Srpski narod

СГрап 2

СРПСХИ НЛГОЦ

4 мтгт Т94?

НАД ОДРОМ АТЛАНТСКЕ КАРТЕ

БЕЗ СРЕЂЕ

Дописник Дејли Мела и 3 А»герике пише да се Енглези морају припремити на веома оштру антибританску кампању. У тој кампањи биће говора о потреби да се Бермудска острва дефинитивно задрже у поседу САД, дакле да се коначно оду зму Еиглезима. Да би се ова.| захтев могао лакше протурити кроз претсто.јећу америчко-британску дискусију, Американци намераваду да оштро нападну Енглезе зашто не напреду.ју у Бурми и зашто не помажу С.једињене Лмеричке Дрнсаве у Тихчзм океану. Дакле, опет је на помолу 1една велика свађа између „браће". Вероватно ће Енглези, и поред све сво.је хладнокрвности одговорити прилично. оштро, јер су они бесни на Американце ко.ји су својом детињастом политиком створ"иљи немогућу ситуациду у областима које су важНе за Британију. Посредовањем Американаца Ви шински је добио могућност да ое такб комбтно о"сећа у Алжиру, да је довео \ ту земљу око 4000 совјетских агената. Стотине агената мота.ју се и у Јужној Италији и ствара.ју такав неред, који кочи све политичке планове Лондона. Ова бољшевизацијз извсстгих области Медитерана утиче на држањ.е Турске. Констатовано је да. се у последње време Турска знаетнб удаљила од евог ста рог при.јатељског стг.ва према коалирцима. Своје страховање пред појачањем совјетског утица.ја у случају даљих пријатељских преговарања са Британоамериканцима утиче на став Тур ске. Али „Турци као вешти политичари прАкрива.г-у тај страх и објаШњавају своје хлађење пре>' ма коалицији тиме штб т .урска земља није довољно наоружана. Они говоре да Турска не би )иогла да и.чдржи, да се одбрани од ваздушних напада, амо би се умеш.ала у рат. Турска преко свог пресбироа званично из.јављује да ,је Енглеска испоручила Турско.г само 6°/о обећаног раггног материдала. . Ово смањење британоамеричког утицаја на .југу ,је од такве важности, да не може бити ком пенвирано викаквим политичким дбгађајима нли политичким покуша.јима- на северу. У центру пажње у току претходне недеље било је оно што се' дешавадо на Истоку. А то је стварање комунистичке пољске владе V Москви, која ,је узела за себе назив „национални .одбор". Тај национални одбор је почео своју делатност једним антинационалним актом: признао ,је за источну границу будуће Пољске Керзонову линију/, тј. такву границу, која оставља ван Пољске велики пољски културни центар Лавов.

У њо.ј смо видели само један пропагандни манев-ар. Али Енглези су до сада глумили сво.је усхићење према тим „високим иачелима", која су изражена у то.ј карти. А сада на.јозбиљни.ји енглески листови констатују да је Британи.ја морала отступити од онИх начела „ради којих води рат". Ово покајничко признање енглеска штампа пропраћу.је дедним приллчно конфузним извињавањем: Британи.ја не може да се такмичи У снази са Сов.јетском УниЗом и са С]едињеним Америтаим Државама. Ово ; констатују озбиљни британски политички стручњаци. М:ње овбиљни покушавају да умире Енглезе разнИм' глупостима. Један еиглески лист је ових дана писао отприлике■ овако: „Без обзира да ли ће источна граница Совјетске Уни.ј.е бити на Висли, или на Одри, и'ли на обал"и К"нала. влает на'д Европом биће подељена измећу Лондона и Москве." ! На то би се могл оодговорити да би власт над Енглеском била у рукама Москве ако би. се совјетска граница помакла до Калеа. Али у овој смешно.ј тврд њи енглеског листа има нешто озбиљно: Енглези и даље сањају о власти над Европом, не водећи рачуна о оној пароли која гада одушевљава -све европске на.роде, а која гласи: „Европа Европљанима." МЕС

..... Оборен са* ивиад Алтта. Нисам могао да се одбраним. Исувише много немачких ловаца. Ваздух је пун падббрана. Висим сада на једној проклетог стени. Са прело.мљеном ногом не могу доле. Луди снег, Немам шта да ј-едем. Морам полако да се смр знем.. Мислим на Лили. Долази трећа ноћ .. Ту цедуљицу нашао је немач ки одред за спасавање у џепУ једног од америчких пилота који су се присилно спустили на ал писке глечере и стене. Трагитаа ,је еудбина ових стотину људи од ко.јих је већи део већ приликом долира са земљом, или боље речено са ледом, д'обио такве повреде да је морао или на месту умцети.. или за крат^о времв • заспати вечитим сном.у тр'м царству леда. Свега 114 ави.јатичара. могли су да да,!у сигнале, тра>Лећи помоћ. Свега II њих било је спасено, захваљУ1Ући невероватном пож.ртвовању немачких алпис.их стрелапа и мештана. који су пошли у брда ,у ко.ја никад не иде човек за време зимских бура. Ова трагедија изнад Алпа Је најбољи доказ . јачине немачке одбране. Дбказ се састо.ш не само у томе што ни изненадни н<1пад Британоамериканаца преко Алпа није имао успеха. већ је био осујећен од стране немачких лована. него је доказ зато што су Британоамериканци морали да покуша.ју да нападну тим правцем. јер на другим такорећи „нормалним" правцима немачка одбрана де ћеодољива. Када у тбку" тсст даиа Немци обараду преко 600 четвооомоторних авиона. и дош известдц број пратећих ловачких авиона, онда је то доказ да ,је Немачка успе-

