Srpski narod
..
Т септембар 1944
С Р п с к и
%А
р О д
Страна 19
ОМЛАД ИНСКИ Грандиозно дело првог српског историчара Јована РатиКа
С Т У п ц и
Рл&ерш.
Навршидо се 150 година од како је изашло грандиозно историско дело нашег првог историографа Јована Рајића. великог родољуба и неуморног и пожртвованог радника за добро свога народа, који је цео свој живот посветио истрајном раду како би се што више одужио своме роду и отачеству. Учинио је велике услуге своме народу, оставио многа дела. Најважније његово дело јесте његова историја. која је постала фундамент целокупног нашег историографског стваралаштва. Сада. у овим историским тренуцима које .преживљујемо, треба да се са пијететом сетимо овог великог родољуба који је још пре 150 година написао целу историју свога народа.
II
Ј- ^
!
■ : : ' ч
■Ц- Ш
• г
• ^ -• .. :
: : .
ВЗ« . ч ЖЈЛ-И иав 1., ' л' 4 : 4 . ; \ . ■ ' V К' < Ј
У Л#;- V. •:■■•■■--•■
ЈОВАН РАЈИЋ (Цртеж: М. М.)
Пре Рајића наша кн>иЖввност није имале праве писане историје. Национална катастрофа наше државе прекинула је и нашу књижевност пре него што је у своме на^лом развоју захватила све књижевне родове. Зато смо, и поред догађајима богате прошлоети, имали веома мало историских списа. Политички слом деспотовине, петстогодишње ропство под Тур^ цима и несигуран положај у Хабсбуршкој монархији спутавали су развој наше књижевности. Но чим су »трилике постајале сношљивије, када су културне вође могле да предахну од борбе за егзистенцију свога народа и када је народ могао бар за тренутак да оСтави борбу за свој опстанак и одржање националне индивидуалности, одмах се примећивао интензивниЈи рад на националној књижевности која је имала великог зАачаја у изграђиван.у нашег национализма. Живот и рад Јована РајиЂа Раји^ је био ве^ у седамдесетим годинама када је изишло његово дело. Родио се 11 новембра 1726 у Карловцимз. Прве науке учио је у родном месту у школи Емануела Козачинског и других професора Руса који су у другој половини ХУ11|-ог века ширили просвету а с њом и руски утицај међу Србима у Војводини. По природи даровит и СпО)Собан Рајић се још као дете истакао те му се убрзо нађе мецена који га посла на школовање у католичку гимназију у Коморану. Запажајући његове способности наставници језуи-
ти покушавају да га придобију за унију. Уплашен овим Раји^ бежи и наставл»а школовање у евангелистичкој гимназији у Шопрону. Одатле, жељан науке одлази пзшке у Русију откуда се у то време нау^ка импортирала међу Србе. Остао је четири године мучно жизе^и услед слабог материјалног положаја. После тога вра&а се у Карловце— по уму учен, по срцу идеалан. Међутим, то није била средина за њега; његови ружичасти педагошки и научни идеали ударали су о суху прозу необразоване средине која га није могла схватити ни разумети. Разочаран Рајић се поново враћа у Русију, царство пра. вославне науке. Доцније је био у Цариграду али изненадна појева куге уплаши га те побегне одатле у Свету Гору. Остао је око два месеца студирајуви старе рукописе али неповерење у неразумевање хилендарских калуђера учинило је да му нису дозволили да употребљава све књиге и повелпе које су му могли дати. Он проучи оне књиге што су му дали, учини изводе из њих и затим се опет врати у Карловце. У то време је већ био у челом Српству цењен као један од најученијих људи. Још у доба младости Доситијеве изношен је омладини за пример. 1772 године (а било му је тада 46 година) прими монашки чин у мвнастиру Ковиљу. Буде изабран за игумана, али иако је до смрти остао у манастиру, на положају игумана оста врло кратко. Завидљива околина почела је плести разне сплетке против њега. У то-
