иерснективе и са ове стране. На рачун депоноваиога злата из бивше југословенске Шродне баике издржавала се емиграција сзе до данас. Како се да наслутити то издржавање може бити доведеио у пнтање, јер Тито сигурно неће попустити у свом тражењу, које му обећава вслика средства за нласирање своје пропаганде у Америци и Енглеској. Он хоће да иародним средствима, која су отета и однета из земље, финансира своју проиаганду која је директно унерена против емигрантске групе, која није хтела да се ириклоии Стаљину. Зато Је скоро њен предлог за закључење пакга о пријатељству са Совјетском Унијом био драстичио одбијен од ссвЈетске владе. Из овога тражења може се извести неколико закључака: прво, Стаљин је са Титом и за Тита. То је чињеиица, коју преВмђају само они наши глупаци, који желе да остану у добрим односима са Стаљином борећи се протиз Тита и уображавајући, да ће надмудрити Стаљина, ако му шаљу иоздраЕне депеше нри-

знавајући га за свог савезника. Овпм Стаљин и њима заврће шију, јер им извлачи упориште испод ногу; друго, 1 ито хоће да емигрантској влади отме је^дини извор средстава за живот и да је тиме осуди на подношење беде и постепеио скапавање од глади; треће, за своју пропаганду у иностранству убина и злочинац Тито хоће да упогреби народно злато, да се у земљама глупе демократије, у којима сву штампу у својим рукама држе јевреји, прикаже као борац за демократиЈу и као стварни савезннк Англоамериканаца. Он у тосле моше успети јер ће га вомоћи англоамсричко Јеврејство и Јер Је демократска буржоазија преглуна и преинертна, да схвати у чему Је ствзр. Тнто намерава да сва своЈа недела, све преступе и сва пустошења нрсбаци иа другога, а он да испане витез и савезиик; Што Је наЈинтересантније Енглеска Је склона да му ово омогући. Према ' добијеним вестима „британска влада озбиљно разма тра Титов захтев и већ Је предузела одгОварајуће кораке". Значи, да Је и она оставила' на цедилу Пурићеву владу, што се, уосталом, посведочава и овом вешћу из последње емисије каирског радија на нашем језику, ©Лржане 14 фебруара. После исцрпљеног програма спикер је дао ово НАРОЧИТО саопштење: „Јављамо нашим слушаоцима да се од сутра, 15 овог месеца, емисија на српском ЈеЗику, коЈу смо давали преко радија Каира у 20 часова, ПОТПУПО УККДА .-У^то време даваће се емисија на ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ." Тито тр: жи — Енглсска иснуњава. I

ДВЕ ЕНГЛБСКЕ

(Наставак са 1-ве стране)

ме десолидарише са мржњом која инспирише Черчила у овом 'роту и, најури његове јеврејске јатаке и господаре. Ч ^вечанство јбш верује у цивилнзацију и хуманост и поред тешког искуства у овом ргту. Ојо још верује у здраву свест емглеског варода, да ће бити у етању да на време обузда мрачне силе Енглеске, које од (едне културне и цивилизов:>не земље ствзрају порриште јевре.јско — комуннстичког вршљања проткадо најнижим људским инстикктнма, Нама је Добро по'Знато д» су 1935 године Екглескз и Немачка- биле н.а на.јбољем нуту да се споразуму, али да је тај споразум покварила Француска Леоца Блума и његових јевре.:ск(№ сателита. Нека бар данае V овим траГичним чаоезмма које поеживљује цео кул тхрни свет енгле.скк на.род сгшечи Чер'"ила у продужењу његовпх нацора који воде Енглеску у самоубиство. У наступајућо! години. одигоаће се судбоносни војиички и нолитички догаћа.ји, који ће изменити мапу света. Нска би у то.т години, Немачка иза.ржала борбу чак и у бдбрачбеиом смислу, Еиглеска ће ж>рати поклецнути јер те усамљена. У том слу ча.ју пад .је Черчила неминован а са њим падлју и читави 6 уљуци јевре.јских финанси.јеких магиата и политичара. Тада ће се. Енглеска ослободи1и својих вековних угњетача и проузроковача-честих ратова и садање европске катастоофе, па ће своју судбину положити у руке енглеских правих цатрио та, који данас труну невини по

концентрационим логорима лишени слободе и патриотске делатНјЈбсти. У та.ј преокрет ми дубоко веру.јемо, али изражавамо бо.јазан, дз ,не буде доцкан после свих тешко почињених злочина над европским народима које је почииио Черчил v друШтву са јевре.јском мафијом и енглеским плутократима за време овог рата. Националну кризу ко!У поеживљује данас енглески народ, треба што пре пребродити у интересу европске иивлиизаци.је али и ради спаса Енглеске и њеног народа. Енглеске патриоте морају што пре остати победиоци у ј?емљи. У противном, Енглеска ће бити бољшевизирзна горе, него што је то био случат Са царистичком Русијом у току првог 1 светског рата. Б. Ђ. Н.

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговорзн за содржину листа: Велибор Јонк^. ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степеништв (Палата Изеозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Крољице Наталмје 100 Тел. 21-772 Тро/лесечна поетплатв 48 динара шаље св преко »Пресв«, а. д. Влајкозићева 8.