Srpski narod

®»шт9рчна плађеиа у готову

НЕДЕЉНИ ЛИСТ Бр. зз год. а Београд, 5 августа 1944 ПРИМЕРАК 6.— ДИНАРА

С В Е С Т КАШХХ НДЦИОНАЈМСТА Српски иарод ]е ту скоро по- иорап да предузме превентивне

мере. У том случају несумњиво би Балкан био убачен у вртлог рата и имао би да проживи све страхоте и све страшне последиие ратнога стања и борбе на своме тлу, са свима „даровима", ко/е доносе англоамерпкански „о*

казао велику зрелост и хладно крвност поводом почетка инвазмје на европско тле од стране Англо-американаца. Неки су очекивали да ће један део српског народа послушати позиве Лон* дона и да ће отићи у редове Јосипа Броза-Тита да са своје стра слободиоци". не помогне акцију Англо-амери- _ „ канаца у Н.вропи Зато је потребно да будемо на ЧерчиЈ) и Рузвелт очекивали су 1ош већо ј опрези, да повећамо да ће на прве вести о искрцава- бригу старања о нашим властињу англоамеричких трупа на За- тим „ нтерес ^ а „ 0 нашо ј суд . паду изазвати побуне и устанке , , . , код европских народа и да ће бини да не бисмо у ово ' фази им тако олакшати њихове опера- оата доживели нове недаће и ноције, Мећутим, европски народи ве катастрофе. Опасно би било сити англоамеричког терора. ко- по земљу ако би неки од . иаци0 . }и ,/е требало да припреми инва- на . ист . лпгаР<а1 гхвдти „ и зију , свесни своје европске со- 1 логаћа.ј лидарности у борби зз независ- лругоЈачије, него како се ствар• ност Европе, нису се одазвали но он поставља. овим иадама „ослободилаца". Ми смо до сада најтежа искуУ Француској народ бежи од шења срећно пребродили захва „ослободилаца", проклињући их љујућч нашој свести, али би биза све недаће и несреће које иза ло жа: ; 0СН0 да сада правимо нозивају енглеске и америчке тру- ве погрешке које могу бити фапе у областима где оперишу. талне по опстанак српског нароКод нас бомбардовање малих гра да дова. митраљирање возова и дру Ц . дужносг да „ д аље останемо мирни и присебни и да стичких бомбардовања Београда,

Ниша и Смедерева изазива огорчење и револт према тако званим „ослободиоцима". Српски на род је мното искусио за ове последње три године и лако више ие наседа страној пропаганди и позивима из Лондона и Вашинг• јго на. Чак они који су се сматрали

чекамо развој догаћаја на' ратиштима, не одлучујући се и не приступајући никаквим непромишљеним корацима на основу момемептане ситуаци.је на бојиштима. Ратна срећа је променљива и треба имати стрпљења па мирно сачекати крај овога периода ,у

жао директни експоненти Лондо војним операцијама. Он значи јева окренули су му сада лећа и дан специјалан моменат у њихоиду путем српских интереса. Они вом развоју. после кога ће доћи ее ие обзиру што се замерају стабилност фронтова са могућЧерчилу, што их се он јавно од- ношћу неочекиваних изненаћења риче и чита им лекције српскога у новој стратешкој ситуацији са патриотизма, упућујући их да се употребом новога оружја. Зато сврстају у редове Јосифа Броза- би било од велике опасности ако Ј Тита, који жели истребљење срп би неко од националиста схваскот Јцарода. Нема више никога тио нови став Анкаре као знак у Србији ко би дао пребијену за неку акцију на Балкану. пару за пропаганду из Лондона у овим моментима треба покаи поступао по њиховим инструк- зати да је трогодишње искуство

циЈама и жељама. Зато верујемо да ће и догаћаји прекидања дипломатских и

ухватило чврсто корена у свести српских националиста. да су они напустили коначно романтику и нестварност, и да сада гледају

економских односа измећу Тур- реално на догаћаје и односе v ске и_Великог Немачког Ра.јха светлости искључиво српских иниеће имати никаквог утицаја ни- тереса Ми смо толико уверени у по-

стојаност нових ориЈентациЈа

ти какве последице на наш став ви на д ржање наших национали" српских националиста да сматра ста. Несумњиво Је да се ратна 1 Ј<-\ шп пнш плтпаћил П\7 V. ТЛГЗ ПТТ1

зона приближава Балкану. који вољом Англоамериканаца може постати рат.но поприште и познати све страхоте рата и „ослобоћења" као што је већ случај са Италијом и Нормандијом у Француској. Прекидање односа измећу Немачке и Турске, као што је Ан-

мо да није потребно упућивати неко нарочито упозорење или какву опомену. Ми смо увереии да је време заблуда и романтике дефинитивно прошло и да се данас сви националисти V својим поступцима руководе разумом и интересима српског народа. који нам налажу и данас као и јуче

кара Јавила не значи рат измећу чуваље реда и мира и скупљање ове две земље али је несумњиво свију позитивних националних да Турска подлежући у овоме снага у један јединствен фронт притиску коалнраца биће примо- , „ „ . рана да чини и друге уступке и 38 чување и одбоану СрбиЈе од концесије. ко.1е је могу лако до- комунистичке опасности и V свавести V сукоб са Великим Немач ким другим евентуалностима. ким Рајхом, који може бити при „С—Н"

