Srpski narod

СУЈР— Ш

хтжкш ПАГОШ

17 м*рг 194$

БРИГЕ НОАЛИЦИЈЕ

У рудиишшш 9гм У Јужсм« Велсу спрема се штрајк 25.000 рудара. Петролејски пла^ Рузвелтових сарадника наилази на индигнаци.ју Черчилових сарадника. Држање Индуса. сгјречава Маунтбатенову офанзиву у Вурми. Цео свет се згрануо због сенгационе кшиге чувеног америчхог новинара Валтера ЛипМана, претставника вашингтонских водећих кругова, ко.ји је написао да каолација не може гарантовати границе држава { које граниче са Сов.јеТскоМ Унијом. ВатикаН оштро Цротесту.је прбтив бомбардовања Рима од стране Британоамериканаца. У Шкотској на изборима пббедио је претставник сепаратиста. чије су лозинке: „Овај, рат није шкотски, већ енглески рат". Зато нека Енглези настављају сами борбу." У Шведској и поред иајјаче британоамеричке пропаганде расте Непбверење према СовјетиМа. Шпанија осећа све Већу индигнаци.ју због привредиих санкција АнглоамерикаНаца прбтнв политике шведске Неутралности, Уредник водећег енглеског листа „Кавалкаде" X. Г. Уелс ббјављује.члаНак у коме пише: „Са Британском империјом је свршено". „Дедли Експрес доноси Чланке из кодих се види забрннутост Енглеза због америчког империјализма. У Шва.јцарско.ј критикују Енглеску због њених бдноса врема, Совјетској Унија. То сг сВе-бриге коалНције,. о кодима се расправЉало ових дзна у штампи и у .јаВности. Али, то Су ситнше бриге, јер постоје много крупније. После две дедеље узбуђујућих вести о притиску на Финску, после две недеље донбшења сензационалних извештаја и наслућивања, Рајтер од.једном јавља: „Из Фиаске ништа ново." Значи,. да иешго 8е ИДе тако како би то желели у. Лондону, Вашингтону н Москви. На супрб.тном делу европске Шолитичке табле ствари иду још Гбре пб коалицију. Турска не жели да уће у рат.'Енглеска прекида војне преговоре са Турском, обуставља во.јне лиферације, прекида- дипло-матске преговоре о измени турске полнтике, обуставља (ово ,још није Пбтврђенв) размену рвбе са ТурскбМ. Ова оштрина брИтднског односа према Турскрј ниде карактеристична за енглеску политнку. За*о имаМо осећај да се овде ради о једној фингираној игри: Енглеска у сагласности са Аме?>иком и Совјетима тера Турску дз уђе у рат. Али истовре^ено Енглеска Ми1ио знања Америке и Совјета наговара Турску да не уђе у рат. ; ЈГурска. ко.ја би заратила. је потрсбма коалицији. Турска која не би заратила ,је потребна Бри:танији као чувар Блисквг Истока и источног дела Медитерана, а такође и Балкана од Сбвјета. Блиски Истбк јако забрињава Британију и САД. Американци слабо разумеју арабљанске прбтесте противамеричке намере да се ,Палестина коначно додељује јевре.јима. Американци су ипак у бризи за Блиски Исток, (који сматра.ју за своју будућу петроЛе.јску зону) затб што је Совјетска Унија почела велику игру панисламског кар&ктера. Енглези се брину за Блиски Исток, и 8бог тог совјетског панисламизма, и због панарабљанства Које одлучно устаје против про.јеврелске политике у Палестини. Када већ Ирак, послушан према ЛондбнУ, као и ЕгиНат, потпуно поТлачен 6Д стране Лондо-на, оштро протестују против вашиНг тонске намере да се у Палестини створИ јеврејска држава, онда Лондон им'а б чему да размисли. Балфурбва декларација у ^ветском рату, која је јеврејима марловито обећала н^ЦивналНи дом, кварила је читавих четврт века енглеске планове на Блиском Истоку. Обећање националне дрзкаве јевпејима. онемогући ће енглеску политику на Блисквм Истоку. У твт тт'шггтчп у ашмиа блискоисточког Комплекса сто.ји такоће и сов.јеТски захтев да се бољшеВицима преда један дев бивше италијанске Мббнарице. Руска флота је за време Ка* тарине II уплбВИла у Средвземно мо'ре. После тога је Ем-леска у току једног н по века улагала све напоре да се то не понвви. ПолиТика која је постала традицијом, јер је настављана више од 150 година, не може да буде напуштена, и зато Лондон има сада доста оснбВа да буде забринут због тога што ће Совјетска Уни.ја добнти неколИкб ратних бродова на Медитерану. Лакомислени Американци не схватаду тв исувише взбиљнв. Али вни имају своју брИгу. А"ргентина никакб неће лп се Нвкори диктату Вашингтона. Вашин! тону.ниде довољно да су ту земљу приморали да прекине оДносе са ОсбвинвМ. Он би хтео да се Апго.нтина уМеша у рат и поред тога што не Ностбди за тв ни НадМањи разлвг. АргентинцИ са всмехоМ одбацуду тврће№>е гвсподина Стетиниуса о ПбстбјањУ немачких пЛ^нова освадања Западне хемисфере. А пошто Ар-

