Srpski narod

Певтвцина плаћена у гогаау

РПСКИ

€

НЕДЕЖНИ ЛИСТ

Бро| 14

Год. IV

Београд, 1 априла 1944

ПРИМЕРАК

ДИНАРА

га

МОЛИТВА ЗА СЛОГУ СРПСКОГ

вПомоз, Боже, да се Срби слоисе!« узвикџуо је са болом и са вером претседник Српске владе генерал Милан Неди+» ~ у своме говору поводом трогодишњице 27 марта, када су неслога и раздор почели да разједињују српски народ и да га воде самоистребљењу. То је био крик рањене Мајке Србије, чије се срце у болу грчи, гледајући како се њена деца, српска деца, узајамно тамане, као да Срба има одвише на свету и као да свака српска глава није вајвеКа драго-ценост. То је била молитва коју Отац Србије управља Свевишњем на небесима да .поврати слогу међу завађену браћу, коју је туђинска пропаганда подигла једне п,ротив других. То је била и заповест српскоме народу да оствари »материјално и духовно јединство« без кога му нема спа/са у борби противу »енглеско-Нрвене аждаје«, која прети смрћу српском народу и целој Европи. То је најзад право »Срлско вјерују« које сваки прави и добар Србин мора у данашњим приликама да исповеда и проповеда, јер у њему лежи спас а у отступању од његр пропаст. И на крају генерал Недић рекао је речи које су највека истина данашњице и на које треба да мислимо и дању и ноћу, при сваком нашем поступку: »Ако продужимо овако разЈедињенн н разривени, снгурио «>емо пропасти; ако се сложнмо, спашћемо себе, јер су Бог и правда са намах. Живеки само за српски народ М за његову буду&ност, немајући друге вере осим вере у Бога и у орпски народ, генерал Недић осетио ја свим бићем својим ову иасушну потребу данашњице, потребу за слогом и јединством, која је, преча и важнија и од самога хлеба, ако хоћемо да живимо и да будемо што смо били. Зато је он у своме последњем говору извршио једну дубоку и обухватну анализу узрока наше вприлске катастрофе и свију недаКа, које су затим снашле српскн народ за ове три године. Показао је колико су Срби били жртва туђих интереса и рачуна, колико и данас налазе се у смртној опасности, ако не направе Једимствени српски фронт непробојам за наредбе и жеље Лондона и Москве, који у овом судбоносном часу хоВе да се послуже српским народом за остварење својих себичних циљева и по цеиу његовог уништења и нестанка. У своме говору он је изнео такође злочин и издајство оне клике безум.ника и похлепника за влашћу, који ради славе и ради злата уведоше српски народ у рат противу Немачког Рајха, у коме је он морао дд подлегне. Исто тако он је у име српског народа, правеКи биланс наших несреКа и наших жртава, подигао ' тешку оптужбу противу Енглеске због које, како он каже, ■српски народ страда, проре -ђује се ,гине, стално је у животној опасностн, стално лебди између живота и смртм«. Непобитним чињеницама из раавоја догађаја у гоку ове три го-

НАРОДА

дине он (е доказао колико је перфидна енглеска политика, колико је она бездушна и немилосрдна кад се тиче српскога народа, кога је готова да жртвује до послед њега човека ради својих империјалних циљева. Показао је колика Је била штетна и колико нас је скупо коштала кад је радила за себе, као и колико штете наноси српском народу када у спрези са црвеном Москвом повлашКује

злогласнога Јосипа Броза, званог »Тито«, који жели пропаст и смрт српскога народа. У жељи да избегне проливање своје »плаве аристократске« крви, како са болом констатује генерал НедиК, претставник једнога малога сељачкога народа, према чијој судбини је равнодушна моКна Енглеска, она је необично попустљива према захтевима Москве и даје своју моћну патронажу јед-

ном обичном зликовцу, који скрнави све српске светиње и који ради свима силама да бољшевизира српски простор, па макар да и ниједног Србина не буде било више у њему. Генерал НедиК је, како он сам каже, говорио онако »отворено и истинито« да би још једном после толиког понављања и убеђивања показао српском народу стварност онакву какм јв, а не

