Srpski narod

итарина плаћена у гетову

А Ч Н

НЕЛЕЉНИ ЛИСТ Бр. 22 ГОД. П Београд, 20 маја 1944 ПРИМЕРАК 4.— ДИНАРА

ЕНКН

ашт

БОГ ЧУВА СРБИЈУ

Једини је Бог спасав Срби|у. Људи су хтели њену смрт. Од 1941 године догађаји су се развијали тако да је и формална пресуда већ била пала. Што она није извршена, има да се захвали генералу Недићу. У томе је његова најве^а историска заслуга. Он је — сад је то већ свакоме јасно — задужио не само ерпски народ него и Европу, Сваким даном, догађаји то потвр-ђу;у. Пре две године ретко је ко могао предвидети оно што се на нашој западној граници сад дешава. Генерал Недић је то предвидео и све је учинио да до тога не дође, Њему је на првом месту било стало до спаса Србије којој је претила највећа опасност не са Југа него са Запада. И Зхваљујући њему, још једнако у нашој историји потврдила с'е дубока вера српског народа да Бог чува Србију. Али — и то п.уди не треба никад да забораве —-Бог је овог пута спасао Србију не само ње ради, негр и ради другмх.

Свд

у Ег*,ропи 'увиђв 3!13':ај

жара, националних бораца и четника, који су осујетили све планове комуниста и одбранили Балкан. Борба, коју Србија водм на живот и смрт против Тита и бсљшевизма, води се жилаво и огорчено, јер су у пи. тању судбинске одлуке. У тој борби постоје за Српство само две могућности: победа или смрт. У питању |е данас мајка Србија, српска породица, последња жива супетанца српског народа.

Зар је иједан Србин, после првог Светског рата, могао икад помислити да ће ико -— а понајмање какав Јосигт Броз-Тито из Хр^атског Кланца — успети једног дана да скупља »ослободилачку војску« и с њом упада из Босне у Србију. Будући историчар расветлиће потпуно ту тајну која је кључ многих садашњих збивања.

Написао: ДР М. СПАЛАЈКОВИЋ

Италија Виктора Емануела носи највећи део одговорности за не дела извршена над Србима од пропасти Југославије. Под њеним злокобним утицајем низали су се грех за грехом, злочин за злочи.ном. Врхунац је достигнут са БадољовИм издајничким чином. Од тада настаје успон Тита и његових насиља с оне стране Дрине. Комунизам се шири, јер га Бадољо активно помаже. Систематско мрцварење Српсгва се наСтављало, стварајући најповољнији услов за извођење Титбвих бољшевичких планова. Партизанске чете ницале су преко но1=|И и Тито, хваљен и прослављан без престанка у Ломдону, постајао је све смелији. У својој дјзскости разметљивог пустолова, он се напослетку одлучује и на борбу против саме Србије. И сва та гсаклена завера

скована прбтив српског народа изводи се под лажним именом »ослободилачког рата«, Погрешно би било постављати питање о томе ко је имао веКи удео у тој завери: Стаљин, Енглези, Американци или Тито, и уопште Бадољовци с ове и оне стране Јадрана. Сви су они подједнако одговорни. Њихов злочин над српским народом је заједнички. Срби нису ни италофоби ни англофили, Више него и ове и оне, Срби презиру бољшзвике због свирепости које Тито и партизани врше над српским народом. Кад говоре о великим народима, Срби се више не питају ко им је већи пријатељ, него ко им је мањи непријатељ, ко им је мање зла учинио. О великим народима Срби имају данас исто мишљење као некад о својој властели. То мишљење или осе^ање изражено је у оном болном крику срп-