ме су предњачили његови потчињени, људи прости и необразовани, али од утицаја код старијих у Новом Саду и Карловцима. Умро је децембра 1801 године дубоко ожаљен од целога Српства. Карактер Рајићеве историографије Филозофија Раји^еве повести води порекло од његове филозофије живота. Његови погледи на свет су обојени бојом богословца историчара и врло су често поткрепљене наводима из библије. Он мисли да је цео систем овог света у узајамном савезу а да се одржава узајамном везом. Увидевши овако уређење природе и ч^вши претњу речи Божије »убојалсја, да некако, или с лениим рабом осудитсја или јако гвилии уд в теле обшества своего покажетсја«, намерио је да покаже »крајњу усрдност« и љубав к своме отачанству и то не речју и добрим жељама него делом. И када је размишљао у чему би се своме отачанству показао услужан »внутреное некое ошутил в себе, тако реши, дановеније«, да би то учинио, укратко описавши старине и прикљученија рода свога, поискавши сведочанства у доста верних аутора. Још је више желео дл напише повест рода свога, кад је видео како је историја свију народа описана са славом а »једин точију народ сербскии в забвенију и последнем презрении остал«. Ревност му је и то умножило што су странци описивали повест српску црним бојама: »њихову (српску) храброст за вар^варство, врлину за злочин узимзли, славу њихову и храбра дела ћутањкм прекривали«. Српска повест треба по његовом мишљењу да имз др"гизадатак те зато хо&е да је пише. Из излагања какав задатак ваља да има писање српске историје јасно се виде његови погледи на задатак ове науке. Он хо^е поуку из прошлости, образовање друштва српског, учење будувности из прошлости. Свако је дело, вели, дужно да буде спо;ено с неком благом намером, те је и он коа'њу намеоу имао да описавши примере храбрости, вепности и трудољубља, побуди читаоце на подржавање врлине, да би се тако V његовом рочу развила љубав и сагласје, да' би се сваки читалац поучио благонаг>ављу и ча^ности, те да би могао бити часним човеком и добоим хришћанином. Своха његова је не само национална век^ још више религиозноморална, јер ни;е задатак Лилозосђског и богословског дела да- исправља морал, већ је то задатак дела историског. Али и поред оваквог богоглов"ког посматоања истори|е Ра^ић не за. бооавља да је повг!Ст учитељица и политичког живота. Она учи разуму и премупрости. Модерна ЉилозоЉи!а западноевропских мислилаив која је толико утицала на Досите ! а и начинила га тако значајним чиниоЦем нашег умног развива, није се дотаклз духа Рајивевог. Он |е остао доследан својим конзеовативним схватањима и љубави према богословгко! науци и правоспапљу. Живот и прикљученија До-
ситеја Обрадови-ћа изникоше из слободоумног духа који се крајем XVIII века дотакну и нашег народа; изникоше из путовања и проучавања страног света, из читања и слушања слободоумних западноевропских филозофа. Рајићево дело било је за оно време толико грандиозно да је вредело више од свих дела његових савременика. И после Рајића оно је остало извор из кога су се црпели податци још ду-
Свако, ко би данас спо-
го времена. Доцнији исто- м имв р оберта Коха ричар Иларион Руварац у њвму би 6ило сасвим јаско Једној расправи каже: »О- „ коме се во Је дело (Раји^ева исто- Године 1866 свршио ј в ри Ја ) било основ свеколиког меде цински факултет и доисториописног деловања био доктора један српских научника, архив млаД; п ам6и ција медеком су притицали кад им Је цинар . р о6е рт Кох. требало дознати шта Кон- у Волштајнуг код Вом . етантин Порфирогенит о ста; п . оцео јв са својим пр . Србима повестуЈе, шта Бон- вим р адовима и ИС питивафиније прича, како Мавро њима на 6актерија , ма . Ти . Орбини родословиЈе госпо- ме , е често долазио у су . Дара српских излаже, шта ко6 св својом женом Е _ ли архиепископ Данило ка- мом франЦ[ са којом је 3 У ,е,в свв своје патње и" разочаИз овога се види шта је ре ња заједно сносио. Она значио Раји^ за доцнију му ј е уве к пребацивала на генерацију наших историча- његове кавезе са белим ра. Он је био први кој'и је мишевима на којима је он схватио значај историЈ - е за вршио своје експерименте. културно-политички живот Тим својим експериментиједнога нареда и кој'и )'е о- ма он ј е често заборављао ву књижевну грану поста- на своје пацијенте, са ковио на сигурне темеље у јима се увек дуго задрнаЧиој кн»ижерности. жавзо» што му доста М. Ђорђевић времена одузимало од његовог много важниЈ'ег посла. »А напољу те чекаЈ 'у пацијенти«, отпочињала је г -+ја Ема. »Свеједно, они умиру и без мене«, одговорио би лвконски Кох. Године 1876 путује Кок у Бреслау дз би сво;а досадзшња откркћа на пољу бактеои'л доставио науци. Ту је добио и место сталног лекара, а и доб'<о порец тога приватну повксу. После свега озог долази заслужена награда; он је позван у Берлин у Министарство' здравља, где је у своме лаборатори;уму проводио у испитивањим,а 16—18 сати. Он је сада радио на новом пољу:
