Srpski narod

\

СРПСКМ ДОБРОВОЉАЦ

ЗБИЉНА ОПОМЕНА

Ду* »савременог«, бољв рећи поквареног друштва, обухватио је нажалост и велики део наше српске омладине. Та омладина, лутајући и прихватајући идеје странв српском иароду, заборавила је на своје праве дужности према н»©му и одала с® животу који јој ни најмање не ^риличи. Не осећајући тс.ко никакве љубави према Срлству, почео св тај део наше омладине полако дегенерисатм и губити у својој беди у бурном времвну садашњице. Сва«м народ почива на овојој омладинц. Несумњиво јв да је то тачно, али ми морамо ако желимо »етину знати констатовлти још једну чињеницу: Није потребно имати свмо омладину, важније је како јо васпитана та омладина. Да ш је она достојна да по«есе на соојим плећима у будућности судбину свога норода м да ли је она оличење народкога духа. Имати омладину без икаквих духовни« вредности, без иквкве здраве снаге « чистих идеала, то је највећа срамота свакога народа и свака нације. Зато омладину, од првих дана њенога живота треба васпитавати у здравом наоодном духу, одгајивати је и уливати јој љубав чисту, хришћанску и светлу. Код ивс се о томе није водиво много рачуна и омладина је лрепуштена сама себи. Лутајући без икаквих виших Идеала, падала јв она под утицај многих негативни* по народну заједницу чиниоца. "> Такав случај у нашем народу Је рросто јсдилств&и. Таква духов-

на беда, таква себична индивиду-. алност могла св нажалост наћи у нашој омладини. Ако посматрамо већину њену можемо добити без претеривања овакву слику: оригинална духовна учмалост без икакве конструктивне снаге, савршена индиферентност за опште приликв у земљи, невероватно отсуство здравог народног духа и велика наклоност ка свим мог/ћим и немогућим негативитетима овога света. Општа оцена: мустра без вредности, тј. народ наш без будућности. Маљи, али снажнији део омладине није пошао њеним поквареним путем, већ је чврсто у овом бурном времену поставио себи задатак: прбнбКи пут и иачин који би нашу омладину, нашу народну будућност спасао од пропасти. То нам није било нимало тешко. Потребно јв било само мало вратити св у назвд да би наишли на неисцрпан извор здраве народне снаге. Та онага је српски народни дух, ослобођен ових могу4»их и немогувих савремених политичких и социјалних чинилаца са странв, који су веК својим штетним утицајем деловали на нашу омладину да скрене са правог м јединог српског пута. Нашавши такав лек за тешку и преопасну болест наше омладине ми омо је са великом љубављу почели проносити кроз њу, да би се тако излечила од болести која Је постелено али сигурно разарала и врло мале преосталв деловв здравих народнмх схватања. На томе поспу ми смо играли уло-

БОРБА ИЛИ - ИЛИ

(Наставак са 5-те стоане)

ди, пријатеља г. Љотића, који ";у сматрали да је г. Љотић улао у по себе веома незгодну полемику, са противником који располаже читавим ттабом за овај посао као и читавом једном 'ргагазацијом. Господин Љотић у. свима тим својим пријатељима одмах устврдио да адвокат Дохањ у. опште неће ни дати впше никакав' одговор на његове разлоге, јер јевре.ј-ство нема рачуна да се у оппгге у јавности говори о јеврејима као људима Који н политички мисле. Јеврејин Дохањ је у опште учинио погрешку што се јавио преко јавности, јер су јеврејеки планоВн такви, да ако би јавност са њима била упозната, цео свет би се морао да дигне против јевреја. И тако се и десило. Адвокат Дохањ је заћутао н нигде се више није појавио. Знали су јевреј« да ће им бити боље да ©стану у сенцн него да полемишу са г. Љотићем. Ово су учишили јер им је тајност била не опходна, Тако су јевреји радили не сзмо код нас него у целоме свету. Тако ■ су бар радили до скора, па и за време овога светскога рпта. Тврђење да је ово рат за јеврејеке интересе одбацивали су и је^ 4 -еји и њиховн пријате љи, како бољшевици тако н демократије. Сада пак и јеврејство екида маску и показује се у својој пра «ој боји. Све више јевреји мо$аЦ !• »злар« из поирчине и

