Srpski narod

Страна 1ћ

СРПСКИ НДРОД

17 јуни 1944

0 ПРОСВЕТНОМ ФИЛМУ

ОМЛАДИНСИИ СТУПЦИ

Познаги немачки таефац: ; про;' светних филмова л-р Мартин Рикли -каже: „Просветни- филм мора да испушава многе услове, а само .је мали-број тем - ко.)е могуј аа кх нри гтрогад сш.е'ни акДОВО.ЂС". ' Ланас просветни Филм , има много' пријатеља; ■ Шта више, многи пог-етиопи биоскопа иеие просветни филм више иег-о г тави.и. Те пријатеље је- .просветни филм сам себи ■ осводиб «'ва|им свс* бољим ккалктетима. ■ Али . тако нијс било. оДуве ,к. V самсЛ-, почетк\- просветних . фн.тмо*з. настојали . су произвсАачи да., ; исгу; ф и л мс к \". пан т."н и ку; ;Ис 'ко-. рисуе -и ;за р'буку у шко.т. ма, 'кек-у би на тај начин добилиширу базу за њихо.во ф1 <нан?ир-ање. Тиме.сд- пали у нел:оп.равим\' гре шку. јер фи !мовн нису. ,'мбг 'ли .д?.. се .\-.потр.е.бе. ни у школи ии .у б.иоскоп.им.а, Д :з гцколе,- с\>. ти филморк били « сувише' површни. а ча биосхЈпску рублмку ■ еувише по\ чнк и ДпсадИи. Посетидаи биоско.па је Заквалан филму,. кад му. Откр:и;је ноне тековине- на\-ке. Али о.н иеће ла г„а филм клук^.ипчол ским знањем. Јер; је дошао "у биоскрл, а не V .школу. 'С.рећрм, се врло брзо одустало Јпења. па је поуч.ни: филм строго, одвојен . од осталих фплмова. Иако просветни .филм има мно го прија.гел>а, тиме још уве.к нијге. -у;кло.њена чињ.еница, ла ,је, ои ј.Ош и"дан дањи' пасторче '<5иоСКОТТОКО.Г програма. Њега и даиас ј;он( срећемо као 1.0 до 15 мин\т .а дутачки уиетак измећу неде.в ног прегледа и драме. То је. врло важиа чињенииа на коју просветни фклм ие сме никад да заборавк. ... . Друга важтга околност, која. игра .при избору тема пресудну удогу ',Је: биоско.пска пубдика. Тегако да постоји још која пу-

блика која Је толико разнородна као масе' које ћосећују филмове. ГрЗ.ћа мора дакле да је ингуитивна и ла-ко схвагЛзива, да ,1.е. сваки пбсетилаи може да разуме и V' ис-ти. мах осети као...интерес. нтну н уЗбудљиву. Ако таквој рублиии треба нузгредно да се • по\ жи и •' прбсветим филм, оида- он мора ла' де, у пр воМ ред\ и пре свега, крајње >збудљив Д-р Рик ти иоставиО: ,)е ка.о врхоаии захои ■, пои св ком нзбору теме за просветни филм иачело: нросветни филм не сме да буде ии за кога лосадан! С;а туг становншт. посматране отггададу многе, "те.ме које би ,на први прглед изглед.здс по.годие за просветни филм Ни.1е пак-ии мало лак зад.сгак да ' с'е ствРри проспе т н и ■ Ф н ■ : 1 м" к,6 ј и " зад ов оља ва : и нгјвише захтеве, а кога иогч да р .зсмУ људи са најпримитивншим П јколским ©брааов.ањем. Велики успех на . ко.ш 1.е немачки просветни филм наишао V широким ма-сам, доказује ла ^е тај задатак правилно решен. Идкус.тво., последњих _ година је прказало, • да широк\л'.публику највише* интересуј-у филмови који. на.-лако схватљив начин приказују тековине природн.их, науЧГз—к—ихгггргпичге:• • -На—ч^елу- • ових фнлмова ,у Иемачксл" стоје биолошки . филмов« (филмови из животињског и биљног царсЈва) као .„Мрави.ња, држава", „Иарство пчела", „Могу лм ^кивотиње д ;.1 мисле?" итд.. . •;. 'Драгоцене, узбудљиве и успешне теме дала је и физика („Пулс мора" /плима и осека/), „Земљотреси и вулкани", „Рентгенови зраии", „Радијум", ,,Хлад но. хладније и најхладније", „Симфоника облака",. „Чуло зву ка" итд. Па су ее и у иауци ко\а је првабћтно изглелала потлуно ие.фи 1М' к,- астронпмији. нашле теме које су примљене са