|> у ж »вађеЊу севе.ро америчких планова о освадању Источне хемисферп, то се АргентИна мора сад дипломатски боЈШи против насртљивог Вашингтбна. . У ■То) борби без сумље има и енглеских Нрстију. ЛонДоН. хоће да спасава огромне Инвестициде британског кагситала У Аргентини, јединвд земљи из које тај капитал двш није до сада потиснут. И опет овде в-идимо поствдање даке сунротности измећу чланова кбЗЛНциде. ЗбоР тИх суНротНбсТи коде су се самд повшТрИле збоГ „УСИеха" теЈсеранске конференци.је, прогјектована де нова конференцида, у Лбндвну. Изгледа, Да ће се таМб опет расправљати пИтање пољскв-соВдетске граНице. питање деголоиог Комитета. пНтаН,е ; ДодеЛе рбзерве Нафте иа Средњем Истоку, као И наЛестин. ско питање. ЗНачи оввга пута на квнференциди се неће Лондон и Вашингтон боритц! Нротив МосКВе, Већ ће се '(■рН таКМаца ббРИТИ свакн НвбтИв два друга. КоаЛИцида има раздога да буде забринута... МЕС.

ПВ ПОКУШАВА...

Генерал Ватути«, којн .!« дуже в^ремена био љубимац совдетеке и британоамеричке пропаганде, дер де предВодио бољп1евичке армиде на дедном од џајважнидИх сектора Истбчног фронта. де сме њен. Заповедништво трупаМа кбде се боре на отсеку Шепетовка —Звенигорвтка Иреузео де личНО генерал Жуков, заменик Стаљина у сводству врховног заНоведника. ђећ из те чињенице да онерацијама рукуде баш Жуков треба закључити Да се извршуде је^аН операциски план коди се у Москви сматра за необичнб важан. Заиста, извеснв напредбвање Сбв.јета вд Шепетввке према запАдУ и југозападу стВара ситуациду кеда се мвже назвати вебма интересантном. Немачке дивизиде бвре се негде западНо од Шепетввке, док друге дивизиде чвђсто стоде код Апостолова (Измећу Никопоља н Кривог Рога). Прва поменута група немачких днвизида налази се 600 киЛометара северо-западно од те дјзуге групе дивизида. Овв хладнвкрвио настаВљЗње ббрбе на доњем Дње пру и оВо потпуно присебно чување Крима доказуде да совдеТска офанзива од Шепетовке према граници Галициде ниМало ие изненађуде немачки генејзалШТаб. Ова мИрноћа са кодом немачжи генерЗлштаб и немачке трупе одбидаду совдетске нападе, доказује да постоди потпуна увереност у то Да локалБИ совдетски успе&н неће'моћи спречити Немце у преузимању иницидативе у оном тре нутку када то буду нашлн за схвдно. Дбк се на јужнвм деЛу Источнвг фрвнта одиграва велика битка, средњи део се одмара. Само код Витебска и на правцу Витебск—Орша биЛб је кеколико великих совјетеких нападних Нокушада и великих сввдетских неуспеха. НеМцИ чврсто држе овај фронт, имадући за то, по свод прилици. важнијих операцисжих разлоГа. * На сеВерном делу фронта бољшевици настављаду напаДе у правцу Пскова и Нарве. Ове борбе имају огромнбГ ввднбГ значада, али двш већег пвлнтИчКог зна чада. Битка кода се одиграва на граници Ествниде служИ као бпвМена свим нарвДИма Европе, квдИ се двш Нису одлучили за борбу првтив комунизма. Естонски народ, као и летонски, даду пример другим Народима како се треба бврити првтив кбмунистичког непридатеља. Двк Сввдети напрежу све своје снаге да би пред пвчетак катастрвфалне „распутице" ИзВодевали неки већи успех, Британошфвкатш ограничавају своју н