Србкје и ценћ њено правилно схвагање оне највеЈле опасности која прети бвропској култури. Захваљују&и мудром во.ђству генерала Неди^а и здраво) народној свести, Србија је повратила евој душевни мир и сад се енергично одупире дивљим насртајима бољшевизма. Не штеде^и своју крв, српски наррд се ■ успешно бори против Јосипа Броза-Тита и свих његових покушаја да прошири сво 1 у разорну делатност и на тлу Србије а преко ње и по целом Балкану. И а«о мала, Србија је једна балканска тврђава крја се са Титом ве^ једном обрачунала, и то у самом почетку Недићеве владе. И од тог времена, она претставља озбиљну препр.еку за остварење планова главног совјетсКог експонента на Балкану. Тиме је српски народ најбоље доказао своју националну конструктивност и државотиорност, и то у најтежим приликама које је икад преживљавао и под нзјсуровијим околностима у које је, после изгубљеног рата, био запао. Српски народ је ипак "сва. то стојички издржао, заборављају&и на све неправде и погрешка почињене према њему. ' Данас . је 6н прОжет I само једном 'мишљу, задахн.уг Само једмим осе^ајем: истрајати у дужности према себи> и према европској з.аједници. Догађаји су показали како Србин схвата и иСпуњава' ту своју двоструку дужност. Последње борбе на југозападним, границалла . Србије биле су од пресудног знфчаја М6 само за српски народ него и за остале балканске народе. Титу и његовим партизаниМа су затворена врата не само за улазак у Србију него и у остале- балканске земље у које би он могао само преко Србије продирати. Осим тога, те ,борбе су ств.арН'0 освештаде јединство српског антикомунистичког фронта зајед-. нички г1р ,оливен9М крвљу., , српских доброврљаца. српских ,с?ра-

У току прошле недеље објављено је доста званичних извештаја о борбама са Титом и љсговим бандама. Сви ти извешта.ји ■показују да• Титове-банде које се огорчсно боре трпе велике, тешке и ненадокнадиве тубитке. То нису само губитци у људству, ко је се на разне начине може попунити макар и принудним мођилисањем, него су то губигии у оруж.ју и ратном материјалу који се код банди све, више исцрпљује и које аЋглоамеричке испоруке помоћуавиона не могу попунити. Цео низ важних упоришта одгзето /е Титовим бандама. за ову последњу недељу ■ дана. То је чињеница у г врћена и д оказана. То не осећа нико јаче и непосредни је од ТиТа који трпи много јер види да се надувани ореол његовог маршалства свс више џепа и ишчезава. О.н осећа жаоке ко!е му долаз.е са енглеске стране преко извештаја агенчије Рајтер која ће пропушта да~ помене Ти; г ове поразе правдајући их. истина неповол>ним наоружањем Титових банди. [јер вели да сваки пети бандит има пушку. Разуме се да ово није тачно /ер се добро зна д'а /е Бадољо цаоружао партиЗане. а они се у г о мпогјсду сналазе,и, прека дру гих веза којима је мНого стал.о до Титова успеха нарочито на нашем простору. Титова пропаганда пџинућена је. Ца се слУжи лажиф, Истина ,то сасвим одговара- бошпевичком мералу по ко ме /е све дозвољено да се доће до одрећенога циља. Када ]е ових дана по себни дописник Ра,'гера Џон Тај борт посетио Тита у његовом штабу Тито.се покушао да га увери у снагу својих банди иу. то да је он способан и .спреман>. за офанзиву против ; Немаца у случају ,ако>..,дође љружг фронта«'

То /е Тито истакао због тога што зна да га Енглези потпома• жу зато да би проливањем наше крви искупили њихове обавезе црема Стаљину и што ,/е шла Титова акција нмала за циљ активирање једнога фронта на Бал кану који би омео Немачку у њеним војничким намерама и од Балкана створио поприште нереда и борОи. Пропали Тигов упад V Србију имао /е за циљ хва г ање иентралних база и стварање везе са Пестргктивним бољшевич чим и пробољшевичким елементима других земаља. Данас се зна да су Титове бан де пробране и Добро наоружане и воћене. имали припрсмљен материјал проглас нозе С~,31етске републике. Која /е требала да постане жариште бољшевичке активности у иентралним бал канским облас т има. Заслуга је српских наиионалннх снага што /е ова Титова намера пропала и што /е он рзбијен и одбачен. О.н се данас мора да служи лажима да би на неки пачин продужио жи.вот и милост Англоамериканаиа. коЈи ће га помагати само дотле докле то буде потребно њиховим нечасним намерама. ТиТОВи изветтаји последЊих дана указују на, тежак положај V коме се он налази. Док с јед.не стране о>н даје оптимистичке изјаве дописнику Рајтера. да би на тај начин зџдобио симпатије англоамеричких маса, дотле његг-ви иззешт.аји преко паргизаЧ• ске радио 'сТаниче ..Слободна Ју гославија" посвеквчавају тежак положај банди и њихову потпуну неспособност за офанзиву. У тим извешта.јима истиче се да се баПЈ .е налази 1' леј.анзип ној борби, а да се свагде на про стору Херцеговине, Босне и Ли'ке немачкс трупе надрс. у офанзиви: НајЉви:ја вест, гјџст да .је Тито повукао своје банде из Ср■ 6и1е-(ШФтШ-твџрл ■зншл ш Је.

