Srpski narod

Сграна 4

ОПЕТ ЦРНА БЕРЗА

СРПСКИ НАРОД

ТЗ маја 1944

Црна берза је опет почела да налази у Београду повољан терен С једне стране несрећа која је задесила цео град, а с дру ге стране известан застој у непосредној понуди сељачке робе на ццјацама, дали су маха оним ста,рим немилим познаницима бе ограђана, црноберзијанцима и шпекЈлантима, да прошире своју длочиначку делатнорт. Цене извесчим животним намирницама они су почели да подижу до оних баснословпих цифара са нај већим ^инизмом и безочношћу. Борба коју влас . воде противу овамих бездулЈника је, дво зака: посредна и непосредна. У првом случају Београдска опшгнна опраничзва њихово поље рпда отваран>ем народних ресто рача и дечјих кухиња на периферији, где сваки може да добије обилан оброк топле хране по минималној цени. Функциони сање свИх ресторана, наро<што кад се узму у обзир тешкоће настале услед данашњих прилика, може се смаграти задовољавајућим. У другом случају власти одре ћене за вршење надзора над це-

Пожртвованост добровољних ватрогасаца

иама присгупиле су проналажен>у и кажгоавању несавесних трговаца и п^даваца. Неколико до сада изречених казни .заиста су крупније, али треба пожелети да мере према оваквим људима буду још оштрије и дракпнске, да би послужиле као пример осталима. У вези са народним ресторани ма на периферији примећено је иоследњих дана да су и овде уплели своје ситне Иехумане рачуне извесии грађани периферије. Очигледно је да су ови рестор ни отворени на првом месту због многобро,јних становника Београда примораних да нанусте центар, или пак да се због несигурности својих станова склањају дању на периферију. Ресторани имају задатак да њима обезбеде оброк топле хране.

Међутим, извесии становници периферије која није страдала те и даље нормалним животом живи, исКоришћавају ресторане у толикој мери да они којима су^ј нрвенствено намењени тешко сти жу на ред, Уколико би се тицало сиромашних становника пери ферије овц би се могло и оправдати. Али, многи несавесни, који уствари нису тако лошег стања, искоришћавају јевтину храну народних ресторана v дру ге сврхе. Овоме би требало стати на пут или на тај начин што би се оброии, на основу куповне књижице, издавали само лицима која нису из дотичног квар та, или пак само оним лицима ■ која своје оброке поједу у самом ресторану. '

Боље него раније дошла је до изражаја социјална и друштвена свест престоничких граћана у њи хово.ј узајамно.ј. несоећи која је тако тешко погодила наш престони град повог и доугог дана Ускрса. Они су најчешће помагали. прискакали једни другима V помоћ и спасавали оно што се у повом моменту могло спаст.и испод рушевина и из пламена. Најсјајниш доказ те солидарности дали су V тим надтежим 1 данима београдски добровоЉни ватрогасци. У оедове ватрогасаца ступили су још пре бомбардовања, пошто су схватили сав зна ча1 и сву огоомну улогу ватрогаштва v оатним. воеменима. тако да 1е њихов бро1. поед само бомбардовање. бројао преко 400. Уклопљени у редовне. поофе-

сионалне ватрогчсне екипе. добоовољни ватрогасци су се. приликом бозе и хитне акии.је у. гра ду. показали изваноедно. Као и њихови старији. искуснији другови. тако су и они смело улетали у пламен и из њега спасавали све што се дало и могло да спасе. .V много случајева они су гтоетпостављали свој живот да би спа.сли животе сво(их суграћана и њихозу имовцну. Исто тако. добровољни ватрогасци учествовали су и V раскрчивању рушевина и чишћењу градских улииа. затим V евакуацији многих културних установа које су чудом остале поштећене од бомбардовања. Другим оечима. сваки дан био им је испуњен напорним радом за добоо беогРаћана. Долазећи оедовно на своју добровољну дужност по дежурним екипама.

