Srpski pčelar

прилпком потврдптп засад једним примјером. На мојем пчелпњаку свакога љета направимо њеколико вјештачких ројева и то од онпјех американки, које имају младе матицн од једне године. А онијем нак американкама, које имају маторе матице од три године, матице потучемо пред главну пашу. То радимо да дођемо до младих матица и до више меда. Њеколико пак американки оставимо са маторим матицама покушаја ради да ли ће те маторе матице дочекатп и доживјети друго љето. Њеке заиста и доживе друго љето, али њекима већ у јулију исте године нестане трутовскога семјена из сјемењаче (receptaculum seminis). Те матице, које су потрошиле сјеме трутовско из сјемењаче, почну наравно носити сама неоплођена (трутовска) јаја. Па тако се прошлога љета десило и на мојем пчелињаку, да је било четири до пет Американки, у којима су матице носпле само неоплођена јаја. Кад би мој син Жарко долазио у вече са ичелињака, казивао би мп шта је све радио онога дана на пчелињаку, па би једнога вечера споменуо да је опазио да има њеколико Американки, у којима матице носе само неоплођена јаја. Казивао би ми да су јаке Американке и да би се могло, кад им се матице неплодне прво потуку, до младих матица доћи, кад им се јаја пчелиња или младо легло пчелиње из других Американки дода. Тцјем бисмо дошли до више меда него кад бисмо им одмах додали младе оплођене матице. Па добро ја му одговорим додај им дакле јаја или младога легла из других кошница кад им прво потучеш маторе неплодне матице. Тако је и било; потукао им је матице; додао им је јаја, а њекима младога легла, али је сметнуо с ума трутовска јаја и трутовско отворено легло прије да извади, што су маторе неплодне матице сада већ убијене залегле. Па шта је било? Пчеле нијесу изводиле матичњаке из јаја пчелињих или из пчелињих уљева него су изводиле матичњаке из трутовских јаја и уљева са својих сатова. Из тога видимо јасно, да пчеле не раде ио својој памети и по својој вољи, јер кад би то било, онда би требале да изводе матичњаке пз додатих пчелињих јаја и уљева. Али оне не чине то, јер не знају мислити, него су просто привезане мирисом за она јаја и уљеве, која су од њихове матице. Из тога се случаја јасно види како пчеле не раде по памети и по својој вољи него по инстинкту. Из тога такође пчелар црпе