да се јављају било као отворени учесници у пропаганди против националиста, било као агитатори <уш и за саму јеврејску ствар. Говор Бауеров гурипада овој друг<ђ групи. ' 1 Али овим јеврејство показује још нешто, а то је да му не иде добро н да оио мора све сво је адуте да избаци из руку да би задржало на истој линији оне народе који су ее упреглн у јеврејски посао у своје време кад јеврејскн план ни сагледати нису могли. Сада пак, кад се јеврејски план све више сагледа, и кад је све више људи који виде јеврејина и иза бољшевизма и иза демократија, ни јеврејима "не вреди тајност. Зато овако от-ворено и иступају. Јевреји виде, да, ако се њихов план не оствари још у овоме рату, све ће доцније бити узалуд, јер ће народи отворити очи н прогледати у.какву их је борбу бацило светско јеврејство без њихове потребе. Зато сад не треба ништа внше критн ни ште дети: сад је време или — или. Ал то је уједно н знак да јеврејство исцрпљује и своје последње адуте. А антисемитизам у свету непрестано расте и све је већи број оних који сагледају јеврејску опасност. А то ће и довести до пораза јеврејства. Избацивање н »оследњих адута из руку знак је за јевреје да им већ пораз долази. Верус

гу лекара а посрнула српска омладина упогу болесника. Нажалост ми као лекари нисмо од наших болесника добили никакве подршке у току њенога лечења. Уместо да у њиховим очима наиђемо на опште разумевање и одобравање нашега рада, ми смо напротив наилазили- на мрске и подле погледе који нам нису желели нимало добра. Али ни тада ми се нисмо поколебали у своме ставу, који снагв добија на вечним истинамп српоког народног духа, као што би то учинио сваки други обични лекар. Налротив, ми као лекари народних схв^гања и народног живота, већ посрнулог, сазнавши ту истину добили смо још више снаге за њихово лечење, и бацили смо се са још већом љубављу на своју лекарску дужност. Али наш тежак болесник, наша српска омладина није -могла ни тада да нас разуме, и уместо да нас прими отзорена и искрена срца, она нас }е презрела и одбацила од себе. Тешка и подмукла болест иије мировала већ Јв постепено, разарајући младу и нежну душу, дошла до неизвесне агонијв. Ми као вецни лекари, волећи безмерно свога болесника, у чијоЈ смо смрти гледали и своју, нисмо га одбацили и напустили као што је то он од нас учинио, већ смо са још већом љубављу и већом духовном снагом и пристулили његовом лечењу м његовом шасавању. Ми морамо признати да Је болесника врло много, а лекара мало. Али нае лекаре ни та истинита чињеница нија могла поколебати, |ер мм нисмо пошли за пажима већине ве* за мстином. То нама није иишта сметлло да у току своЈе борбе, у току спвеавања т&шког болесника, истраЈемо и поред сзих неразумеван»а м поред свих клевета и иападања. Напротив, у тим часовима мм смо са Још већом љубављу и снагом приступали своме послу, свесни да лечимо свој народ и своЈу будуНност. Јер своју пмчиу сра*у

ми напазимо у срећи иародне за једнице. Срећа изнад њеног оквира не претставља за нас нмшта. Отуда и још једно оправдање нашег става и наше борбе. Поред све наше добре воље и многобројних напора и жртви које у току своје борбе са народном болешћу подносимо, дошло јв време да и наша омладина тај тежак болесник прогледа својим очима, да одбаци од себе заразне клицв које сада у напону своје снаге прете да је униште дефинитивно. Дошло је време к;ада наша омладина треба да се оспободи од прљавих окова туђинштине, да прими и да се напоји српским народним духом, кога данас мм српски добровољци — њени лекари носимо. Јер заиста тешки су и мучни часови овв агоније, која сваким часом прети да угаси наш живот. Да би св смрт избвгла потребно је одбацити од себе сва прљава и ненародна схватања »авременог покварењаштва м покајничци се вратити нвисцрпном врелу народних вековних мсп+на м сазнања. Потребно је у последњем тренутку отвормти своја крмељива нвсрпска очи, које су живеле у мраку лажи и срама, да бм се налојили правих српских духовких прегнућа и чистих светих кдеала наше отаџбине. КраЈњв - је време да каша омладина, тај тежзас болескик гсриђе искрено, братски и чиста срца српским добровољцимо — тим будним лекарима иароднога живота. Данас је потребно да сваки поштени алм заЈгутали српски омладинац помогнв м допринесв победм српских идеала, за чије се остаарење борв млади срлски добровољци. Иначе, може бити касно1Т. С

