Srpski narod

Квилгарина плаћена у гетову

РПСКИ

НЕДЕЉНИ ЛИСТ Бр, 34 ГОД. II Београд, 12 августа 1944 ПРИМЕРАК 6.— ДИНДРА

СЕЉДШТБО И РЕАЛИЗАМ У НАЦИОНАЛНОЗ ПОЛИТИЦИ ГЕНЕРАЛА НЕДИЋА

Иако пв пбзиву војник, који се Цел9Г века није бавио политиком, ђенерал Недиф> од првог дана своје владавине па до данас показује такво разумевање и такав интерес за улогу српског сел.аштва, како у прошлости, тако и у изграђивању Нове Србије, да он у том погледу претставља јединствен пример у нашој политичкој историји. * Било је политичара и државника у Србији који су полазили од сељачки* програма, али ~су их брзо напуштали, тако да се њихова политика сводила ма демагогију и борбу за власт путем сељаштва. Ниједан од тих по^итичара није исчрено на основу градитељске и високо иаци.оналне . улоге сељаштва у ње.грвој прошлости, на основу његовог рада. у данашњици затражио прво место за српскога сељака у друштву и држави. Нико није умео са тОлико љубави да горори о земљи и о рељаку, који су основа наше и^торије и нашег живота и наша нада за будућност; Нико није за цигл.6 три г-одине повукао твко дубоку бразду у националној српскОј политици, постављајући је на сељачке основе. Генерал Неди^ је за то време извршио најве^и преокрет у нашем политичком и државном животу, упутивши све активнОсти у смислу подизања и изграђивања села. . Као што је требало он је нашу финансиску, економску и уопште целокупну политику усмерио у правцу села полазећи од чињенице да. сељаштво претставља најмногобројнији сталеж у земљи, најзначајнији по својим заслугама у прршлости, од пресудне улоге у економској производњи земље и од највећег значаја као извор свију културних и духовних вредности, Нико није јасније и тачније поставио основни проблем наше. земље, подизање и унапређење села без цега нема сре^е и благостан>а у Србији. Нико није исто тако отвореније осудио добрим делом негативну улогу једног дела чаршије и интелигенције, као и партиских политичара, који су деценијама остављали село препуштено самом себи, да грца у мраку и блату, да живи у беди и незнању, Нико није умео као ђенерап Неди+1 да разговара са српским сељаком о н»еговим потребама и. р његовим тежњама и нико није и поред неповољних прилика више урадио за српско село него ђен.ерап Недић, који се показао као најоданији и највреднији син српског селз, који је потекао из њега али га није заборавио. Ако није све постигао што је замислио и што је намеравао, рн је прред оствареног, поставио проблеме села и добро је припремио терен за њихово решење, које ^е неизбежно доћи кад буду остварени услови за то, Априлска катастрофа била је в.елика несреКа за српски народ, вли као свака несре^а она има и својих добрих страна. Она нам је открила због чега смо били тако слаби, да смо се скрхали под преим ударима. Данас ]е јасно свима да у дубље узроке нашег сломв спада

неприродно и нездраво постављена наша национална заједница, у којој је сељаштво било на последњем месту, а други малобројни, готово површински редови били су на врху, не да врше своју дужност, него да паразит-

ски и експлоататорски извлаче користи само за себе из друштве не заједнице. Да би се избегло понављање националних катастрофа, ђенерал Недив полази из дубине и нову српску државу хоће да постави на једино здраве и

солидне сељачкеЈ темеље, који могу да издрже сваку буру, а не да попуштају и најмањем ветру, Ова политика ђенерала НедиКа види се не само из његових речи које је он упућивао сељацима, него из свију поступака