избачен напоље и потпуно уништен. У овоме сплету. лажи и супрот ности, у намигивању и на једну и на дцугу страну, у удворишту Енглезима и Американцима и огледа се најнепосреднија слабост банди. које сто.је пред расулом и губе веру чак и у Соп <етски савез. Ухваћена су писма .јеДрог политичкот комесара његовом другу из којих се види велико разочарење, промашеност и дотрајалост. Из исказа заробљених пађтизана види се да они почињу сумњати у Совјетску по беДу што је до сада било код њих главна морална и психолошка подршка. Без обзира на неуморан обмањивачки рзд политичких комесара бандитско људство се све више подаје распадању и у борбама ненадокнадиво проређује.. Борбени кадрови, пролетери, гину, а они су стварна ударна снага, која терорише принудно одведено људство. Тито постаје све маљи фактор Али то не значи да . /е још увек да ,/е потпуно ликвидиран. Против опасности коју он доноси безопасан и да треба верова^и •треба појачавати национални фронт, изграћивати националне борце. разбућивати ипеализам и плодотДорно родољубље. У последњим борбама показало се да /е националпи дух Јачи од комунистичког и да су иационални •б.орци сг.ссни опгснрсти ко.ја је била преЛ њима. .Нарочито не треба заборављати да /е Тито изразити српски пепријатељ и да /е. та нота једна од Најважнијих код њета и код онич који та потпомажу. Ни у свом разговору са дописником. Рајтера он није пропустио прилику да тој мржњи против. Срба неда израза пот-цењу.јући српске нациталне ШсфЖ,-а: хвадећи. усгаШе*■

ске народне поезије: »ВеликашИ( проклета им душе!« Али и ако је српски народ, у својој самоодбрани, био стално омеган, спутаван, приношен на жртву, он је ипан издржао више него што је могао сам себи веровати. И то што јв српски народ до сад издржао то је била већ једна победа српског народног духа, морална победа, претеча војничке победе над Титовим безбожничким бандама и њиховим бездушним савезницима. Срби су у току последње три године доживели низ језивих догађаја. Сваки од тих догађаја био је праћен Љјсуровијим последицрма које су 'погађале српски народ у само срце — Србију. Она је ипак до краја остала верна свима исконским законима свога националног би-Ка. Шта то значи, покзаће се тек после рата.

,Акбркио<и развоЈ ч руШилацкк садрЈЛсаЈ садашњег Светског рвтЈ све више учврш^ује Србе у напоколебљивој оданости своме национализму. Поред свег свог досадашњег мучеништеа, српски народ се не подаје осећају стравичности чак ни при помисли д.з овај рат, у који је он безумно увучен, може у свом крајњем резултату значити за Српство триумф Титовог зверског комунмзма .и јарам Стаљинове пролетерске диктатуре. Ни у том случају Срби се не би нашли у безизлазном положају. Они су још од Косова свесни да им увек остаје она највиша херо;ска одлука — смрт. Србин се никад не би двоумио: коме ће се приволети царству — небескоме или еорјетскоме. Зар светли примери витешке али одувек паћеничке Црне Горе нису то и сад засведочили. У тој моралној одлучности је извор српске национална снаге. Данас сви Срби тако осећају, чак и они који се по невољи налазе у Титовим редовима. Партизански олош је у гггавном састављен од Хрвата, муслимана, Италијана и других разнородних елемената, повезаних међу собом најнижим инстинктима. Тамо правих Срба и нема. И оно што их има, то су комунистички фанатици, поједини заблудели омладинци са пређашњег београдског универзитета. У ранијим годинамз Београд није водио рачуна о својој најглавнијој дужности: да чува народ од комунистичког отрова, да га брани од разорних утицаја туђинске пропаганде, нарочито бољ шевичке. Та грешна немарност узимала је све више маха после смрти Краља Александра. Сад се то свети. Српски-м младим нараштајима треба стално уливати као идеју водиљу која им открива највиши смисао живота: да Србин треба дз воли и брани свој народ као нешто највише што за њега по•(Наставак на 2-ој страни

. I

№