Srpski narod

1ШСКИ

Ав^СМк

ГЈ1АВНИ УРЕДНИК, одговоран за садржину листа: Велибор Јонић. * ВЛАСНИК: Мих. Станковић из Београда. РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА: Теразије 5 мецанин, I степениште (Палата Извозне банке). Тел. 20-383. ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Краљице Наталије 100. Тел. 21-772. Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Пресе«, а. д. Влајковићева 8.

ш шш

Оно што се десило са Београдом на нрви дан највећег хришћаноког празника, Ускрса, доказ је да је Запад заггао у тешку моралпу кризу. Она је настала као последица човековог отпадништва од духовности и његовог прсцец>ивања материјалних вредности и технике. Отуда и појава т. зв. културиог варварина, човека који може бити образован и углађеи, али чија је душа огрезла у себичности, охолости, сујети и сладострашћу. За таквог човеиа бомбардовање мирних градова и убијање жена и деце је „врло заиимљиво", како су то изјављивали падобранци англоамеричких авиона оборених над Београдом. Историја нас учи да је духовни пад човеков одусек био узрок ратова и других несрећа. Јер људски род има на земљи другојачи.ји задатак иего сви остали живи створови. Дко се човек одрекне своје мисије на тај начин што постане више нагонско него духовно биће, онда казна неминовно следује. Најсигурнији знак да је једна епоха постала декадентека огледа се у појави верске равнодушности. Име Божје слабо се помиње, сумња се чак у Његово постојање, јер човеку изгледа да је сам себи довољан. Па и они који за себе мисле да су религиозни, они су то само на речима, више из кукавичлука или због духовне тромости. Тек кад настану страдања, натње, рушења и убијања, тек онда се човек присећа своје ништавности и код њега се почиње да буди свест о сопственој кривици. Уколико је овај процес духовног оздрављеља јачи и општији, утолико се страдања и патње скраћују И нема нам друге него да се сви ми у граду угледамо на оног нашег човека са села, који се пре обеда крсти и захваљује Богу за хлеб свагдашњи; који сзе што почиње ра.ди у Име Божје; који будућност помиње само са: ако Бог да! И сви ми не смемо лећи пре но што зкхвалимо Богу што нас је тога дана одржао у животу, молећи Га да на нас излије милост Духа Свога Светога, који ће нас умудрити и чувати од искушења. Тек кад се тако сви будемо покајали и духовно очистили престаће патње и Бог ће даровати мир заблуделом и напаћеном човечанству. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

I маЈ 1944 СРПСКИ НАРОД Страна 3

вашег одговора. лер: „ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати". Ви сте се наместили по градовима, неки у некој службици. а реки без ње. И лепо вам је. Нико вас не дира. а што српски народ пати и ковари у најтежод борби, да спасе и себе и вас. то као да се вас ништа не тиче. Б. Р.

