Srpski narod
, - .п ч г- л - г- & Ш НЕДЕЉНИ ЛИСТ ' 41 ШрШВђ. 4-Ш|^ јШШ Јв№ ИМИ |И ЏШјШ Бро ' 18 Год IV ^^^шЈЈЈЈш^^ШВм МШ ШШЖ ШВ ННН^^ . ШШ Београд, 22 априла 1944 ^В| ▼^1н^11ШЈ^ Н В НШ^Шнк " НРнНј ПРИМЕРАК 4,— ДИНА.РА Ратввање протиу дер и жена
Народи су називапи Енгпеску перфидни, вероломни Албисн, научени искуством да никада не треба веровати Енгпеској, која ради својих интереса жртвује све, газећи и своју реч и своје обавезее, кад је то потребно. Апи поспе зпочина од 16 и 17 априла, ноји својим варварством превазипази све што се могпо замиспити о Енгпеској, код српсног народа појам Енгпеске постаје истоветан са појмом кукавичлука и мародерства. Због злочина који су Енглези извршили над Београдом и над српским народом они ће вечито носити жиг кукавица, који убијају децу и жене, место да мушки и јуначки приме борбу са непријатељском војском, У своме себичњаштву да сачувају себе, своје гпаве и своју крв, они беже да се на бојном пољу са оружјем у руци боре часно и витешки са својим непријатељем, остављајући на миру цивилко становништво, жене и децу. Зпоуопотребљујући могућности саиремена технике, Енглези су својим начином ратовања изазвали дегенера цију рата, одузепи му сваку морапну вредност, Од када постоји света и века, ратове су водили војске појединих народа и једна од куптурних тековина човечанства бипо је строго разпиковање војника од грађанина, који је уживао заштиту међународног права. Апи Енглези у друштву са Американцима измиспили су нов начин вођења рата који ће остати забележен у историји као најкрвавији, као ругло цивипизације, као враћање у најпримитивнија времена историје или боље преисторије, за која се мислипо да се никада више неће повратити. Тај енгпески начин ратовања своди се на ваздушни терор углавновме, као на најјефтинији начин ратовања. Тероришући незштићене и отворене градове под изговором уништавања војних и индустриских објеката Англо-американци миспе да добијју рат. Место да дају милионске жртве, осва јајући Европу, они миспе да помоћу технике, жртвујући мивимум својих људи а бездушно убијајући жене и децу европских народа. присиле Европу да прихвати њихово господарство. Зар један од пипота, са једнога оборенога авиона, није изјавио да Ангпо-американци сматрају да је то ефикаснији начин вођења рата, јер се постижу вепики резуптати са минимумом жртава? Што се тиче „инвазије" он је са осмехом самоуверења говорио да је непотребна и да је довољан ваздушни терор. Ово је непобитни доказ о цинизму Англоамериканаца, који хоће да добију рат без проливања своје крви, већ масовним убијањем, на мучки начин, невиних грађана, нејаке деце и жена. Не ратују Англо-американци са војском Немачког Рајха, која мушки и витешки прима борбу и даје припике Ангпо-американцима да пице у пице, прса у прса, војник против војника, одпуче судбику Европе и света. Сви знамо како изгледа ангпоамеричко ратовање у Италији, ноје је омогућило Бадољева издаја, да се и деца смеју сантиметарском напредовању осме и друге армије. Не, Англо-американци не миспе да добију рат на бојишту него путем ваздуш-
