Srpski pčelar

Пророк Језекиљ спомиње, да су племена Јуда и Израиљ осим вина уља и балзама и мед носила на трг у Тир, у стари трговачки Феничански град, а може се узети, да су Јудејци и Израиљци и по другим тржиштима носили исту робу своју. Па и кашње, у првим вековима после Христа мед је веома цењен у Палестини као што се види из Талмуда. У њему се мед хвали као лек особито против костобоље, срчаних болести, као мелем на ране у људи и у марвинчета, као сретство за ионрављање вина и за препречивање трухлежа и смрада. Јудејци су први почели мед кривотворити мешајући у њега брашна и сипајући воде. Код старих Ј.равл>пна мед је био у великом. уважењу као посластица. А то је отуд. што се у корану вели за пчеле да из својега тела испуштају неку течност, која је по боји различита и лековита. Прича се како је једном неки човек дошао пророку Мухамеду и потужио му се, да му брат има јаке болове у телу и како је пророк препоручио да му само даје меда па ће се од тога исцелити. Човек овај нослуша савет пророков, но после неког времена ето њега опет код пророка, да се појада да лек његов ништа не помаже. Мухамед му на то одговори: иди и подај му још више меда, јер Бог истину говори а тело твога брата лаже. Овај отиде и тако уради и доиста брат му оздрави. И сам је Мухамед као и остали земљаци његови имао особито радо све, што је слатко, и обично је нио мед. Но то пиће од меда није било као на прилику медовина у старих Германа, јер је Мухамед забрањивао алкохолна пића, него просто мед водом разбистрен. По веровању Арабљана посред раја тече медљана река. Судећи по великој потрошњи меда мора да је у њиховој земљи било или миого дивљих ројева или много кованлука. * Гогово никаквих података немамо о пчеларству код старих Вавилоиана и Финичана, те нам остаје да нагађамо. Вавилоњани су, као што стари писци говоре, у великим размерима пчеларили. Спомиње се и то, да су који пут своје мртве у меду погребавали. На тај начин кашње је погребен и Алексаддар Велики, који је умро у Вавилону.

143