ЈЕВРЕЈИ И АСИМИЛАЦИЈА

Чувени социјзлистички (комунистички) агитатор Фердинанд Ласал (прво имс му је Лисауер), у своме писму упућеном несуђеној вереници Софи.ш Солнцевој, чини ову исповест: „Софија, ја сам Јеврејин". Та Рускиња је дотле држала да је Ласал Немац (као и већина света ко.ја је Ласала знала по чувензу). Ласал је и сам сматоао да је Немац: дакле Не-^ац и јеврејин у исто време! Зар је то могућно? Зао је могућно да неко истовремено- припада двема народностима? Јакоб Басерман, увени јеврејски кшижевник, написао је једну књигу ко.ја носи карактеристичан наслов: „Мој пут као Немца и Јеврејина". То је у смислу оне јевре.[ске доктоине која се назива асимилиционизам а коју је акцептовала огромна већина јевреда у све.ту. Познати јеврејски публициста Стефан Гросман. — раније у Бечу. доцни.је у Берлину, — сво.ј члакак у одбрану асимилиционизма, обј.ављен V минхенском „Мерцу" пре 1914 године, пбчиње овом филозофском реченицом: „Свако биће (т. ј. стварност) .је асимилација". Свакако јевре.ји се донекле асимилишу с народом у чијој сре дини живе. Они прр свега науче .језик тога народа. Они се приказују као патривти дотичне земље, шта више као ултрапатриоти. Само да ли је то искрено? Нознати београдски адвокат Јакоб Челебоновић (Челебон) имао је о томе прошлог светског рата (1915 године) једну- полемику са мном. Он се тада декларисао као „Србин Мојсијеве вере", -и са тога гледишта бранио је наше јевреје од моје критике. Међутим шта је било под окупацијом? Једна госпођа, — на чи.ји се исказ могу ослонити, — саопштила ми је после рата један карактеристичан случај из Смедерева. . I Кад су купили неке прилбге за Србе, обратили су се и јеврејима (као „Србима Мојсијеве вере"); ови су, међутим, одбили да даду прилоге мотивишући то овако: „Ми нисмо Срби ми смо Евреи — трговци" Масарик, у својим мем<оарима, прича да је за време рата ишао код Намесника за Чешку и молио га да $тиче на јевреје у Прагу да мало мање истичу свој аустријски патриотизам.

Међутим неколико година после рата немачки студенти у Пра гу поразбијали су прозоре на радњама прашкх јевреја! Јевреји, који су раније били аустријски ултрапатриоти, са^ су постали чешки ултрапатриоти. Кад бисе их питали како .је мбгућно код њих једна таква брутална метаморфоза, они би вам, ако би били искрени, ре^ кли:, „Посао је посао"., Јевре.ји нису поуздани ни за је дну зе-мљу. Треба ли онда дозволити у једној земљи да се они богате и гомилају капитале? Неко може рећи (неки социјалиста): ако их не гомилају они, гомилаће их наши људи. Али наши су људи бар наши, а јевре.ји су, поред све асимилације, више-мање туђи наоод у чијој средини живе и богате се. Има још једна незгода Имајући капитал у рукама, јевреји лако постају господари штампе у једно.ј земљи, 1 и понекад је цела велика штампа дотичне земље у њиховим рукама. Тако јевреји постају вођи дотичне наци.је. Да ли је то лепо, да ли је то ласкаво за ту нациЈУ? Кад би духовви вођи једне нације били Цигани, то би била срамота. Али ако су духовни вођи једне наци.је јевреји, з?.р је то мања срамота? Шта значи јевре.јско духовно вођство, сведочи ■ случај са Ајнштајном. То је један јеврејин из Мађарске, међутим интервјуисан што се тиче народности од стране једног француског новинара Ајншта.јн је изјавио: да је рођен у Мађарској, да је немачки поданик, да је настањен у Швајцарској. На то један француски научник примећује: „Хајде м.у ти сад знај шта је тај чавек по на.родности!" Зар не би било простије да ,је Ајнштајн рекао: „Ја сам по народности јеврејин" ,(јер девреји су једна нација, а тзв. асимилација то је само једна подвалац једна камуфлажа). Иначе Ајнштајн је математичар-жонглер.. • Његова фамозна теорија (тзв. теорија релативности) није довољно солидна, и против ње посто.је јаки приговори. Међутим борба против њега иије била могућна. Има.јући у рукам^а велику европску штампу, његови сународници напоавили су му циркуску рекламу: они су га приказали као најве-

ТЕШКО МЛАКИМА!