двлгтост «еро-терором. Случајно се десило да де ћриликом дедног британоамеричквг Надтада на дуГвзападну НемачКу бро! оборениЈс авибНа био незнатан (ванредно маглвви'1' даН И вевма ИИски облаци спречили су вдбрану). Ова.ј случај непријатељ је Ночео да квментарише на вевма живахан начин, али се бдМах иза тота десиЛб да ИМ је британска авидацИја доживела губ&так 190 аВивна у току некоЛико сати бор бе у области Берлина. Осим ових значадНидих ввјнИх дбгађада, у -?оку првшле кедеље биЛб је више еитНијих стјзатегиских или воднв-Политичких моМената. Показало се да су Американци дбјкИвеЛи неусиех у њихбВом Нокушаду прбдвра дб Гуама. Пвказало се да су били тачни јапански пвдаци о опкољавању и уништењу седме бритаискоинДуске дивизИје На граници Бур ме. Показало се да је тенерал Маунтбатен мораб да вдлвжи сВв.је нападне НЛанбве зббг трн разлога: Вавел Не даје Нвдачања, јер треба трупе За борбу против непвслушних Индуса; ЛвНдвн не даде транспвртна средсТ ^а за пре Вбз трупа приликвм намераваних бперацида искрцавања; адмиралитет не Даје РдтНе брвдове, јер не мбже ддаојитИ НИједаН већи брбд кз бврббИе. области НетуИа, где ее обаЛббјЗан ДфасВ само захваљујућл броДскбј артилериди 1геШке флбте. Један део мбрнараце кбја ]е запослена код НетуНа, односНо један дед бивше италијанске Мб^Нарице, ЈЕнгЛези мбрају да уступе Сбвдетима. Претпвставља се да ће се овик дана кбд Малте извршити *а предада бродова. У ћрисуству 1 свемогућих вбдних и диплемат&шх лНчноСти биће. спуштена британска застава, а подигнута совјетска. Ово ће бити алегорида бпадања бргГанског утицада н.а МбдИтерану и повећање утицаја сввдета. Иза *е ЦеремоЛнде криде сИ једна Велика драма у саставу квалиције. ЕнглезИ не могу да поднесу без великог огврЧења овб уступање дедног дела морнарице. АмерИканНИ Не мбгу заборавити да де ЛеТоб Британида ддбила амерички захтев ла пбДеЛИ заплењену италијанску морна&ицу. а сада уступа итали.јанскб брбдбвб СвВјетима. Ова.1 сиор због морнарице н вво привидно поравнање измећу Лондона'и Мо. СКве треба да схватимо као кесумњив доказ дедног .даког расула у редовима коалицнде. Ово Оасуло иде у Кбриет Тоојног пак та, неминовНоТ- ВобедЈгика у ово-

