Srpski narod

Т ссптембар 1944

С Р П С К И Н А Р 0 Д

/

Стр&па I :

К У Л Т У Р А КУЛТУРНА ДЕЛАТНОСТ

За ове три године под окупацијом и српска куптура чинила је своје. За културно развијања прилике су биле вишв него ташке, јер су се проеветни радници твшко сналазили, још теже усрадсрађивали на своју струку — културну делатност. Па ипак, и порад свих ванредних околности, било је рада, било рвзултатв и у науци и у филозофи)и и у књижевности, и то добрих. ОРИГИНАЛНА ДЕЛАТНОСТ Оригинална делатност . на научном пољу, иако на око сужена, за рве три године дала је прилога, чија историска вредност остаје непобитна. Научни прилози што су их дали ПетронијевиК МиланковиК ЧајкеновиК, Вл. Патковић, Драг. Кости^, Свет. Ристић, Н. Попови^, Ф. Мади>| и толиКи други, било по часописима било по листовима, доказ су континуитета научнога напора. Изишло је и више оригиналних научних књига. Главни научно-филозофски рад био је усредсређен у часопису Просветни Глзсник, који је с пуном паром наставио своју дугу и лепу просветну мисију. У њему се могу наћи много ваљаних и нових прилога из такореки свих научних грана, писаних јасно и прегледно, да су на корист и широким просветним радницима. Под редакцијом В. Јонића и Ф. Медића ово аросветно гласило учинило је све што је могло да српска научна мисао не угине. Исто тако и дневни листови доносили су културне прилоге, нарочито у својим божићним и ускршњим бројевима. Као што су се читаоци м сами могли уверити Српски народ је културним проблемима пбсве^ивао нарочмту пажњу, у сваком броју доносио што већи број оригиналних прилога, увек теже^и да српску научну мисао доведе у склад . и са традицијом и са општим потрвбама. За ове три године, оригиналног рада било ја и у књижевности. На првом /^асту треба забележити наставак рада Српске књижевне задруге. ПоД руковођством Св. Стефановића, а уз сарадњу других угледних^књиже^ни. ка, ова нашт најстарија књижевна усташова, издала је неколико ваљаних писацз (Настасијеви^, Ј. Спиридонови^) објавила антологију модерне српске приповеткв и антологију модерне српске лирике. У најве^а издавачка прадузеКа за ова три године спада Југоисток. > Издајући било дрма+|в било стране писце, ово предузеће је такорећи неуморно деловало и објављивало ваљане књиге из свих интелектуалних подручја. Пре свага, Југоисток је издао низ научних дела, писаних јасно и прегледно,па је на тај начин интензивно популарисао научна дела у иајширим слојевима. Објавио је дела и српских и страних научника. Југоиеток јв нарочито много урадио на књижевном пољу. Штампао је низ српских класика (Њагош, Ј1 Лазарави^, Глишик Ст. Половик) затим у колекцији

Биеери издвт јв врло велики број најугладнијих страних аутора, па онда у серији Позоришне библиотеке опет велики број доманих и страних писаца, а с нарочитом пажњом издавана је дечија библиотека, врло укусно опрамљена и богато илустрованв. Како у погледу штива тако и у погладу технике Југоисток је своја издања одржао на достојној висини. Издањв Ипроз тако^в је било активно и врло про брано у лисцима и опреми. Са своје стране и Српски народ, као што је познато, приредио јв конкурс за песма, приповетке, романе, на којима су се појавила неколико нових имена и таленти, потпуно у духу српске књижевне традиције. Из броја у број, СрпсКи иарод је доносио бзр по неколико прилога, било из класичне, било из савремене књижевности. Порад тога, у својој критичкој рубрици увек је било речи о српским писцима, о актуелним књижевним проблемимв, у намери да се вредности истакну, литерарни спекуланти онвмогуће. И сликарство и вајарство радило је лепо" и скромно. Приређиване су честе изложбе с врло великим бррјем излагача, продаја уметничких дела била је као и пре рата, јер београђани воле уметност, имају израђени укус, купују радо успела уметничка дела. Сви листови доносили су уметничке приказе од људи који су и пре рата већ били познати. О позоришном животу, заједно са балетом, за ове три године, има се с похвалом р6<\и да је он и у Београду и по унутрашњости, и по селима, настављен без застоја. И позоришни писци и глумци и редитељи својски су се залагали да и за време тешких дана што савесНије поспуже богињи Талији. ПРЕВОДНА ДЕЛАТНОСТ За ов? три година и на праводном пољу учињено је много. Како је српска читалачка публика била жељна добре књига, то јој се стално излазило у сусрет, тако да је ташко све преведене књиге и набројати. Сређенв библиографија најбоље показати постигнута резултате. Од најстручнијих научних дела па до књиге за најмлађу децу, од разних страних писаца превођена су дела позната широм целога света, увек у првокласној опреми, увек илустрована ако је то било потребно. Јер добра књига, наша или страна, увек је код нас добро пролазила. Нарочито је издавачко предузе^е Југоиеток проширило преводилачку делатност на све књижевне гране: приповатку, роман, драму итд. Српски народ тако^е је доносио преводне прилоге како из науке, књижевности, уметности, руководећи св вредношћу самих писаца, а не њиховом нацмоналношћу. С правом се, даклв, може рећи да је за ове три године на преводној књижевности учињено мнрго. А то се могло постићи само на тај начин што је интаре-

совање било живо, што српски нитеректуалац и под најтежим приликама има времена и воље да бар за који часак држи књигу у руци, прати шта се у свету догађа, или нађе заборава у уметничким истинама — у лепоти. КУЛТУРНА ИСТРАЈНОСТ Из овог кратког прегледв види се да српски народ за ове три године на културном пољу није зачамио. Његови су синови писали и преводили, сликали и вајали, његова су позоришта и у престоници и у малом граду и на селу радила те је на тај начин научна и уметничка мисао и даље ишла својим током. Закон понуде и потражње на научно-уметничком пољу претворио се у закон културне отпорности, у исконо одржање своје мисаоности, своје осе&ајности. Ту је заиста било резултата.