ног терора у коме треба да страдају хиљаде и хиљаде европске деце и жена. Наш народ има витешко схватање рата и до јучс није могао веровати да ће један велики народ применити тако бездушно сва сретства противу народа, којим сматра као његов „савезник". После узастопног бомбардовања Ниша и Београда, у којима је ' страдапо толико много невкних жртава. и који се не могу правдати никаквим војничкс-стратегијским разлозима, у свести и у души српског народа из-Зио је необузданом силином страшан гњез и ревопт противу Англо-американаца. А може се рећи, да је исто тако завладао и један дубоки презир према енгпеском и америнанском народу. Иако смо малм народ, од многих сматран некултурним, ми данас као жртва цинизма и бездушности ових великих народа. усуђујемо се да изразимо наше дубоио презирање због кукавичпука и подпости вепиких, т.зв. културних народа. Стотине и стотине невиних жртава палих због себичњаштва и кукавичлука Ангпо-
Мучктг натгад англо-америчких гангстера Веоград је дочекао у највећем пзненађељу, јер инје могао веровати да ће бнтн предмет ганготерскнх подвнга на сам дан велпког хрпгаћанског празвика> Христовог Васкрсеља- У ранијпм ратовима на. самом бојпшту, у са-. мнм рововима прећутно владало је аатшије, примпрје у даннма светлих празннка Божића и Ускрса. Зато нико није мислио на мо-гућност 0'вакога страховнтога препада који нема ншГако војнико оправдање. Алл ,В^оград ае Јшказао веран својој нропглости|и самом себи да храбро н стојичкп •по^носп сва нскушења н да даје, не ропћућп крваве жртве. Без труие панике Веоград је у достојанству бола и У примерној дисцпплини издржао неч-овечпе нападе англо-америчких ваздушних терориста- Влаотн готово нису имале нигде да интервеишпу а ред и мир сачувани су и одржацн у потпуности. Како лолнкрје грађанству престоиог града, опо је у пуиој дисциплинп и велнкој солидарности дочекалв и издржало бомбардовате. Поред бола за невиннм жртвама, ми тпта.к можемо да будемо задовољнн собом, јер огромна већипа. мож& се рећи готово сви бсограђапи били су па дос.тојној впсиптт. Мазти је број поједипаца који су у овнм часовима ошнте иесреће мислттли само на себе'"пли су покушавЈ1ди да искористе опптту недаћу- Зато треба .још опттрттје жигосати оиај мали брпј несавесннх појединапа који на ма. којп начпн кварили су солидарност н дпсцнплину Београда. Ми верујемо у реч Владиног Комесара за Београд и Претседника Опи1тнне г- Драг. Јовановића да ће најстрожијпм казнама па и смрћу, казцитп све оне крјн покушавају да. нскористе ову пародну несрећу у циљу Согаћеља пли прављења нереда. Ред п дпспиплина морају бити сачувани по сваку цену и свако ко се о-
Американаца траже одмазду и српсми нар-од са својом вером у Бога и у његову правду сигуран је да ће тешка казна постићи бездушне АнглоА'мриканце. Вапај за правдом целог једног нарпда мора дсћи до неба и до Бога и он се не може оглушити о тај глас народа. Влада је упутила и апел Мађународном Црвеном крсту да он својим ауторитетом спречи понављање ваздушног терора над Београдом и српским народом, очекујући моралну помоћ од целокупнога цивилизованог саета. Владин Комесар за Београд г Драги Јовановић изнео ја страховит зпочин Ангпоамеричких ваздушних терориста, чије бомбе место „војцих објеката" погађају најсветије храмовг људскога мипосрђа, породилиште и дечија склоништа, уништавајући породиље, новорођенчад и другу нејаку децу. Ничим се не може оправдати оваказ зпочин и никада Ангпо-америкзн ци неће моћи опрати оеу љагу.^коју су нанепи не само себи, него и самог,1 појму човека. Дубоко ожалошћени са
греиш о љу мораће да искусн тегаке санкцнје да би Београд могао да обдови свсЈ живота и да иаставн своју миспју. Зато чпнпмо апел на све БеограЗЈапе да будно мотре да нико не пок^гаа, да прапн нереде и ствара панику. Пбзнвамо их да витпе Него икада руководе се само осћаљем солшдариостп ирема својпм суграђаннма угушујући у сеон све егоистпчке побудеПозпвамо их исто тако да покажу смиСАо за пајвишу Днсвтшлину која је дана.с потребпа као насушнн хлеб. Т1е сме' се винте поновпти 6 април, када смо под утнцајем деструктпвних спла показали оСуство солидарности н дисцпнлине; Позивамо најзад здраве и способнс београђане да. не чекају позиве питн прннудно упућиваље на рад, него да