Шша

Пали смо млади, повосни и ведри; У јесеи кад жуте кукурузи једри, Спустила иас у гроб иежиог друга рука Пали сио млади, без суза и мука. Под земљом сада ми лежимо мирио, Дах пролетњи као права, добра мати Милује иас. Суице кад брда позлати, Над пама је иебо плаво и прозирпо. У пролеће кад иас зелеиило криЈе, И око крстаче трава силио буја, Гробовима иашим прође уздах мајке; Јецај сестре ил' иевесте што чека. Другови иас увек похађаЈу верпи Победиа им песма широм земље звоии; Нова, силиа, сиажиа, заветиа и смериа, — Устрептале душе завет дају опи! У ге светле џасе када рука друга; Невидљива, топла грли иаше хумке, Зиамо да наше иаогављаЈу дело, И тад иам у гробу бива бел о„ бел«. ВУКАШИН ЖИВАНОБШЈ 1 ачЈтени џш&шх : !

ОД ШАПЦА ДО БЕОГРАДА У тескобно.ј кабини путничког брода „Прешерн". који саобраћа на линији Београд—Шабац и натраг, седи неколико добровоља-: ца. окупљени до самог кревета на коме лежи тешко рањен каплар-митраљезац 8. чете II батаљона III. пука СДК, Вујовић Светозар. Дебео слој завоја, преву« чен преко. леве слепоочнице ш десно замагљено око сведоче о величини задобијене ране. Руке забачене на^ главом. Покаткад тешко рањени каплар Вуловић ломљењем прстију и грчевитим трзајима руку савлађује болове у глави. и грудима. У кабини се скоро ништа не чу.је. Болничар Алимпић и спроводник Димитрић Богић нуде га разним понудама, сакупљеним на брзу руку. Капетан Дилберовић, који се ту задесио, повео је рачуна да се рањенику спреми то-< пло. чорбасто јело... Док се о прозорчић кабине одбијају млазеви набујале Саве, рањени Ву.јовић прича о борби У ко.јој је рањен. Светлуцање не< •повређеног ока и необуздана жеља да каже што је могуће више, допуњава.ју причу о борби која је дан-два раније беснила у Срезу азбуковачком, еедалеко од Љубовије. — Далеко бројнији бандити дуришали су, у масама, на нашу посаду у селу Узовници — при* ,ча рањени Вујовић. Митраљезап Д. Николић са сво.шм људима мајсторски је одолевао нападу. Пре тога на другом месту вод* ник А. Стојић, у првим тренуцима неочекиваног напада, скорО голо-рук. песницама је дочекивао бандите, све док се није дочепао ручних граната... Налазио се на бункеру са својом десетином. Митраљеском ватром, у стојећем ставу, обасипао сам бандите који су час појединачно, час у Мањим и већим групама, јуришали на бункерску посаду. У тренутку када сам можда пре» живљавао најбурније тренутке у своме--животу, заглави се метак у митраљеској цеви. Са свију страна, око нас, падале су ручна гранате. Већ су се из противничкот табора чулн повиии на пре* да.ју и иронични узвици. НемХјући куда, није ми преостало ни ј шта друго, дохватим пушку. Нашао сам се тако скоро лицем у лице с ;једним баи^том. Све ми ми изгледа да смо обојица истовремено испалили метак. Тако сам рањен... Већ смо прошли Забреж.је. Рањени митраљезац Ву.јовић хтеО би још да прича, последњи пут пред растанак да дозначи друго* вима око себе како ће се пО сретном, оздрављењу поново бсн рити цроткв- бандита, за земљу за коју ће и сво.ј живот по* ложити. Болови у глави. повремени али јаки — то се види ја< сно — не дозвољавају му, мећуч тим. да заврши започету причу. Само 1 , с времена на време. као искре светлости сунца сакриве-: ног за облацима. чује се: — Шта је с мојим командирол Бошком? Он је.у истој борби рањен. Кад ћемо се опет наћи заједно? Друже Богићу. да ли ће му морати сећи рањену вси гу?..« I Брод улази у београдско пр#< станнште. Мало касније већ. је* дан аутомобил пренео је још јем дног рањеног добровољца до куће оздрављења. Пакосни погледа сите н напите београдске омла^ дине, успут, још више су распаљивалн наш нагон За борбу против непријатеља српског народа. 3. С.

Рукопмс® за добровољачке сг(ми кице спати на адресу: Штаб Српског доброаољачког корпуса (Васпмтгш отсек), Мипоша Вепмког 7, Беогрвд.