А тако ј® и морало бити ако један народ културно хоће да живи а не да мре, ако хоће и у најтежим приликама да, поред дневног живота, истраје у лепоти и добротИк V Наш лист, Српски народ, са своје стране чинио је што је више могао, да се на културном пољу, у лепоти и доброти што снажније истраје, да се не клоне, да се покаже добра воља, да се људи добре воље потстакну на племените радње, на ствгфање а не на обарање, на искону заповест — радити. Радити прво за целину, па онда за појединце, јер прави културни рад доноси плодове опште благодети: он мири, он уједињује, он указује на достојанство а не на понижење људи, он остаје историска слика времена и прилика, он је благодетни идеализам, који сваки може потписати, јер прави културни рад је /сабијзно дело самог народног генија. ДУША ЖИТА

Преко целог дана и преко целе ноћи у селу зуји вршалица и тапкају коњи мукло по најскупоценијем своме путу, по зрелом класју разастртом око стожера. Одлазим уморан око поноћи. Птиие певају под мојим прозорима, на месечини. Из кута собе, на чијем поду лежи светла трака злата. заноси ме мирис свежег хлеба. То је душа жита.

МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИћ (Цртеж: С. Богојевић)

ПРИПОВЕТКЕ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВШ

СУША

Над пољем бескрајним Трепери ужарени ваздух Високо пламти сунце, никад веће. Једна крава уморним ходом иде плиткој бари. Узалудно дуго њуши испуцано прљаво дно са кога је вода одавно ишЧезла. Затим подигне главу и замишљено гледа у хоризонт. Тихо. тихо мукне и нема снаге да се врати натраг, СТАРА ЦРНВА Дрвену снагу њену већ треће столеће изједа црвоточина. Поцрнела. сатрулела крова нагиње се све више земљи. Камени олтар је већ одавно заборавип звуке прастарих молитава простог сељачког нароца, а слепи мишеви. приљубљени уз брвна, чекају да се село утиша сном. Тада излећу нечујно у ноћ, а место њих. у посрнулу цркву, прикрадају се сени негдашње пастве Сени нагло застају пред пустим олтаром јер узалуд на њему траже Христа да пред његовим ранама падну на колена. ВЕСЕЛИН ФИЛИПОВИЋ

Уласком у СКЗ, Момчило Настасијевић је најзад и коначно ушао и у рад српских класичних писаца. На тај начин је у развоју српске књижевности одрађено место писцу, чији дарови круже над свима просторима уматничког Балкана. ♦ Приповетке Момчила Н»стасијевића су свег за себе. Г5ра свега, оне су писане ваиредним српскнм језиком, каквим после Његоша и Ст. М. Љубише код нас уопште није писано. Не само да су то биране речи. не сдмо да је свака речаница негована и однегована, ве^ је то. језик ко;и, такоре^и, звучи неком космичком питомином — из народа, «л^1 као са кеб^са дат, Читава студије могле би се писати само о тој спољкој. језично; стрлни Момчи^а Ластас'и ! ави^а. и ни;в чудо што ја за његову прозу- речено да 6е са стрзнци на њој учити српском језику:

;ветолик лукић: савско пристаниште

4—

„Зато незлобпви осваиу и на мој глас млечно нопевају долином. И мотика и бусен, и оштрореза коса травом, и секира у гбри моју песму одаје." Са Момчилом Настасијевчћем мајсторство српскв речи, неимарство српског језика, достигло је врхунвц лспоте словенског изрвжавања уопште. » Приповетке Момчилв настасијевића свет су за себв и по свету који обелодањују. Настасијеви+|вви јунвц* су простонародни људн. с душевним радњама * духовним животом таквиж размера, д» у звпевак бацају такозвану компликовану психу модерног човека, Нико од српских писаца С 10лико стваралачког познавдња није уронио у митску искон, у прапократаче људских збивања, у тајанствв вишег, судбинског појЈетка: нико с толико кротости, благости, чедности није ис« певао психоаналитичку пе- / сму српског човека, с душом као снег белом, као ' снег развејаном, с душом толико подобном за душеумне послове: „Ко било да си, добро нам дошао! Како те благодетни ветвр доне, празник нам је живети: реци нам, не затаји, чиме да те задовољимо, шта на поклон да ти дамо?" — Полакоте, браћо, Богом заиман ја не знам до за давање, а тиме нијс. ли ми све поклоњено?" Са Момчилом НастасиЈввићем, тим српским Достојевским, српска књижевна радња напушта поље уобичајене лаке уметности и постаје грађв за нову словенску карактерологију. » ■ И по изразу и по свдр» жини писац ванредног сро-