ла да вргипвтк отпор вротна аеро-терора. Ово делуде утолико фрагЈантни .је на светску давност, а нарочито »а Енглезе. што Енглеска ниде умела да организу.је заштиту против немачких ваздушних напада^ који следуду као одговор на британоамерички терор. Приликом последњих страшних напада на Лондон, немачке формациде имале су губитак коди ниде био већи од 1%. Код Британоамериканаца губици су се попели на 20%>, а деданпут — ; скоро на 50%. Под таквим условима- тврдоглавко Черчил намег рава дз настави ратовање у ваздуху, . Немци. су за даље опе'рациде припремили нова чуда технике, о коЈиМа већ пишу британоамерички листови, а о кодима де говорио: и Черчил. сматрадући да ће Немачка употребити чак г авионе без пилота. Не можемо знати каква ће бити употребљена средства'оД стране Немачке, али знамо да је већ употребљена „дебела Ема". Кажу: то де буре са неким зедтином коди има дош веће запаљиво дедство од фосфора. Енглези добидаду заслужени "одговор. Авијацида. падобра.нци —- то де сада модерно. Чак и син Черчила Рендолф постао де падобранац. па се спустио код Тита. где треба да врши улогу офлцира за везу. Кад де стаСи Вннстон натерао свог сина; коди де кроз цео рат седео у луксузним апартманимд великих штабова, да иде у лутадући штаб Тита и да се изложи и' отгасностима, и Примитивним животним приликама, онда де то врхунац предусретљи воети према дедном бандиту. Бан дит де пбтребан Черчилу, јер

Да сте гере улаека Америке у Америка је помагала Еиглеасу и рат тражили разлоге за ступање Француску, а после слома Фран-

На краду крадева ово призна в»е љиније Керзона од стране са мозване пољске комунистичке владе, ова сагласност Стаљина на Керзонову линиду (под условом да ће цела Пољска бити совјетизована) и ова британска предусретљивост према совдетском нацрту пољске границе дуж Керзонове линије претставл >а.ју политичку комбинациду дру гог реда. Али ова комбинацида другог реда изазива дедну комбинациду првог реда А то де да будућа Пољска, какву де замишља.ју Енгле^и и Совдети, треба да добије на западу компензаци.ју за оне териториде коде би изгубила на истоку. То значи да би се Пољацима . доделио низ изричито немачких земаља. Ово је отступање од принципа- Атлантеке повеље. Атлантску карту никад нисмо сматрали за докуменат од традне вредностћ. Ни за докуменат АА кратке политичке вредностн.

Америке на ратну позорницу не бисте их могли наћи. Никакав интерес, никаква ствар на потреба ниде диктовала Америци да прелави преко два океана. Па зашто де онда.. Америка заметала кавгу? То се питање могло поставити и за време прошлог светског рата. Никакав интерес,. никаква невоља-, никаква потреба да осводи нове земље ниде налагала Америци да дође у Европу и узме учешћа у крвавом окршаду. Па зашто је онда Америка учество^ала у прошлом и зашто учествуде у садашњем рату? Ето дедног великог проблема за социрлогиду, и то де највећи проблем данашњег рата. Решење тога проблема треба тражити у менталитету америчког народа. Оно што се зове национална охолост. то де код америчког народа развидено до пароксизма. Посматрачи су довд давно. уочи-' ли да ни у шта Америчанин не веру.је тако фанатично као у Америку, у њену моћ и њену будућност. Нидедан народ ниде тако убећен у сопствену.вредност и у своду супериорност према другим народима као амерички народ. Америка де арбитар света, тако мисли Америчанин. ■— и ништа у свету не сме бити- што би било мимо вољу Америке. Кад де нзбио сукоб између Јапана и Кине, симпатиде Америке' биле су на страни Кине. Али то нису биле платонске симпатиде: Америка де помагала Кину тако активно и све више да де Јапан надзад био принуђен да Америци обдави рат. Кад је избио оат у Евроои.

цуске наставила де да помаже Енглеску. тако да де и Немачка била принуђена да Америци об дави рат.