МЕМПИНГ - Фламански Рафгел (Наставак са 18-те стране) живота ,1е и тада био прилично суров. У делима Мем.чинговим осећа се ватрена жудња за променама. Демон новог о, бузима његову ипспирапију и са лаким приказима из живота почиње он своју у неку руку реформу коју убрзо следе миоги савременици. Али то још ни.је довољно. Он би желео да слика пепе жене са бујним раме-
путствима, и брзо побеђене. Живот Роберта Коха ја био ®пун авантура, тако ја он прошутовао скоро целу земљину куглу: Египат *и Индију да би. утврдио са сигурношћу узрочнике колере; посетио је и Америку и Јапан; Италмју у ко-" јој испитује маларију; Јаву и Нову Гвинеју, све те земље Кох је видео и осетио колика је страшна моћ заразних болести кад се оне не би сузбиле. Своје последње дане живота провео је у ВолштаЈ - ну, код Бомта, где је први пут открио туберкулоЗни бацил, где је први пут осетио да стварно може и мора помоћи човечанству. И он је помогао. Својим дугим истраживањима ћо целој земљиној кугли успео је да се дигне до величинв чувеног научника и истраживача. Живот истраживача који је био пун авантура> и кој'и је сав живео за велику ствар којОј се И предао. Године 1910 угасио св живот једном од највећих научника истраживача света Роберту Коху. I. Р. Бзши%
нима и блиставчм осмеси- 6 орби против туберкулозе. ма. Распламтеле брокате и меке тканине V читм се
И опет иза безбројних патњи, неуспелих покуша;а, дође успех; године 1882 пронађе изазивача туберкулозе, такозвани Кохов ви и занимљив живот Фи- што му је доноло
лепршавим наборима може показати толико технике и суптилности. Сликати злпа-
гуре ктитора и далеке пер спективе предела Извући се из вл.ажних зипина манастипских и суморних пворопп пегенепигане господе Р инути се мећу напод. тамо гзе са фи.чичним зтгрављем другу/е и истинска радост живота. Није ли то све триумфална прпстирка геии!у "■оги ће крочити на њу. Р у-
масу одликовања, ордена и почасних назива. Али Кох остаде и даље само скромни истраживач који све то није ценио, и коме ј - е само стварање причињавало најве^у радост. Појавила се колера у Египту! Та вест се муњевитом брзином раширила по Европи. Болест се прво појавила у Диамету, а о-
бенсу. коги ће све ове по- датле се ширила по чита-
кушаје и бојпжљива хтења оваплотити у сво'о! моћној и фаптнирајућој уметности. Мемлингов зггачајан рал лежи баш V ово.ј ма, а кодера је још у ста-
вом Египту. У то су време Кох у Берлину и Пастер у Паризу поставили нову теорију о заразним болести-
ппепестинаци1и истинског. Он није изразит као Вагден ни реалан као Ван Ајк али 1е прилччно смео и љубак. Талигански илеализам и сопствена оллина стварног посматрања живота прп.нлтли су у њего-
рим временима познзта као заразна болест. Ново поље рада би откривено за Роберта Коха, и он ,са својим асистентом Гафкијем крене на југ. Исто тако и Французи су послали своја два пекара:
вим делима јединствени П;ера Ру, најпознатијег ђаизпаз. ка Пастеровог, проналазаТо 1е багп онп због чега ча серума против дифтериова.ј Њламански Рагћаел ни- )'е, и Тулија. Не мислећи /е оставио за собом само на безбројне опасности ратраг. већ Једно истинсчо дили су Кох и његов асилело неопењиво по свогој стент. прелнпсти за поколења ко- Исто тако су и две епи/а су ДОШЛа. демије у Минхену и ХамН. М. бургу спрече#е Коховим у-
ПРИПОВЕТКЕ МОМНИЛА КАСШНЈЕВИЋА (Наставак са 17-те стране) ка, писац ванредног духа, писац нове осећајности, но» ве мисаоности, новог језика. — Момчило Настасиј"©вић је име за чије &е' се проучавање везати лели и благородни послови. Ваљало је да је и СКЗ једном студијом у издању његових ррипсведака ука,зала да више нема двојбености у погледу Настасијевићевог великог дара, велике вредности. Писац, који је изнад свих космополитизама — рационализма, романтизма, мистицизма — писац снаге и зрелине која буде само осе^ања вишега реда, Настасијеви-ћ остаје национална драгоценост какву је једино искони Рудник могао подарити Српству. С Момчилом НастасиЈ - евићем српска проза добила је епопеЈ "с^у красоту сразмерну само словенским водећим духовима у лепоти и доброти. Српска књижевна за-\ друга. Књига 310, коло XIV. Момчило Настасијевић: Приповетке. Београд 1944 год. стр. 183. — 3,