СМЕНА Б0СФ0РСК0Г СТРАЖАРА

Турска није обавила добар посао. Позната дипломатска турска мудрост омашила је оврг пута. Сараџоглу је подбацио у својим гредвиђањима и дао се заплашити од стране ВишиНског претњама ултимативног карактера. Енглескз је са сврје стране извршила диктат црвене Москве и легла, као кукавица на туђе јаје, Сада би трчбао да се направи биланс таквог рада, како би се утврдило, ко је шта добио а ко изгубио. То је лако учинити ако се баци са мо лвти.мичан поглед у прошлост и подвуче,. огорченз борбе ,...за. ,чи-. тава два столе^а, између Енглеске с једне и Русије, с друге стране о поседу на Босфору и Дарданелима. Енглеска је била сигурна на свом путу кроз Средоземно мо. ре све дотле, док је на обалама Дарданела стајао турски стражар. За Русију, напротив, Дарданели у рукама Турске престављали су увек политику »затворених« врата То" вечито ривалство о поседу Дарданела изазвало је многобројне дипломатске трзавице и неколико ратова између Русије и западних држава, које је Енглеска увек згодно мобилисала са Своје стране за борбу противу Русије. Промена режима у Русији није ништа ублажила ове оштрине као што то данас видимо, јер је Совјетска Русија искористила данашњу слабост Енглеске и поново поставила питање Дарданепа на тапет. Капитулацијом Турске пред притиском "совјетске диплбмације уз сервилну помоћ енглеске и ово питање на;зад добиће коначно решење, наравно на штету старог власника. Турска прекидом дипломатских и привредних односа са Велико Немачким Ра;хом, намакла је себи омчу на врат, без обзира како се даља ратна ситуација буде развијала. Дарданели су за Турску републику изгубљени за вечита времена, Једина могућност да. се Турска извуче из овог шкрипца, била би немачка победа над бољшевицима и уништењем њихових црвених вођа. На тај начин долазимо до једног апсурда, да земља којој Турска наговештава ратна непријатељства, у ствари је једини спасидац њеног интегритета и историских права на Босфору. Да ли је Сараџоглу мислио на ово, кад је своју политику. бранио. пред турским парламентом, виде+не се из даљих његових поступака у најближој будућности. Злу судбину даље буду^ноСти дели са Турском и Велика Британија, јер босфорски посед у рукама бољшевика, смртна је пресуда енглеској империјалистичкој политици. Лрема томв у:овом не-

сре&ном потезу турске политике добит +<е однети трећи партнер, Савез социјалистичких совјетских република. А о томе се баш и радило. Да је ратна ситуација Велике Британије нешто боља, никад Турска не би учинила овај судбоносни скок. То су све плодови несолидне и колебљиве енглеске политике, која је у попуштању према совјетима прешла ве^ границе нормалног и природног схватања. Није ни Черчил неки чаробњак, који ђе једним пртезом вратити и поставити ствари на своја места,,к.ако су и била Ту лежи и највећа заблуда овога човека, који је зачетник велике трагедије европских народа. Турска се огрешила и о Балкански савез, ко!и је у своје време бранила са Севера вештином своје дипломатске игре, али није успела да га одбрани са Истока. Сваки објективан посматрач догађаја призна^е тежак положај Турске у петој години светског рата, али неће и не може Је извинути, да је са овим последњим кораком послужила интересима, на пр вом месту своје земље, па онда и осталих балканских земаља, п.оема којима је имала извесних обавеза. Од ивсталирања Совјети^е на Босфору , до бољшевизаци;.е Балкана, кратко је одстојање. Је ли Турска свесна историске одговорности и ризика, кога је примила на своја плећа? .Немачка никад није аспирирала на турске поселе, најмање је имала каквих претензија на босфорски посед. Турски и немачки народ везивали су пријатељски односи још из далеке прошлости баш због тога, што се интеоеси ових две;у нација нису никад сукобљавали, напротив, хармонирали су у потпуној мери. Како +>е се сада осећат.и турски народ у коме живе још свеже успомене на популарног реформатора турске војске Голц паше, великог пријатеља турског нерода? Из]ава претседџика турске владе и министра спољних посг.ова Сараџогла, да прекид дипломатских односа не значи још и објаву рата, нећс моки да ублажи горчину коју је осетио немачки народ у овом мало пријатељском кораку Турске. Остављајући по страни положај Турске, који &е она имати при мировним преговорима уз слаткоречива обећања енглеске дипломације, мирне душе још сада може се констатовати, да је смена босфорског стражара извесна. Турска ^е изгубити за увек карактер и једне европске државе, јер Дарданели .морају имати и своје природно залеђе. Тако, оно штО за два столеЈта није успело царистичкој Русији, успело је интер:ј : . . I < д V

