Srpski pčelar

заједнице не може се одржати, а тако исто не можс се ни матица ни трут сами за себе одржати. Матица п трут не могу се ни хранити без пчеле. Ирирода је заједницу нчелињу тако удесила да пчела, матица и трут сачињавају цјелину. Пчеле нијееу дакле ништа друго него органи за храњење. Оне сабирају медљанп сок и цвјетни прах и стварају млијеч и рћу, те хране легло, матицу и трута. Матица ншнта друго није него Јајњак, који служи за размножавање друштва, а трутови ништа друго нијесу него мушки органи, који служе за размножавање друштва. Матица и пчела тек чине половину тога организма. Не може се казати да је матица савршена женка, као што сам и сам њекад. мислио и писао нити је добро казати да је пчела несавршена женка, него матица и пчела заједно сачињавају женку. Природа је подијелила међу њих органе. Матица има јајњак, спарива се, те умножава, расплођава друштво, али не може своје легло хранити, јер нема за тај посао желуца, те по томе нема ни нагона природнога, да прихрањује своје легло, дакле има само нагон за размиожавање друштва, а пчела опет има нагон за храњење легла, за храњење матице и трута, она дакле ништа друго није него друга половина женке, коју гони нагон да храни евоје младо. Тек дакле матица са пчелом сачињава цјелину женске стране, а трут опет ништа друго није него орган за спаривање и раснлођавање. Матица, пчела и трут заједно са саћем и леглом сачињавају дакле цјелину, организам и једно без другога не могу опстати и нијесу ништа. Ђсрзон је противник свему томе и он вели да је чудновата тврдња кад Герстунг вели: „Народ је у кошници организам“ и опет вели да онај, који је то изрекао, нема ни појма шта је то организам, јер организам јс (по Ђерзону) једноставно и нераздјељиво обличје. То пак што каже Ђерзон може вриједити само са морФОлошкога гледишта. Са морФОлошкога гледишта заиста је пчела органпзам, јер је жпви створ са органима. Али са Физијолошкога и бијолошкога гледишта је само оно организам, што се може самостално, само за себе одржати. Пчела сама за себе није ништа и како се одијели од друштва, она одмах пропада. Матица и трут нијесу кадри сами се ни хранити. Истина, матица и трут једу сами из ћелица мед, али поред тога меда за њеколико би дана угинулп, да их пчеле не хране млијечем Види се дакле јасно да су једно без другога ништа, те да су организовани дијелови једнога организма. Друштво је дакле пчелиње органи.зам. До данас се испитивало сваки дио за себе, пчела, матица и трут, али па друштво као цјелину, на развитак и живот тога друштва нико се није обазирао. Да ли има каквога реда, каквога закона у развитку легла, народа и цијела организма, нико се није на то обазирао. Многи мисле да матица без икаквога реда иде по саћу, на гдје натрапа, наиђе, ту и носи ЈаЈа. (Наставиће се.) Глав. уредник.

156