Srpski pčelar

Нећу да истичем разне узроке тога, могу рећи жалосног стања, али ћу споменути само један од најглавнијих узрока а тај је неупућеност народа у рсцијонално господарење. Рећи ће се можда са које стране: „Лако је економисати и умјети ономе, који има добру земљу, те довољно марве и средстава, да све узмогне уредити онако, како се уредити мора, да се може успјешпо радити. Допуштам, да су то главии увјети за унапређење и уређење економије; али, не смије се зато у недостатку обилних материјалних средстава чекати скрштених руку на своју пропаст. Помози ссби сам, па ће ти и Бог помоћи! Сад настаје питање, како да си помогнемо? Сви знамо, да је први и најглавнији ослонац државни мародна економија. Ако је она добро уређена и унапређена, може дати држави и веће матери Јалне помоћи, без које ниједна држава опстати не може. Осиромаши ли народ, осиромашила је и држава. Кад је тако, онда је у првом реду државна власт позвана, да унапређује народну економију. Власти се додуше вршећи своју дужност и старају .за унапређивање економије. Али се та брига власти увијек не удешава добро, јер често бива на штету народа. Кад се н. пр. ради тако, да се не види успјех, него назадак, изгуби сељак вољу и не вјерује уопће у могућност напретка, То се догађа обично кад се постављају за извршење те врло важне и по државу одлучне дужности, људи, који немају за то никакове или незнатну спрему, те по томе ни начина, ни способности, ни вјештине а нити воље за управљање и провађање повјерена му рада. Онда наравски разумљиво је, да уз сву бригу државне власти не може бити ни спомена о какову успјеху а још мање о напретку. Ово споменух у главном. Није ми намјера, да сву економију узмем у претрес, него ћу да се задржим на једној од најважнијих грана господарства за оне крајеве, који су најсиромашнији, на раи/ионалном ичеларству. Риједак је сељак у горњој крајини, који не би уз своју кућу имао по једну двије, па и више кошница (судова). Исто тако је риједак случај, да се који сељак у велико занима са пчелама. ,Што би држао кад се то не исплати“ одговориће сваки „само да имам чашу меда и ако који суд продам да узмем дувана“. И заиста, како се тамо ради, има исти право, да тако