НАЧЕЛА СРПСКОГ СПАСА

У свом говору поводом трогодишњице 27 марта претседник Српске владе, генерал Недић поставио је следећа начела српског спаса у слози свију Срба: Сачувати што више српских глава; не лити српску драгоцену крв узалуд; Свом Српству матица је Мајка Србија; Највећи непријатељ Српства је комунизам Њега треба требити из српске народне њиве, без милости до краја. Највећи је душман српскога народа она ј који дели Србе на ма какве фракције, партије или фронтове. Сви Срби морају бити у једној јединствено ј фаланзи, окупљени у свесрпско ј леги ји. Сви Срби сложно, братски на окуп, да се спасавамо сами За све Србе насушна је потреба да свуда чувају ред. мм: и пад Сваки дан проведен у миру ојачава Српство и чува га за будућност Остати миран до кра ја рата, уједињен сипски народ не моме нинпа изненадити ни у грађански рат увући Ово је на јбитније. Свуда организовати српске оружане јединице противу комуни^та »з помоћ немачку и са њима лојално сарађиваТи свуда. Веру српску православну и прадедовску чувати и штигити као највећу српску драгоценост. Ја сам сигуран, драга браћо и сестре. да ћете ме разумети. Трогодишње искуство нас је много чему научило. Уверен сам да више нико не^е сппски народ ни залудити ни преварити. Имајте на уму, сада Долази на јвећа борба и највеће искушење; енглеска победа у Европи би ла би уствари бољшевичка победа. Бољшевизам куца на врата европска Европу брани Немачка Капитхлаци ја Бадољове Италије показала је каквим страшним борбеним снагама располаже Немачка. Многи ће се тешко преварити .,ако хоће неко решење". /ер би то решење имало да проспе море енглеске и американске крви. а то неће ни Енглези ни Амеоиканци. Јер ко би држао колоније? Ко би владао половином света? Ко збирао богатство земаљске кугле? От\да су они готови да испуне све захтеве Ста.љинове само да и даље тече крв туђих војника ц народа, а не њихова. Посао је посао — вели они ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ Из овог историског места, из белог града Београда, бастиона унесрећерог Српства, на домаку плаве Авале, тог вековног споменика српског јунаштва и мучеништва, у име нашег опстанка поручу јем вам: , Господ Бог хоће да ми сами будемо ковачи своје судбине. Дошао је тренутак да се оствари и духовно и матери јално јединство српског наропа. Оно мора да буде српско в јеру ју сви ју нас, да једнако мислимо и радимо и не доживимд више 27 март 1941 године. Један је непри јатељ пред нама; енглеско-црвена аждаја — Тито и сви они који се иза њега крију и Србе требе. Заборавимо све заблуде и лутања. Удримо сложно противу њих сви Срби ма где били и српским се крстом крстили. Нема двојбе, бирајмо: Спас или пропаст. Ако продужимо овако разједињени и разривени, сигурно ћемо пропасти; ако се сложимо, спашћемо се, јер су Бог и правда са нама. Помоз, Боже, да се Срби сложе! Живео српт г*~~

* 1

како Је претстављају заведени и плаћени агенти заклетих непријатеља српскога народа. Зато јв његов крик толико продоран, тако пун бола и наде, када се у овом дванаестом часу обраћа српском народу позивајући га, преклињући га да се сложи и уједини па да заједничким снагама сатре свога црвенога непријатеља на жалост дин-душмана српскога народа. ИмајуКи такву велику одговорност, као ниједан вођа српског народа у прошлости, налазећи се на таквом положају Провиђењем одређеном, он боље види положај српскога народа него многи други. Зато јв схватио као своју свету дужност да упути речи слоге и јединства свима Србима ма где се налазили и ма како мислили о току и исходу рата. Он Све без разликв позива да само мисле »својим мозгом« и да иду за »народним интересима«, не слушајуКи никога и не поводећи св ни за ким. Он сматра да је крваво и мучно трогодишње искуство довол>на школа била за цео српски н»род, да извуче наук и поуку да »Од Енгпеске и осталих немамо шта очекивати до несреће и преваре«, да јв Краљ »енглески зароољекик« и да се сами морамо . спасавати и тражити свој пут сплсења. Због свега тога, због опасности која поново прети опстанку српског народа он га поново упозорава да би сваки погрешан корак могао смрт да донесв. И зато свом снагом евога духа и свога срца у претешкој бризи за судбину српског , народа он му упуКује начела, начела српског опстанка и српске будуКности, законе одржања српске нације, који га могу једино спасти. За све Србе они треба да буду императиви, којима ће се у будуће они безгусловно покоравати јер од тога завнси њихов опстанак и будуКност Србије. Они треба да их носе дубоко урезане у својим душама и својим срцима, у своме уму и духу и да се никада ни у каквој прилици не греше ви1џе о њих, јер свако ново огрешење о ова основна начела и законе српскога живота повлаче тешке последице, које могу бити и смртоносне. Сви Срби, следујући примеру генерала Недића, треба да схвате судбоносни значај овога часа за бити или нв бити српског народа и да свесно принесу на жртву на о/1та,р Србије све лично и партиско, све личне интересе и амбиције и да се искључиво и једино посвете служењу српских интереса у обновљеној слози и јединству целога народа. Нека сви Срби, велики и мали, од утицаја и без утицаја покажу исту вољу за жртвовањем свега личног као и генерал НедиК, који зна само за» једно да српски народ треба и мора да живи, па Ке се јединство и слога српског народа без тешкоКа остварити и обезбедиКе живот и болгу будућност српског народа.. М. М.