они су увек били мећу првима који су свугде и на сваком месту поитицали V помоћ. Они и данас иду на своју добровољну дужност. само им се елан и воља још више повећала и ојачала. У вишедневно.ј борби с ужасима кош су посејали „1авезници'1 по београдским улицама они су очвосли. Они су такоће оешени да истоају докраја. Тре.ба подвући да су оедови добровољних престоничких ваТрогасаиа попуњени граћанима оазних сталежа и разних друштвених, професш.а. А када им се заврши дежурство. они онда хитају на своје свакодневне послове у једној другој борби за сво 1У егзистении.ју као и други сугоаћани. Чим загвирају сирене за узбуну . они су одмах на својим местима. Наша летња и зимска исхрана

ТешкоЂе снабдевања Београда Београдске пијаце раде и даље готово у пуном обиму. Сезон ско зелено поврће, нарочи г о спанаћ, појављује се у великнм количинама, а цена му је рекордно ниска. Исто тако има у довољним количинама старог и младог лука и зелене салате. Понуда ста рог кромпира је такође довољна. Домаћицама тешко пада извесна оскудица у зелени, услед које су цене порасле на преко 100 динара за везу, а мркви преко 100 дин. по килограму. Пиљади веле да је до те несташице дошлб услед тога што зерен више не стиже. Старог пасуља на пијацама има, чак му је цуна донекле пала, док је старом кромпиру мало скочила. Функционисање снавдевања ће ограда још увек ,/е у знаку изузетног стЋња. Магацини са резер вама хране пружаху могућност да се и систем снабдевања опет иормалише, нарочито у погледу хлеба и брашна. При том се мора повести нарочита брига о постардалим крајевима и дати доТичним Становницима могуђност да се снабдевају на најближим иестима, по могућетву у својим досадашњим радњама које нису пострадале. Треба имати на уму да су преостали стаНовници тих коајева исувише заокупљени својим личним несрећама, бригама, тешкоћама, невољама. често и трагед ијама, те нема.ју ни времена ни могућности за губљење часова и даиа у редовима пред радњама и хлебарницама у неким сасвим удаљеним крајевима града. А општа ;е жеља целокупног становништва ва се снабдевање у највећој могућој мери васпостави по Аосадашњем систему.

Како да саставимо наш јеловник то је. у данашњим приликама. питање од огромног. животног значаја за нашу егзистенци.ју и за наше здравље. Полазећи са гледишта да су данас домаћи буцеги махом мессчни, изнећемо само количине и врсте намирнипа које једна особа треба да утроши месечно. да би одржала свој живот и здравље. Основа ће нам бити зимски јело-Вник, на'који смо упућени пуиих 8 месеци у години, док ће други. летњи јеловник, бити само његова варијанта са уношењем сезонских свежих намирнипа. Потребан број калорија је лоста растегљив и креће се од 2.000 до 6.000 дневно. Али. узима.јући V 0'бзир редовне послове једног градског ст .ановЈ +ика (псем радника на тешким пословима). прОсечно 3.000 калорија дневно у току зимских., јесењих и поолетњих месеци је довољно. Беланчевине, масноће. угљени хидрати, вода и со потребни су за одржавање фУнкнија V организму. Беланчевина треба унети V организам дневно бар 80 грама. А што се тиче осталих наведених састојака њихова количина је мање важна. тако да. пои нашем Јеловнику. њиховог недостатка неће бити и не морамо да их напочито узимамо V обзир. Потребе у витаминима су V толико значајне. што се после.".ице појављују врло брзо. Док се на ппимер дејства услед недостатака калорија. или беланчевина, Масноћа и др. појављују тек'после више месепи. услед недостатка вигамина појављују се ве^ после неколико недеља. основни зимски ЈЕЛОВНИК Најостварљивиди и наздравији зимски, Односно основни месечни деловник за- дедну особу био би с.гедећи: Хлеб — — ■*- 7.5 кгр. Тесто — — — — 3 ј <гр. Пасуљ. односно грашак сочиво или гершла, Vкупно — — — — 6 кгр. КромпиР' — — — — 7.5 кгр. Кисео купус — — 3 кгр. Говећина барена иЛи живинско месо — — 1 кгр. Свињско месо печено или пржено — ' : кгр. Сир _____ 1 кгр. Јзда — — — — 10 ком. Маст — — — — 500 гр. Зе.гпш — 1 — — 250 гр. Путер —• •— — — 250 гр. Црни лук — — — 1 кгр. Зелен (мрква. паштрнак, першун) — — — 1 кгр. Шећер — — — — 750 гр. Суве шљиве — — 1 - — 3 кгр. По научним табелама ова исхра на даје нам месечно око 90.250 калорида, што де просечно сасвим дсвољно. Беланчевина нам даде око 6.350 грама. док де минимална потреба свега око 2.500 грама. Затим, ова.ј деловник потпуно