мдли оглдси СВАКА РЕЧ ДИН. 8 ДРЖАВНА ТАКСА ДИН. 5.—

ИЗГУБИО САМ мо.ту легитимапију бр,8962 издату ми од начелства соеза Рамског у Вел. Гралишту и оглашавам 1е за неважећу. Алексаидар Јоиић, роћен 1920 године у селу Гареву, срез Рајкки. вдруг Пожаревачки, 20-5 -3--3 СА МОЈОМ ЖЕИОМ Николић Јованком — роћ. Марковић не живим у боачној за^елниии, пошто се је Олала неморалном животу, Никакве њене дугове ' не признајем. Бракоразволну парницу повео сам. Јанко Николић. опанчар --- Ужиие. '. 20« 3-3 ЛИЧНУ КАРТУ лобИ.вену из Претстојништва гоадске полиииЈе V Крагујевиу. изгубила сам. Оглагаујем је за неважеН у . Душанка Радовановић. 207, 3—3 СВЕЛОЧАИСТВО о положеном вишем течајиом .испиту ол 1942 г. добивено из .Коагујевачке мУизке гимиази.Је,. нестало, ми је.. Ови.м га оглашујем за иеважеће. ГТетар М. Гусев. Крагујеваи. 215 2—3 ЏЗГУБЉЕИУ лкчнV 'каоту за 1944 годину , издату од Претстотоиштва иолииије Ужиие. Оглашавам неважећом. В\'ксан Милена, домаћтша — Ужкие.

ЛИЧИУ КАРТУ броГ 929 лобивен^ из претстојништва тралске . полиците V Крагу(ев.цу,. н?г\'биЛа сам. Оглашутем ('е за .неважећу. Надежда' Ђорћевић. 209 2-3 ЛИЧНУ КАРТУ лобивену из. претстојнигатва гралске поли. инје V ,Крагујев'ц\'. изгуби.ла сам. Оглаптстем за неважећу. Љубииа Босооић. 210 2—3 ИЗББГЛИЧКУ ЛЕГИТИМАИИ.1У бро.ј 134143 лобивену из избегличке канцеларите V Коагулевцу, изг.убио сам. Оглагаутем је за неважећу. Нветко Лакић. 211 2—3 ЛИЧИУ КАРТУ лобивену из претстотништва гоадске полипи.је V Коагутевпу. изгубила сам. Оглашутем, за неважећ\'. Олга Миљковић. 212 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ лобивену из претстотништва градске полиције V Крагујевцу! изгубила сам. Оглагаутем за неважећу. Ђорћевић Јованка. 213 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ и полиишску при(аву добивену ол претстојништва градске полиииле V. . Крагутевиу. изгубила сам. Оглашујем их за иеважеће. Обренита Раловановић. 214 2—3 ПОЛИШЈСКУ ПРИЈАВУ лобивену из поетстојнишгва градске полипиде-V КрагуГевп\'. из. губио сам; Оглашутем те-за ,-не важећ\'. Петар Петковић.. , 208 2—3 ИЗГУБЉЕНУ личну. карту брот 5030 издату ол Претстојништва полииите Ужиие. Оглагаавам неважећом. Чворовић Грозда; домаћииа. Ужиие.

