Srpski pčelar

ници; с повишавањем хране повишава се и размножавање у кошници а с оиадањем хране пада п размножавање у пчелињој задрузп. Чим престане биљна вегетација, чпм престане лучење нектара. престаје и размножавање код пчела. а с обнављањем биљне вегегације, обнавља се п лучење нектара па се и размножавење код пчела обнавља. Сваки пчелар зна, да размножавање пчела у кошници почиње од прилике у фебруару а завршава се од нрилике у октобру. У фебруару је рпзмножавање слабо. у марту јаче, а у аирилу још јаче а у мају и јуну најјаче. Тако исто у фебруару цветају мало бпљака, у марту је вегетација бујнија, у априлу још бујнпја а у мају и јуну најбујнија. Почетком августа вегегација почиње спадати па п размножавање код пчела почпње опадати. Кад вегетација сасвим престане онда п размножавање код пчела сасвим престаје. Претпоставимо да су на једном пчеланпку све матпце у кошнпцама иодједнако старе и да имају подједнако народа, али су у количпни хране у кошнпци неједнаке. Кад рано с пролећа прегледамо све кошнпце прпметпћемо, да у оним кошнпцама, које су пмале впше хране, има и пчела више, а у којпма је било мање хране. да и мање легла има. У кошнпцама, у којима је било мање хране обично увек има довољно празнога саћа где бп матица могла носитп јаја, па зашто онда да у тим кошница нема више залежена саћа? Шга је томе узрок, ако не оскудица хране? .Додамо ли таквој кошнпци саг пун медом илп прихрањујемо ли пчеле ражиђенпм медом матица ће одмах иочети у јачој мери расмпожавати друштво. Шта следује пз овога? Следује то, да се размножавање код пчела управља увек према количини хране коју пчеле могу иматп на расноложење за изранивање свога подмлатка, те се увек толико младих пчела пзводп, колико се може пзранити. На тој основи основано је и оно повнато правило код пчелара, да „мед подпже пчеле“. На тој основи оснпва се п спекулативно ирихранињање пчела.“ Тако пише г. Јов. П. Јовановпћ п тпјем менс учи да са развитком бпљака напоредо иде п развитак пчелпњи. Он тако учи мене као да ја не мислим тако као да ја друкчије мислим. Ја држим читаоци „Срнскога пчелара“ не ће жалити труда, те ће отворитп моју књпгу „Српски Пчелар/ на ће наћп на стр. 54. , чланку о „Љубави ме|у цвећем“ да ја тако исто мислим као пг. Јов. П. Јовановић плп другим рпјечпма да је г. Јов. 11. Јовановић нашао то у мојој књизп на стр. 54 и из моје књиге, одакле је то сам научпо, мене поучава. Заиста њешто нечувено! Ја кажем у својој књизи да са развптком биљака стоји у тијелесној свезп п развптак друштва пчелињега. а кад цвијет ударп натраг, удара натраг живот и рад пчелпњп, док заједно пчела са цвијетом у јануару мјесецу не доспију на најнпжи стуиањ својега живота. Нека отворе читаоцп моју књигу, иа ће наћи на стр. 54 све то што сад укратко рекох п увјериће се како г Јов. П. Јовановпћ пз моје књиге хоће мене да учп. 0 tempora, o mores! Али ппак од наведенпх ријечи г. Јов. П. Јовановића и мојих у мојој књизп пма њеке разлике. Разлика је у овоме што г. Јов. П. Јовановић каже: „Следује то, да се размножавање код пчела упразља увек

153