болом који раздкрв наша срца, ми смо мирно и достојанствено преживвпи ову несрећу, спремни да исто тако саченамо и нове недаће, али уверени да овакав злочин не може проћи без казне. Реакције народиог духа већ се појављују, По зидовима Београда сам народ невештом руком исписује: „Доле Енглесна!" „Смрт Великој Бриганији!", што најречитије говори о расположење народних маеа. Англо-америчке бомбе не само да су уништипе многе животе и починилз велике материјалне жртве, оне су јоиј више уништиле за сва времена поверење у Енглезе и Американце и нод последњих њихових пристапица. 16 априпа значи коначан крај свију ипузија о оспоЗодипачким" намерама „еавезника". Јасно је сада и детету да Енглезима није стало до српског народа, већ жртвују све ради постигнућа својих империјапних циљевз. И цео народ данас увиђа копико су биле далековидне и пророчзкске речи његозог највећсг дркааника Никопе Пашића, но|и јв горорио: „И унуке своје учићу да мрзе Енглезе." „С. Н."
као свесни родољуби пруже еами до•бровољно своју номоћ у радов1ш.а на отконаваљу н обнављаљу Б.еограда. Велцка је срамота за нас .све да се досп да пједап иаш суграђаипн погннв цспод рушевнпа зато шт.о му. се на време није, нрнтекло у помоћ- Зато сви беедрађанн треба да . похдтају у средндата за,. отконаваље и обпову Бо,ограда која је организовао Владпн Комесар г. Драги Јовамовић. Потребио .је исто тако да сви .слојеви грађаиства у Београду п околини продуже да ирказују предусретљнвост према иастадалпм тг избеглнм београђанима. Нарочито' апелујемо на с'ве београђане да сву своју нажљу и љубав иоклоне слабој и нејакој допи, која су иагаа нада н узданица п која уз то у итто маљој мерт! треба да ооетв несрећу.
ЖРТВА СРПСКОГ
„СРЕЋАН ВАМ УСКРСгСРПП ПРЛВОСЛАВНЕ ВЕРЕ," честитао нам је прско лондонсжог радиа највећи хришћански прашик наш велики пријатељ ' г. Харисон на први дан Ускрса. У поднв смо добили „топле" честитке од англо-америчшх бомбардера. Многи су сматрали да је то цинизам најгоре орсте. Можда то и јесте цинизам] нсшто зашта нема израза код цинчлнзовиних народа, али љиде кози позшју Епглсае ти није ни мало изненадило У том поступку Британааа они си само сидели оно што смо сви тре')чли одавно да знамо: Срби трсба да иослуже као нскултурна маса, који ће својом крвљу да бране једну импсрају, која се нз гемеља љуља. Али, Срби су овога пута доказали да г.ису шлужи.њ мишљсње које о њима има Еиглеска. Истина, Србин је страгино чспоесрљив и тражи да г.ве сам види својим счима: он не верујс
/
л
дп мџ мМо зло мисли када тако лспо прича о части, о српској храбрости итд., као што уме лепо да исприча. г. Харисон и још .шоги наши енглсскч пријатсљи. Они не верују у то да су Енглези бомбардовали „савсзничми" Париз и нобили хиљаде нсвиних Француза. Он, најзад, иије всровао ни да су британски бомбардери потпуно разеушила Пиш. Како да верују у то, кади је радио Лондон јавио да је бо.ибардоваиа само железничка станица. Овде има један изузетак: Нишлије им нису веровале. Данас сада хиљаде жена и деце лсж.е измрцварени у рушсвинама, не верују им ни београђанш а више ниједан Србин. Дакле, мало доцкан али још увск на време. ВомбарЖов.али су Београд. Пска их. Ми ћсмо саградити већи и лепши. Док (Паставак на другој страпн)
-,л<
Солшдарност ш дшсдимлмна