МАШТА

Расгквана .ибшта пролеће кроз етар ^ао-феникс. пт.ица која сунцу тежи И партнера тражи да летС низ ветар У поља мирисна где нм срећа лежи. Раширених криЛа сд цвета до цвета Лети и сакупља сокрве. живота, Носи у облаке далеко одсвета ■Да их купа роса, небесна ле пота. И кристално чиста, као звезда сјајна Оџа сеје срећ) преко Јкудског. рода., . . Да се одмах потом као сила тајна Расшнне -у свемнр као бисгра 'вода А к'а'1 вече палне и сунце се с.крије, Кад ' V мраку мржња -почне да се бу ди, Она као мелем над земљу се свије Ла ублажн патње и тегобе људн. Она~ вечно лута и тражц ,у- с.вету Лепбту и правду, љубав, искушење И тек што помисли: стигла сам на мету, Разбија се као та.л.аси о стење, . Б. МИЛИЋ

неиељА Дошла је као и прошли пут Нечујно тиха и бела Низ стари друм, прашњав и жут Што води до нашег села. Недогледиим је прошла пољем Кроз жита и кроз траве Кроз винограде ограћене коље:м И кроз забране плаве. ., • , ■ ч .V пролазу је пољубида скрито Некога у лице ил' чело Некоме благословила жито Да би добро сазрело. И док су звона сет.но брујала Немо је текло време И она би сасвим тихо прохујалз Кроз долине неме. Поздравили би је махањем грана 1аблани седи ко старии И стари храст из једног забрана И млади зелени шумарци. У Баваништу 1944. , МИЛЕ БИСКУПЉАНИН

угаого разумевања („Бескрајност сврмира"). Мање вољени су филмови разних предела и градова, јер врло л.г-јко постају моиотони, и иису ловољно узбулљиви. Много вишс успех.а. имају срилмови из геосрафиј.е и етнологије, као и фил.мови који пр.и'кдзуј\ научна истрд.живачка путовањ?, Обиље тема изгледа неиспрпиво и може се наћ.и св\ма где се задире V стваран живот. ... Само је при томе потребно дз стваралац поосветног Филма распоЛаже ретком вегтттином, ла иаучна сазнања, чудч.у прироли или стварнрст животг 'пвикажеV сликама тако. да их св?к.о разуме. Н.а та.ј начии поћи ће нам за руком, да.у чудовишни свет покретних слика пресадимо цео космрс, па ће се проширивањем гема пренети на просветни филм активисати интересрв.ањс пубдњ ке цо те мере, ла ћ.емО коначно ипак доћи ло п.росветног филма који ће мо.ћи ла.испуни иео биоскопски прбграм, А т.о је давнашњи сан сваког п.росветитеља.

ПИТАГОРИНА ШКОЛА

ЧИЗМЕ БР. 43 «пегантн« @д праев русн® ношв. Продвју см п©в©шн©, Упитати у Ннвз Михаји@а®ј бр, 47 н@д настојнина

КАД № КОЖИЋ УТ«РЂЕН ЗА 25 ДЕЦЕМВАР Сви хригаћани знату ла се 25 пецембар данас свуда слави кап празник Христовог ооћења — Бо жић. Али, има Доста хрнптћана кпти не знају да тако : раније. н .ите биЛо. У повим ланима хртрпћанствз како историта тврли . било (е 137 латума, коте су разне хришћанске секте биле нзабрале за датум Христовог роћежа. Неки су Божић ставили 15 сеп тембоа. неки V Фебо\ аог. иеки V августу. а било. их ("е који су га празновали у јуну и. у 1улу. Питање датума. Христовог ооћења кпиачно )е ррптио и ут В рдио папа ЈУЛите I 3-37 године. Св. Лован ЗлатоусТ. пишући о гоме 390 године. каже: . „У Риму је тат даи (25 денем* бар") такоће изабран , као латум Христовог ооћења како би хрига ћани — потттто , су пагани тога истог дана били заузети свотим светковинама у част Бах\са могли на миру поослављати. овај сво( веоски обичај," .