(Наставак са 1-ве стране) Сада се истопжо и таЈ остатак енглеског угледа, Енглеска се данас налази у врло пезгодном положају и са моралне. и са политичке и са војничке тачке гледишта. У заједници такозваних уједиње.них народа, уствари у савезу са АмерикоМ и Совјетском Унијом она је и брпјно и по снази оружја најслабији паргнер. Зато се у енглеској штампи истиче да се Енглеска ни физички ни бројно не може такмичити са Совјетеком Унијом и са Америком. Оне је на гоме плану потпуно превазилазе, а она сама потрудила се да ову моралну образину скине са принципа и метода своје полиТике и да се целом свету прикаже у паготи свог себичног и бескрупулдзног политичког пословања. Уз то још бољшевичка пропаганда плански разара унутарњу отпорност Еиглеске обил.но искоришћавајући савез, који постоји између Енглеске и Совјета. У Енглеској влада забринутост. Проузрокавапа је стицајем политичких * привредних прилиЈга и интересантна гсао сиптои овога што може доћм, •

Тако је сал Америка у рату с двема најорганизованидим народима на свету. Она де тако постављеиа пред надвећи војнички задатак пред кодим може бити дедна земља. Истина, она ниде сама: с њоме де цео англосаксонски свет, с њоме су Кинези Чанг-Кај-Шека, с њо>ме су бољшевици: али цела та коалицида ниде у стању да победи Јапан и Немачку. Да рат убрза, Америка де сад принуђена да пРелузме надцећи, на.јтежи, надкрвавиди подухрат овога рата — инвазиду Западне Европе. Да ли ће тад задатак моћи извести и како ће се то свртити, видећемо. Овад рат, то де надвише аме рички рат. Без одобрења Америке он не би могао бити почет, без помоћи Америке он се не би могао наставити. Стога де Рузвелтова одговор ност овога рата. Рузвелтова игра то де игра ва банк. 1 Међу свима политичарима нашег времена Рузвелт је надвећи хазардер. Да ли је он свестан тога? Крста Цицварић

игго вшие и*а лврме ожо Тнтш, тим ће се мање расправљати о најнезгоднијод теми за Черчила: о другом фронту. Генерална проба другог фрон- 1 та код Нетуна остаде и даље једна тешка бруг^јцза Британоамериканце. Код Касина Американци су већ исцрпљени. па су тражили од Енглеза да их смене. Енглези су то учин.или на еиглески начин: послали СУ Индусе. Черчил тврди да невреме омета операциде у Италиди. Ово де надглупљи изговор. када се зна да стопут јаче нсвреме не смета операцијама на Исто.чном фронту. На том фронту је сада дошао. кРај зи.ме. Са зимском офанзивом де свршено. Долази, а понегде де већ дошло. топљење снега. и армиде су већ заглибилв у блату. Већ можемо да направимо пр-' ви биланс овогодишње зимске офанзиве. Совјети су напредовали од Лењинграда до На.рве И Луге, ,од Житомира до Луцка и задобили мало терена код Кривог Рога и Никопоља. То је све. А упропастцли су целу ту такозвану зимску водску. коду су с таквом муком припремали. Величина совдетских губитака види се по томе. што су у току последњих недеља Совдети морали да обуставе своде нападе већих размера и да се ограниче и« мале удзрце на више места. Совдетска зимска офанзива н»1е нимало поколебала немачку снагу. Харолд Кинг пише дуче из Москве: „Уз сваки немачки корак у повлачењу повећава се отпорна снага немачке војске." Исту констатапиду морали су Д а учине и Американци. Нзихова офанзива де потпуно застала у. области Гвинеде и на Ново! Помераниди. Дакле. систем напада познат под именом „острво по о^ Гстрво" је пао на испиту. Друт и .., нападни правац преко КагооЈгичских и Маршалских острва такође ниде дао Американцима никаквих преимућстава. Маневри њихове флоте имали су као резултат поновне губитке у носачима авиона и тешким водним \единицама, а нису могли да натерају главнину јапанске морнарице да изађе из свог тајанственог става ишчекивања. На бурманскод граничи Енглези су доживели један тежа,к пораз, изгубивши читаву дедну дивизиду. Као контра-маневар, али не у тактиии, већ у пропаганди, они су сада објавили „надвећу победу" код Аракана. Али ни поред бегкрадне лажљивости своде пропаганде нису смели да изуме више од 1.500 убидених Јапанаца. Кад се боре две империде. онда де безначадна борба у кодод' погине .1.500 водника. А питање је ла ли су'они уопште погинули. Мећутим, губитак 20.000 Енглеза и Индуса коди су припадали седмод дивизиди, а ко.да де сатрвена ових дана, је неоспорна чиње^ иииа. И на бурманском фронту Енглези немаду среће. Кажу да у рату не постоди луда срећа. Срећу има вештиди. Зато ће ратна срећа, а и коначна победа, бити на страии Тројног пакта. * М. ВојновиИ

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор ЈониК ВЛАСНИК: Мих. Станкоаик из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772, Тромесечна лретплата 48 динара шаље с а преко »Пресв«, а. д. Влајковићева 8.