ИЗБОРНИ ИАКЕВРИ У САД — Оа Ввитврв Дицепа —

|| Војвовић

Ружежг Је жжуиво да препреденом паролом о „ОНасном смењивању каПетана на узбуиканом мвру" илИ „ризиким при смењиВању коња уср.еД буре", ИрИкриде праве прбблеме, квди ће бити важни ири идућим иЗббрИма. Упркос томе. јавља се све више Знакова, да се повећава сазнаше о тотаЈЈНвм фидаску Рузвелтове спољне нвлитике. Обе бснвве његввих идевлошких и политичких планова о поправци света, „четири слободе" и Атлант ска повеља, ИзгубИле Су једна за друГом вредНост. , АТлантска повеља, кода је крштена уз пратњу хришћанских песама и уз лицемерно подизаЊе очију к небу, пвказује се све више, да де иста Превара као и 14 Вилеонових тачака. Моралнб ого>рчење, које у Енглеској Н САД покаЗуду због сввдетскв-пољскОг конфликта, а Пвводом „реалне" поЛитике Совјета, билв ,|е ових дана приликом једне радИбеМисИје из МбсКве н бд сЋране „Дејли Ввркера" ( у твЛИке вкарактерисано, да су већ при потписивању повељ» познавали став МоСкве и да је сем Тога Стал>ин у Техерану својим партнерима налио чисто вино. Хал де вероватно више од недељу дана- Чекао на одговор на његов ПредлоТ о посредовању, пре неГб ШТб је то СтаЛзИн одбио. Наравнб, бН де двШ бдМах знао, да ће одговер бити негатИван и његбв сопствени проТест посЛужио му је саМо кав алиби, За поЛ>еко-америчке бираче, оД чијих 4 милиона Тласова еу важнИ за иЗбор. Рузвелта њего^а ратна политика приморава,- да се усуди на инвазИдУ Н да амерички народ гурне у дедну крваву авантуру. јер би Вначе иснао Смешан. Из дјша у дан све је јасниде, да конгрес све Више ставља у питање Рузвелтову борбу за пбдношл>Иво подзиђивање послератних веза, за којима је он некада тежио. Ипак^ не варадмо се у томе, да је стбпрвцентни изолационизам у САД мртав. јер Нбстбји можда самв дедан једиНН Часни рмтии циљ велике маее Американаца: да се рат победонвснв оконча самб у једноМ дедином главчом' ^Иљу, да се спречи нови рат. У том смислу су и републиканци присталиЦе потпуног отстрањивања тоталитарних режима и привредНб-вбјНвт уНИШтења ратних првтшШика. И у твм смкслу €•>* репу.бликанци „империјаЛисТи". Док бада Рузвелт доДуше још мрмља побожне изреке о ослобођењу Европе, 6Н је из^ кулиса већ ОЛаВно дао МбскВИ одреШене руке н *оће саДа самб још да спасе велики америЧКи пббар са Совдетсквм Унидом у ббДИку деднбГ угбвора о лИферацИ.ш, у износу 10 миЛИдардН дблаоа, Лако се да видети, да ће дембкратске и републиканске изборНе пЗроле у погледу спвл>не пбли* тИке и рата, лИЧити једнс па Друге, каб јаје дадеТу, л да ће се Рузвелт чак и ^ко буЛе Ноновнв изабран, Чувати да Га Не пбсТИгне судбина [ЗИлсона. Изббрна борба одржаће се стогл углавном на у н у тр а ш њ о - п в л И т и ч к о ј линиди. При томе, РузвеЛ^у заиста Лобро долази, препбТбпсКи компликовани н недемократски систем за биРање претседника. Наиме, када кандидат у Некој пвсебнбд држави п.остигне деднбставну већИНу раниди* бирачких глабвва, припададу Му сви ТласовИ изббрнијс певереника о8е државе, а Потучени каидидат излази пбтпуно ПраЗан. Према пропорцивналНбМ изборном систему 1940, РузВелт је мер^о добити 286, а Вилки 245 гласова иЗббрних повереника. Победа је дакле била ОТраничена, како се самб може замислити. ЊутоН Бекер пише поводом ове Теме У „КосМопо^ лнтен". поред осталог: „Рузвелт мозКе Да &6стаНе н по Четврти пут Прет^еДИИк, јер <ик ■ каД би га. ва пример, т ииларза би-