Четврту годину дочекудемо у брлу и патњи дан Христовог васкрсења; дан хришћанске радости и наде на спасење. И да није наде »а в&скрсење српски народ би давно клонуо у ово.ј тешкој несрећи, ко.ја га је снашла. Зла су времена настала. Христос је сво.шм ученицима говоР}1о: „А предаће брат брата на смрт и отаи сина": и устаће дјеца на родитеље и побиће их. ... И непријатељи чов јеку по-

НМЉЕЊЕ ФЕЈ1ДМАРШАЛА ФОН ВДЈКСА ПРЕТСЕДНИКУ СРПСНЕ ВПАДЕ Г, Фелдмаршал Фрајхер фон Вајкс изволео је упутити писмо Господину ■ Претседнику Српске Владе генералу Недићу, у коме »Поводом тешких губитака цивилног становништва због последњих ваздушних напада у градовима Београду и Нишу« изражава своје искреко саучешће,

ћег научног генија ко.ш се доСад родио, који је извршио најдубфу револуцију у науци, који де из основа преобразио физику, који је и самог РБутона бацио у запећак! Тако је пештански јеврејин стекао светску славу и постао је такав ауторитет да му се на научним конгресима., у његову при суству, није смеЛо ништа приговорити! Кад је на једном конгресу немачких лекара и прИродњака чу вени физичар Ленард (професоР из Хајделберга) поставио Ајнштајну једно питање) којим је Ајнштајнова теорија била добро погођена), Ајншта.јн, место да мирно и учтиво одговори на постављено питање, нервирао се и изјавио је да је Ленардово питање ненаучно и нело.јално. Увређен, Ленард се повукао с конгреса. Већина присутних делегата била је за Ајнштајна. Постојало је тада V Европи, у научном свету, једно стаље ко.је се може назвати Ајнштановска опсесија. Хитлерова револуција учинила је- крај тој опсесиди у Немачкој и у цело.ј Европи.' КРСТА ЦИЦВАРИЋ

К^глоамеглчни ЕаНДаЛН су прошли

стаће домаћи његови ..." (по Матеду 1"л. 10). Нама се чини да де то време већ дошло, ДошЛо де. изгледа, бар за нас Србе. Већ скоро три године лиде се српска крв у међусобној борби. Нама се тако чини. али нидв баш тако, ниде само у међусобнод борби. На српски народ напали су несрби. Зар де Србин Мо ша Пијаде. Јосип Броз-Тито. Су. ледман Филиповић и њихово друштво? Не само Да они нису ■Срби. него нису ни хришћани. из њихових оедова чуде се песма: „Носим капу са три рога ш ратујем против Бога" итд. Они, дакле. ни у Бога не веруIV. Он им смета. Смета им вера. Ми, Срби верујемо у Бога и достодно носимо крст свод, део Христос де рекао: „И који не узме крста својега и не пође замном. није мене досто.јан"Лако стоди написано у светом писму. а мало подаље сто.ш написано: „И не бојте се онијех који убијају тијело а душе не могу убити..." А велики наш генидв Његош у сводим позиатим стиховима у Горском вијенцу узвику* је: „Крст носити нама је суђено". И ми Срби се не бодимо. Мн страдамо Христа.ради, вере ради, слободе и правде ради. Н Бог ће иас спасти. Али ми не смемо да чекамо скрштених руку. Морамо се сами помоћи: „Помози се сам. помоћи ћу те и ја" каже Бог. Не, ми, нажалост, великим бродем седимо скрштених руку и не радимо ништа на сиасавању српства. Није доста рећи: ја не радим ништа рђаво, него треба рећи: шта смо добро урадили. Ми знамо ко нам је ланас надвећи непридатељ; ко де непридатељ наше вере, части, породице, живота. Па зашто сви не радимо сложно да се спзсавамо?! Постављено вам де бирање: Србиду или Тита? Ви се као не желите определити. Мислите: шат ћемо ако добиде Тито? Немадте вере у безвернике, дер ћете тако и своду веру изгубити, а главу сигурно. — растргнуће вас. Мислите ли да ће се на вас смиловати? Варате се. А народна осуда неће вас. мимоићи. Народ вас дош сада. назива „средоње". Огорчен де на вас што му V тешкод борби за опстанак не помогнете .Народ де дак и у борби истрадан, па ће и победити. што де сигуг>но. А шта ви онда мислите да радите. о, господо. средоње? Питаће вас народ: где сте били досада? Но он то зна и без