СЈ1УЧАЈ ТУРСКЕ Читави свет стајао је зпдивљен своЈим савезницима баш ових да- огромних губитака у Европи, да мудрошку турска државне поли- на тако очигледно демонстрира °ДР ЖИ као европска сила и да тике. Јер налазити се на једном на примеру Југославије и Пољ- Ка т таква будз сма ЈР ана У свету. „ ' То своЈе преимућство Турска тако важном месту и успевати да ске, било би заиста више но глу- данас ставља на коцку1 а саМ им се одржи ван рата, претстављало по. тим питање свог значаја у међује заиста мудро руковокење др- Прекидати односе св једном народном животу. Да би иронија жавним бродом. Зато је та поли- земљом која је више но прија- судбине била ве^а, питање тих » њених поседа не постављају и нитика Турске изазивала завист свих тељски била расположена према ^ „остављали они са кооних које је ратни вихор био за- Турско) само ради |едног угово- јима она данас прекида дипло . хватио, а који у овом великом ра који је огромним променама матске односе, већ они са којисукобу разноимених сила нису на Балкану и Средоземљу постао ма се данас налази у савезу и са могли да сагледају било какав готово беспредметним, претстав- ко ! има сутра може да буде при, , , нуђена да пролива крв. свој лични интерес који би дик- љало би наивност незапамћену у Те чињенице нису И е П03 нате тирао напоре и жртве какве овај политичкој историји ове хиљаду- државницима Турске. Двестотине рат изискуЈ - е од његових вољних годишње државе. година води се борба око тих или невољних учесника, Јер, не само што Турска ни]е турских поседа. Борба за њих је Упркос тешких искустава свих била угрожена од странв Немач- ТурСК ° ДрЖЗВНе ПОЛИ " малих земаља Турска је ипак пре- ке и њених савезника, она је на- у целом овом на | новијем ста . кинула своју неутралност. Из о- против, свакога тренутка могла ву Турске глора да постојо дубнога што до сада знамо из ње- рачунати на пуну заштиту с њи- Љ и, основнији разлози, који диних званичних саопштења види се х°ве стране, ако би била напад- ректно тангирају интересе Турске, ... ... „„„ г . Без њих до ове промене не би да то ни,е учинила ни из каквих нута ма од кога другог. Са сила- ^ у ^ случају могло д(Ли> разлога који су везани за било ма осовине њу вез У) е и њен по- ^ ^ само ТЈЈ ра , злози тур . какав њен сопствени интерес. У литички и социјални строЈ, који ^ државне ПОЛИТИК е. На прообјашњењу које је њен пресед- ни са силама демократиЈе, ни са овога става и „ С истиоала је ник владе дао скупштини вели се комунизмом нема никакве везе. нароцито Е(#лесквг која ; 0 исто да св на овај корак Турска од- Ако се упркос свему том, Тур- тако као и заи.нтересована лучила ради извршења својих о- ска ипак решава да изађе из ста- 6аш тим истим поседима и која бавеза које проистичу из уговора ва неутралности и да читаву сво- Ј# кроз двестотинв година 6ила о савезу са Енглеском. Према то- ј у будуКност стави на коцку, мо- савезник Турске у очувању њи ме Турска је на овај корак била ра да има дубљих разлога који ховом 0ни су нит кф кроз св0 присиљена од своје савезнице. нису садржани у изјави њеног , к то време спаЈа ове две земље. Т° 6и била логика К °ЈУ намеЛу претседника и нису објављени 0тудд 6ез ^ страха дд се изјаве најодговорнијих чинилаца широкој турској јавности, а још не п{) може се сло6одно Турске. То би била логика коју мање међународном јавном ми- закљуцити да су они та нит која би наметало и посматрање одно- шљењу. Ти разлози мора]'у бити ' г " и данас спа|а ове две земље и са Турске са силама осовине и изванредно |'аки, ј 'ер изванредно _ - , " г- КОЈа их новим стзвом Турске спањеним савезницама. важни положај Турске намеће . Да ли је могу^е да ти и такви много компликованија решења | а Ј° Ш 1 14 ' ' _ , У питању су само мореузи коразлози натераЈу државникв Тур- но што су та за било коју другу ј и се налазе у поседу Турске, а ске који су у много тежим тре- балканску или европску земљу. ко ј и за Енглеску претстављају жинутцима, но што |е овај, имали Самим својим прикључењем вотно питање, можда чак и више . . . _ но за саму Турску. Другог разлоснаге и мудрости да Турску очу )еднОЈ или другОЈ страни Турска ^ апсолутно нема Јер рачунати вају изван рата. У то )е тешко отвара питања својих садашњих на не какву турску воЈничку поповеровати. Стављати на коцку поседаг па било да за сто ми,ра мо!=1, могу само они којима турсве оне огромне тековине које седне као по бедилац или побе- ско наоружање није познато. су Турску довеле у ред великих ^ ена _ д та питања претстављају Поред тога, три и по година и модерних држава, само ради њен животни интерес. Поседова- стајања са пушком к нози, у ратизвршења уговора према савез- Њ ем европске територије, па ма- ном напору без рата, значи за ници, кој'з ни један свој уговор кар и овако ограничених разме- свак У војску, па и за турску, даса осталим савезницима није одр- ра, али бескрајно значајних по леко више и страшније но два жала, која је погазила све дате свом геополитичком положа("у, пута толико година тешке и наречи и чије се издајство премаТурска се ипак успела, и поред порне борбе. Турска не само што ' није наоружана за модер-ни рат. она чак за њега и не претставља некакву свежу силу. Тај разлот ни|'е могао Енглеску натерати да примени све да би Турску нагнала на овај корак. Отуда то ни)'е разлог за овакав потез. Зато је тачнија констатација да Ј - е у питању очување онога што је кроз двестотине година претстављало најснажниј'у спојни-^ цу британо-турске политике. Али, те поседе не угрожава Немачка са којом Турска прекида своје одНосе. Још мање немачки савезници. Те поседе угрожава само данашњи савезниК Енглеске, кој'и се налази на оном истом месту противу кога је двестотина година, скоро без прекида, трајао британо-турски савез. М. Р. Стојановић