оача и 36 дож«ћ,а одбнлв, К гуото насеље.них држава могле би да Рузвелта врате у Белу Кућу, са мање од 24 милиона бирачких гласова". Ова аномалија је гдавни узрок томе, што су предвАћа&а при претседничким изббрима невероватно рискантна. „Њу Јорк Дедли Њус" изјавпо де ових дана, да је_ несрећа за Америку, ште. вввга пута америчком народу можда" претстоди само избор између једног већаг и дедног мањег зла (РузвелТ-^ Вилки)/ Овоме немамо ништа д« додамв. Уосталом, знамо тачно. без об< зира Ко буде осводио Белу кућу, Рузвелт, Вилки нлн неки други кандидат. победу немачког н јапанскбг оружја неће ни једаа од њих спречити.

ВРЗИНО ноло У НАИРУ (Наставак са 1-ве етрачеИ У' суштини т« бн бнто јелш исто: Потпунб је иста ствар илв двшав Чубриловић нлн Симић. И дедан и други су бвљшевичкн агенТи и то од раниде. Чубриловић Је' и деврејски зет. а и прв је бив пвзнат збоГ лабавог схватања партиске дисциплине И абог сувише великог залагања за бо* шевичке тезе. Што је о» јединш од полигичких ЉудИ, коди се шлаз'е У емиТрацији већ Ио друг* пут на сцени као кандидат вш Претседника једне више неге првбољшевиЧке влаДе, ни.је н* маЛо случадНо. Напроти§ сасвиЖ Ге прирвдНб и чудно би бВЛО Ш' је друкчије. Он одавно шде бол«; Шевичким путем па де иормалко да на њеМу Ј| ззврши. СаМо'ШТ® његбвд име -И њ№бва Личнбст су никакав ауторитет чак нн за најужи његов крад према коме де он исувидпе згрешио СејућМ дестр.У№Т11визаМ и бољшевичко сеМе. Кад би се ои даМас Иб.№ вио у краду коди Св 1е некад бирао за посланика, сигурно де да би га „народно одушевљење 5 * растргло. А када би Се ћбдаВив као претседкик дедне бољгчевичке владе прошао би дбШ горе. Шта се хоће заплитањем овога врзиног Кела у Каиру? Да ли (У тв самв покушаји изнуђаван>а извесНог попуштања илк просто приМењивање већ донете пресуде? Можда и једно И ДруТо ^ Исто нреме. ВиЛанс' сћег^ свђгЗ) је подеШаВање ситуаШЈе таК:® да се што више ПбтвомбТне. Титу иакб се и у Каиру и у Лоидону мора знатк да су ТиФовН' партизани истребитељи слпског народа. Имамо утисак дз им ее помаже баш зато штб су. непОмирљиви НепрИ.ЦтељМ Сви бни^кбди пођу . тим «утш или коди послуже као инструмеш ти његоввг ожиВотверења такође су Иепридатељи српскбТ Мардда. У Каиру се заЉШе 1ШИ6 колв, Коде треба да стетне омчу бкв врата српског нарвда. То се даснв види из свега што ее тамо одиграва.

П€НН 4Ш

ГЛАВНИ УРЕДНИК, одт&воран за садржину писгз: бели« бор Јонић. ВЛАСНИК Ј М и*. СтанковЛ из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, 1 степеништв (Палата Извозне банке). Теп. 20-383. ШТАМПАРИЈЛ - П»ЛУЧА«, Крвљице Натали|в 100. Твл. 21-772. Тромесечна претплата 48 дкнара, шаље св преко »Преее«, в. д. Влајковнкем 8.

11.