националној комунистичкој империјалистичкој политици, која ће ускоро угрожавати путеве Араби. је, Персије, Индије и Источне Азије. Какав ће углед уживати тада Турска република у очима муслиманског света? Турска је имала извесних обавеза у закљученом немзчко-турском пакту. Она је једноставно прешла преко тога и учинила једну флагрантну повреду кршењем тога пакта о немачко-турском пријатељству и ненападању. На тај начин Турска је изгубила I слобо^у акуије, коју је до сада имала и коју је Менеменџоглу љубоморно чувао. Из такве ситуације до^и&е многе компликације које ^е Турску учинити толико немоћном, да 1пе бити сведена на ранг обичне, мале државе, Кемалова Турска, то није заслужила, јер модернизирана и култивисана, заслужила је бољу судбину, бар међу народима Балкана. Постоји још један важан моменат на који се мора објективно указати у случају Турске. То је моменат из 1941 годиве када су везапослене, снажне и многобројне немачке армије стајале на турско-бугарској граници. Сараџоглу је морао узети и тај моменат у о.бзир пр.иликом одлучивања свог судбоносног потеза, јер је судбина отоманског престижа била у рукама немачке убојне силе. Изјава тадање турске владе у категорички пријатељском тону изазвала је повлачење немачких трупа са граниЦе и ако је ратни интерес с обзиром на Свог тадањег савезника Италију у Африци, императивно захтевао другу одлуку. ■" I " Ако све ове чињенице трезвено и објективно проценимо, видећемо да и под најтежим околностима за Турску, ипак је било и другог излаза, могл.0 се наћи и друге заштите, рачунати и на помоћ друге стране, али у сваком случају излаз би био часнији и достојансгвенији. Нама је Кемалова Турска увек била симпатична и баш зато жалимо, што јој наш пример није био довољан, да не пође нашим трагом, који нас је сурвао у бездан у коме смо тако много препатили и још патимо. За њено данашње држање, она неће стећи викад,-, захвалност оних, за чији је рачун изневерила једно старо, искрено и очувано пријатељство. То треба да има на уму бар при доношењу нових одлука, од крјих зависи мир и сре^а турскрг народа. Смена босфорског стражара сигурно ^е се извршити, али то није био интерес Туреке, ни осталих бал.канских земаља, нити њихова жељз. , , . ., • 'V, Б.Ђ.Н. ,

његове државне политике ко)в јв у току ове три године имала као главно мерило потребе српског сељаштва, као најмногобројнијег и најпродуктивнијег сталежа и нај заслужнијег у националном и културном погледу. Али ђенерал Недив није само узео за основу своје политике интерес српског сељаштва, него је мисао и искуство српског сељачког народа дошло до најпунијег израза у целом његовом вођењу народне и државне политике. Никада једна политика у нашој земЉи није била више у складу са најбитнијим схватањима нашег сељачког народа и није се руководила правилима и законима, који проистичу из целокупног његовог моралног и духоввог става. Ов је звао да српски нчрод није био само храбар, крји зна само да лије крв, ве<К да је умео, кад је то ситуација захтевала да буде разуман и да мудрош^у чува себе у сплету интереса и утицаја. То је народ, који је створио пословицу: »Снага кладе ваља, а ум царује«. У току историје српског сељачког народа као да су се смењивали периоди херризма са раздобљем мудрости,. После неуспелог херојског подвига великог Карађорђа на позорницу српске историје долази не ма-ње велики Кнез Милош, који мудрошћу спасава српски народ да не пропадне услед своје силовите, јуначке крви, да не гиН е улудо, јер у том моменту и највећа жртва не би могла изменити стање ствари. И ђенерал Недић у својим поступцима и вођењем политике за ове три године дана нзстаља традицију Милошевске еељачке политике, па је и он био готов на све жртве и на све уступке, на све првреде личног и националног самољубља, Готов је био да се савије пред сваком силом, да преклиње за сваку српску главу да би их што више спасао, да бисмо у што ве^ем броју преживели ову страховиту олују и да бисмо обезбедили српском народу његов биолошки опставак. Али има и једна разлика између ова два српска великана. Док Кнез Милош ради тако често са задњом намером да лукавошћу и подвалом изигра Турке, дотле ђенерал Недић јесте пример лојалности и витештва, човек коме је светиња дата реч. Он није опортуниста као Кнез Милош, веК води једну политику из убеђења, јер дубоко верује, поштено и искрено пред Богом и пред сврјом савешћу да само она у датом моменту одговара стварним интересима ерпског народа и може да га сачува од нових несрећа м нове катастрофе. Као што смо рекли у томе је и разлика између реалистичке политике ђенерала Неди^а и опортунистичке политике Кнеза Милоша, али и један и други имају заједничко то' што умеју дз виде стварност и чињенице и да се према њима управљају (Наставак на 2-ој страни)