подмИруде потребе у витаминима А. Б и Б 2. Пелагра настаде услед готово искључиво исхране пројиним брашном. Пошто де наш деловник не предвића. од те болести смо такоће обезбећени. ТЕШКОЋЕ СА ВИТАМИНОМ и Надтеже је са витамином Ц. А он де врло важан, дер његов недостатак доводи до тешкОг и честог смртоносног скбрбута. а недовољне количине до честих других сличних обољења као: општа малаксалост звана „пролетња слабост". бледило. губљење апетита, застој у телесном разводу, отекле десни, кварни и расклаћени зуби, неотпорност према заразним болестима. Мећутим, т.ешко де утврдити где и када има потребниХ количина витамина Ц. Ма да. га надвише садржи поврће и извесно воће, услед кувања и стадања он се тако губи, да га често у нашем изнетом јеловнику концем зиме или почетком пролећа уопште неће више бити. Од намирница коде нама стоје на расположењу преко зиме надвише га сачуваду пресан купус, расо, бабуре из туршиде, кувзни парададз. пекмез од шипака и слатко од рибизли и огрозда. Дакле. док се не подави свеже поврће, и. воће. ове драгои-не зимске намирнице морале би се редовно, уз остало дело, налазитн на нашод трпези. Наш деловник такоће де потпуно оскудан у витамину Д. неопходном деии и трудним женама против рахитиса и омекшања костиду, Има га у путеру и жуманцету. али најбољи де рибљи зедтин. а поред тога сунчање на при родном сунцу и под кварц лампом. А кад на тржиште стегне свеже поврће и воће имадмо у виду да надвише витамина Ц садрже сирове: папоике. першун. рен, мрква, карфиол, перде од лука. купус. парадајз, ротквице. шљиве, огрозд. диње. малине и рибизле. од свињског меса. или пак са сиром. имадући у виду да де хран љивост масног сира равна и чак већа од хранљивости свињског меса. Јаја ни у ком случају не зам»њивати месом или скром. дер бисмо на тад начин изгубили надвећу количину витамина Б 2. Кисео купус никако не замељивати неком Другом нзмирницом. дер нам оч V току зиме даде знатну количину витамина Ц, нарочито у поесном стању. ЛЕТЊИ ЈЕЛОВНИК У току летњих месеии променићемо деловник избацивши па-

месечно око 34.000 калорида. Без опасности може за време лета наш организам да се задово љи са 15.000 кадорида мање месечно. Остатак од око 19.000 каторија надокнадићемо месечном потрошњом од 20 кгр. сезонског поврћа, коде даје просечно 50 ка. лорија пп килограму и са исто толико ломаћег сезонског воћа, коде има просечно исто толику калОричну вредност. Известан губитак у беланчевинама неће бити значадан, док ћемо врло много добити V за нас тако важном и оскудном витамину Ц. Наравно да и овде могу да се

суљ, односно грашак, сочИво или I врше извесна отступања. те онад

гершлу. затим.кисео купус и суве. шљиве. док ће остали ставови

који видие воли поврће мо-же да повећа његову потрошњу на ра-

бити исти. Овим ћемо изгубити чун воћа. или обратно.