Уредништво и администрација »Српског народа« налази се на Престопонаследниковом тргу бр,

Питагора је био ледан од највећих филозофа стар»га века. Он је имао своју филозофску школу у Ведикот Грчкој (Магна Греаида); школа је била з-атворена кратем V* .века. пре Хр. р.. али су и после ње постотале заједииие коте ,су наставиле науку учитељеву. Питагорииа школа имала те спољне и унутрашње ученике. Ови последњи делили су се на три групе: 1) Слушаоие, који су ћутећи пратили предавања лве године, трудећи се да гато боље схвзте науку учитељеву. 2) Математичаре, који -су.уз геометриту и музкку проучавали поиролу брртева,. форме. боја и звукова. 3) Физичаре. коти, су студирали космогониту и метафизику што их де. на.јзад уводило у мистеоије. . у школу, су се п.римали само бесппекорна лица. и м\'шка и женска, Питагорина школа, порел наставне граће. служ.ил.а је као при м.ер дисциплине. Сви стар-и писТ(и су сложни у томе ла је диспиплина Питагорине школе ст'ва ра.л.а узоре ученика. како пр лу бини знања тако и по чистоти осећања и обичата. а наоочито по простоти и природности по-

Иан& се б-&1а1инуп&а тнт&{ање анђ-ела Све религите уче да у невидљивом свету; постоте разне врсте интелигенцита V вези са човеком Неке од тих интелигениита су огромне духовне' силе, неке су пак ниже од. људске интелиген ци.је, Другим Речима, по верском учењу свет је испуњен како вилљивим тако и невидл^ивим бићима. Хришћанство такоће признаЈе постајање тих виших интелигенциЈ.а..и лала им је-опште име .анћели. У наше дане учење о анћелима Ге знатно П штустило . али ип.ак постоти. и v орто'д0ксио| и v рим ској цркви: V протестантској ан ћел.и ттепостодс. Вибоирањем својих мисли и својих осећања човек те порез анђела створио и л.руга невидљива.џића v жељи ла, му оуду по моћниии и ооуће. али \ 7 ствари вибрирање његових мисли. ви брирање његових осећања и вибрирање његових. жеља олрећут? форме супстилне материје. По оваквом, мистичном учењу. живот и иије иишта друго до мк саР и жеља који одуховљавају ■

нашања и пробраном укусу за најтеже пооблеме. И хришћански писци то то.1 признату; Тр.адицију Питагорнне . школе наставио. је и највећи фнлозоф старога века Платон. који тој је дао чисто интелектуалистичну форму. ЕлеУЗиске мистериде такоће су наставиле. традицију школе. Неоплатоничари исто тако били су настављачи Питагоре и Платона.

ДИСЦИПЈ1ИНА У СТАРИМ СРПСКИМ ЕСНДФИМА Српски есн.афи у XVII и XVII веку. како историчари тводе, имали су чврсту органиааииту. Еснаф је. пост-ојао не само ради одбране чисто. корпоративних •интереса. ио и за одржавање. и ОЈ.звитање професионалних способности и врЛина. воелноће, савесности. \'реДности, т'ачно'сти и моралног живота „ла такожде милосрдно дело овде у иеху тво ри се и љубав ближњаго ло будет." Потвоћу.тући устав ' табачкога иеха. патријарх АрсениЈе III. писао је: „ЖеЛиМо и изказУјемо да би от малих ло големих. који би год зактевао V свотем руфету бити и овом тврдостиЈу жи.вети. напрел ла има страх божш и правим законом ла живи 1 ... У Уставу једног сопскот терзиског пенха ол 1695 голине се вели: ..Сваки матстор нека се Б.ога бо(и„, поштен и чист .да б\*Де 1 покоаг тог.а нитко, ла се ие псуЈе: V карти. коттки. играч хамишни и. заклињач' ла не будие"'. У цеху се не тргж „кавгацита. паки' и срлитељ". Иедељом и пра зником матстори и калфе морзли су ићи v цркву . Из. цеха се искључује сваки мајстор крти. ,се ухвати V прељУби или блуду. У Р оку ол године дана од дана када је лобио мајсторско право,' сваки маЈстор се мора оженити; иначе плаћа сталну гло.бу. сразмерну голииама целебата Кадфа мора-да пбиттУје матсТорВ и не сме пушити прел њим. У цех\' се нарочито негује дру жељубље и солидарност; „Како из р\'жиие леп мирие исхоли. тако и из сваког калфе ЛоброћутнОст. ла јелан другом у свако! нужди добоорољно и братски јави се. како V содружеству злра вита и веселост.и. тако и V скорби и печали. а највише у тешкој бољезни" .— каже Се у уста*» једног таба.чког цеха из 1769 гоД1Ш &.