Станбени проблеми после бомбардовања Изузетни догађаји доносе изу-| У вези са оправком оштећени* зетан начин живота, а с тим у ве- ( станова јо питање најнеопходни-

ВАРИЈАНТЕ ЗА СЛАДОКУСИЕ Да бисмо дали дош већу слоббду домаћици, подвлачимо да се ни овог нашег деловника не мора слепо држати и може да прави доста алтернатива. Тако се пасуљ може смењивати са истим количинама грашка, сочива, гершле или пиринча. Тесто са кромпиром, али водећи рачуна да де хранљивост теста око 3 и по пута већа од хран љивости кромпира. па да према томе уместо 1 кгр. теста треба узети 3 и по кгр. кромпира. Свеже месо са исто толиком количином сувог или сувомеснагог про«звода или суво,м сланином. односно рибом, водећи рачуиа да де хранљива вредност ри

зи и изузетне проблеме. Тако се изненада поставља нов станбени проблем. Многи београћани који су раније зазирали од периферијс, сад би били врло срећни кад би могли добити тамо бар једну собицу, макар са свима неудобностима. Мора се признати да су се станозници периферије показали врло предусретљиви пре ма својим суграћанима из центра. Готово сви перифериски станови препуни су рођака, кумова и пријатеља који су се тамо преселили са најпотребнијим стварима. Но, и на том пољу има извесних појава шпекулације, те су цене собама на периферији почеле да скачу до баснословних цифара, какве раније нису достизале ни најлуксузније виле са стилским намештајима, гаражама, воћњацима и базенима. Многобројне породице, чији су станови у граду пострадали, сместиле су се такоће у главном код својих рођака или познаника на периферију. Али, требало би повести рачуна да је такав смештај свакако привремен. Због тога се намеће потреба доношења мера које би овим породицама обезбедиле дефинитивно и најхитнијим путем одговарајуће станове. Оштећени и напуштеии станови ; У граду поставља се пак хитан проблем оспособљавања оштећених станова за становање. И у том правцу потребне су одговарајуће наредбодавне мере. А с тим у вази отвара се и питање закупног односа. Већ су се појавили кућевласници који од својих за 7 | купаца траже редовну исплату * кирије ма да су станови услед оштећења неупотребљиви, готово неупотребљиви или упола употребљиви. Без наредбодавних ма ра овакви случајеви свакако би

бе равна говеђем, а упола мања довели до непотребних сукоба.

јег грдђевинског материјала и ста кла. Да не би и на том пољу дошло до несавесне шпекулације, надлежна власт са надлежним централама имале би одмах да направе план и распоред свих расположивих количина, како би је оне расподелиле правилно и употребиле што хитније тамо где је заиста најхитније потребно. Најзад се појављује питање неоштећених и употребљивих али напуштених станова. Известан број београћана, који су имали материјалне или друге могућности, напустио је потпуно Београд и отселио се у унутрашњост, дакљу чавши своје овдашње станове. У другим пак случајевима породчце су делимично напустиле своје станове. То би биле приватна ствари појединаца, у колико на би услед порушених зграда дошло до фактичне несташице станова. У колико би се пак та несташица појавила, а изгледа да се стварно већ појављује, била би потребне одговарајуће наредбодавне мере о реквизицији напуштених станова, с тим да се уступе породицама које су услед бомбардовања остале без стана и намештаја. Питање оправке водоводне и електричне мреже, коме се одмах приступило, мора и даље да буде највећа брига надлежних установа, нарочито у највише пострадалим крајевима, како би се преосталом становништву омогућио хигијенскији и удобнији живот, а одбеглима дала могућност да се у своје домове опет врате. Предузимањем свих напред поменутих мера можемо гајити наду да ће сџ ипак много постнћи на нормализовању живота у Беофвду .